Branislav Bane Grković rođen je u Beogradu, u Srbiji. To je jedan večito mladi umetnik i sanjar koji poseduje raznovrsne talente. Grković je muzičar, pesnik, pisac, slikar, vajar i dizajner. Muzikom se bavi otkada zna za sebe. Učestvovao je na mnogim humanitarnim koncertima, zatim na poznatim festivalima kao što su Beogradsko proleće i na drugim muzičkim priredbama.
Najaktivniji period u muzici mu je bio od sredine 80.-ih do sredine 90.-ih kada je bio glavni vokal u rok grupama, pevao i svirao u raznim bendovima kao što su: Ana Marija bend (1988 – 1993); Liverpol (1987); Talični Tom (1986); Herc (1984); Zodiak (1983) i Blek Bonet (1981).
Uz to Branislav je aktivno komponovao i pisao pesme. Potom nam je izlagao detalje o svojoj životnoj priči, objašnjavajući da je od 1996. pa sve do 2004. imao totalnu pauzu, što bi se reklo izolaciju od svega. U tom periodu je radio na svojoj duhovnoj nadgradnji. 2008. godine, Branislav je organizovao festival zabavne muzike za omladinu sa ciljem, kako nam objašnjava, da se mladi sklone sa ulice od svih poriva i da im se pomogne da shvate šta su prave vrednosti. Osim što je Branislav Grković multi-talentovana romantična umetnička duša, on smatra da je neko ko je uvek ispred svog vremena. U razgovoru sa njim, za vreme intervjua, primećuje se da je umetnik pun vedrog duha, dobrog smisla za humor kao i neodoljivog šarma, a uz sve to prirodan i iskren.
Foto: B. Letić
Mesec iznad podzemlja je prva zvanična zbirka ljubavnih i ostalih pesama koju je Branislav napisao i izdao 2011.-te uz pomoć tima iz Brizbena pod nazivom ‘B&B Kreativni Vizionari’.
Postavili smo pitanje Branislavu šta je hteo da postigne sa ovom zbirkom poezije ‘Mesec Iznad Podzemlja’, na šta je on odgovorio: „Cilj mi je da čitalac shvati da je bol prolazna, ali samo kad ste duhovno ispunjeni, to jest da ne glumite tuđe uloge čitav život. Vreme ne postoji, zato bacite satove, slušajte svoje srce, ono nikada ne greši. Ako me pitate zašto je baš ovo naslov knjige, samo ću kratko reći, mesec će uvek biti iznad podzemlja, uvek će sijati u mraku, biće mističan, ali jedan jedini, jedinstven, iskren, slobodan. Da ne ostanem nedorečen, ljubav je sve što nas pokreće, sve oko nas. Priroda je savršenstvo a mi smo samo male kosmičke čestice, razbacane svuda, da se pronađu, da vole, i da budu voljene”.
Odluka autora je bila da se prvo izdanje ove poezije objavi na engleskom jeziku, pošto je knjiga izdata u Australiji, a posle toga da se knjiga izda na srpskom jeziku, što se već približava ostvarenju. Druga knjiga poezije Branislava će se zvati ‘Čuvar Duše’, a na toj novoj knjizi pesnik je već uveliko radio kao i na specijalnom izdanju ‘Parodija na Aforizme’ gde privodi i tu zbirke kraju.
Foto:B. Letić
Za svu potencijalnu saradnju sa Branislavom Grkovićem, ili za komunikaciju i rad sa zainteresovanim izdavačkim kućama, obratite se na email adresu: grkovicgrk11@gmail.com
Knjiga poezije ‘Mesec Iznad Podzemlja’ je podeljena u dva dela: prvi deo je podzemlje, što predstavlja prošlost, dok je drugi deo mesec iznad podzemlja, što predstavlja sadašnjost. Iskrena želja poete je da podelimo nekoliko pesama sa čitaocima medijskog portala Rasejanje.info.
Za portal Rasejanje.info Biljana Letić
Poezija Branislava Grkovića (ili Ben G.) iz knjige ‘Mesec Iznad Podzemlja’
PROŠLOST
Pustiću pticu da poleti,
reći ću vetru da hara,
posmatraću zalazak sunca,
i gledaću svoju prošlost iza ormara.
Popiću kafu i čaj,
uradiću nešto žestoko,
ne pomažu mi ni tri tablete
nastaviću oko za oko.
Meni treba srašan lek,
strašan lek za ovaj vek.
ISTINA
Kuda idu svi,
zašto beže zli,
pomućeni razumi,
unutrašnji strahovi.
Ko se pretvara
ko odudara
život ga odbacuje
ulica mu kumuje.
Ja im nisam niko,
Ni pomoz bog,
Niti sam stvaralac imena svog.
Grize me savest što sam mek.
Umiru bogovi.
Foto: B. Letić
RADOST
Oči, te tvoje oči,
kroz maglu vidim.
Usne, te njene usne,
sada su puste.
Njen pogled i sada pamtim,
taj poslednji zagrljaj ne mogu da shvatim.
Poljubi me, i biće kao pre,
Zagrli me, poželi me,
s tobom dobro je.
SAM
Svako ima nekog na svetu
samo nemam ja.
To je tačka što me muči,
što me proganja.
Ulicom dok šetam ja,
sve me podseća,
k’o da čujem poznat glas
kako me doziva.
Noću mi đavo ne da mira,
muči me sve,
njenog lika kad se setim
ja se opirem.
Nestala je ljubav,
otišli smo mi,
osušio se stari hrast
gde smo se voleli.
TAKO MALO
Šolja čaja,
da ti dušu ugreje.
Osmeh na lice,
da ti dan prolepša.
vedrina duše, da ti
snagu podigne.
Da te uvek, iznad zla
visoko uzdigne.
Tako malo,
treba nam,
da budemo svi
dobri vernici.
SNAGA EMOCIJA
Reku su hteli da ukrote,
nisu mogli.
More su hteli da osuše,
nisu mogli.
Piramide da poruše,
nisu mogli.
Oluje da zaustave,
nisu mogli.
A tek snažna osećanja,
otrgla od zaborava,
dva magična magneta,
čija je ljubav sveta.
U MOJOJ DUŠI STANUJEŠ
U mojoj duši stanuješ,
telo mi miluješ,
ti si moje slatko piće,
moje božansko biće,
nota moje nežnosti,
moja magična karta
večnosti.
NEŠTO POSEBNO
Hteo sam da me nosi čarolija,
na krilima vetra,
požude zanosa,
ljudskog inata i prkosa,
zaslužena istina.
Hteo sam da me nose ptice
na oblacima kiše, za koren koji uzdiše,
vreme gubi svoju trku, sudbina mi najzad pruža ruku.
Hteo sam da me nose misli,
na krilima stihova, za trenutke ljubavi,
obično postade sveto a duša nađe svoje konačno utočište.
Mir neka vlada u svima,
i večno vlada će, dok je ljubav
nebeska aura, na večnost zaklinjem se.
Poezija Branislava Grkovića (ili Ben G.) iz knjige ‘Mesec Iznad Podzemlja’
