Bez sumnje najznačajniji Svetosavski bal na svetu, nakon legendarnog bečkog, je bal na Seni. Pariz bi bez Sene možda bio jedan sasvim običan grad. Upravo te svoje epitete najromantičniji grad na svetu i grad ljubavi, ovaj grad svetlosti dobrim delom duguje Seni. Njegov šarm se ogleda u Seni, kao što se sa Sene gleda, posmatra i uživa u gradu… a tek kada se zaplovi ovom magičnom i čarobnom rekom uz kompozicije Kreće se lađa francuska, Tamo daleko ili Ovo je Srbija i to u čast i slavu Oca naše pismenosti, onda je jasno da su Srbi i na pravom mestu i na pravom putu; na mestu, ljubavi, sloge, zajedništva i jedinstva – upravo onako kako je u amanet ostavio Sveti Sava.
Ove godine, krajem januara, održao se, jubilarni, dvadeseti po redu Svetosavski bal u Parizu u okviru manifestacije Dani Svetosavlja. Organizator je bio Savez Srba Francuske i udruženje Mondo Kult.
Idejni tvorac ovog događaja, koji je u svetu postao marka, je prof. Petar Gojković sa svojom suprugom Lidijom Gojković Mijomanović. Od samog početka su znali da ne mogu i ne treba da pariraju Beču, koji je po svojoj tradiciji grad balova. Zato su „samo” u bal uveli čari i simbole Pariza i dobili događaj i šarm, zbog koga Srbi iz celog sveta rado dolaze i uživaju.
Foto: Rasejanje.info /L. Gojković
Tako je bilo i ovoga puta. Prisutni su bili iz Evrope, Australije i Amerike. Posetioci čuvenog Svetosavskog bala u Parizu, bili su dragi gosti iz mnogih gradova u Francuskoj, iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Makedonije, Srbije, Ukrajine, Rusije, Švedske, Kanade…Bio je to bal koji je ujedinio više naroda i kultura na čuvenom brodu Le Patache, kompanije Bato muš (Bateaux Mouches – Brodovi mušice). Bio je to dvadeseti bal, sa koga su poslate jasne poruke – poruke jedinstva, ljubavi i sloge i pored velike opstrukcije.
Program je počeo tradicionalno, Svetosavskom himnom, koju su svi pevali, a onda su igrači KUD Mladost iz Pariza odigrali igre sa dvora stare Srbije, vrativši prisutne u to vreme. Lepoti Mladosti kasnije su se priključile divnim glasovima srpske dive Madam Piano i Vesna Dimić, kao i srpska snajka Lora Prešak i Loran Prokopić koji su izvodili srpske i francuske šansone. Bilo je tu mnogo dobrih pesama i starogradskih, i zabavnih, i narodnih, džez i romskih, uz po neko kolo, uz neumornu pratnju orkestra prof. Petra Gojkovića, koji je te večeri proslavio i Pedeset godina svoga muzičkog rada podnazivom Petar i prijatelji. Specijalni gosti su bili mladi muzički talenat, višegodišnji prvak sveta na mnogim takmičenjima u harmonici Đorđe Perić iz Bijeljine, kao i saksonofonistkinja Maja Petrović. Moderator manifestacije Milutin Ranković, zdravičar, pesnik, sjajni umetnik i vajar je divnim srpskim pesmama i zdravicama obogatio veče.
Kroz ovu manifestaciju u poslednje dve decenije prošao je veliki broj umetnika. Bilo je mnogo različitog kulturnog sadržaja i svaki bal je imao svoju posebnost. Goste na balu, ove godine su pored bračnog para Gojković, srdačno dočekali sadašnji i bivši predsednici Saveza Srba Francuske, David Jakovljević i Đuro Ćetković.
Bili su prisutni i predstavnici srpske ambasade u Parizu, zatim iz Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pa mnogi lekari, inženjeri, doktori nauka, dizajneri, novinari, biznismeni, advokati, političari, pesnici, umetnici, članovi Saveza Srba Francuske, negovatelji srpske tradicije i baštine… predstavnici srpskog naroda koji vole i neguju vrednosti svoga naroda, a posebno svetosavske.
Foto: Rasejanje.info
Nasmejana lica, u svečanim toaletama svaku pesmu i igru pozdravili su dugim aplauzom i ponekom ovacijom. I svaka pesma je stvarala neku posebnu emociju. Prisetili su se prisutni na brodu mnogih lepih i tužnih perioda svoga naroda, mnogih prijateljstava sa Francuzima, mnogih poruka Svetoga Save i čelnih ljudi, bez kojih Srbija ne bi bila to što jeste, bez kojih Srbija ne bi imala slavnu prošlost i bez koje ne bi mogla da izgradi budućnost. A posebna budućnost joj se u ovom trenutku itekako smeši.
Bilo je to mesto gde su tokom svih ovih godina stvorena mnoga čvrsta i neraskidiva prijateljstva, mesto gde su mnogi poslovi započeti za dobrobit srpskog naroda, mesto na kome su se i mnogi privatni događaji obeležili… jedan od tih je i proslava 60 godina braka bračnog para Ćosić. Bilo je tu za neke i prvih folklornih koraka i prvog plesa, prvih poljubaca i prvih izgovorenih srpskih reči. Bilo je sloge, ljubavi, zajedništva, onog najvrednijeg u čoveku, što je i sam Sveti Sava zagovarao i što nam je ostavio da prenesemo budućim generacijama. Na nama je, da odredimo, da li ćemo krenuti putem mudrosti, znanja, ljubavi, zajedništva…
Bračni par Gojković sa Savezom Srba Francuske je tim putem krenuo i mnogo dao za svoju srpsku zajednicu.
Foto: Rasejanje.info
Zasigurno i ovaj bal će ostaće zapamćen po važnosti, lepoti i eleganciji prisutnih gostiju. Po upornosti organizatora da održe tradiciju. Ovaj bal davno je prevazišao granice francuske prestonice i postao je prvorazredni kulturni događaj. Baš kao nekad, kada je bal u Beču zamišljen da bude promoter onog najboljeg što Srbija ima i da promoviše njenu kulturu i tradiciju kojom bi se ponosili i mnogo veći narodi nego što je naš. Neki Srbi su to shvatili i nastavili tradiciju Svetosavskih balova. I hvala im na tome.
Foto: Rasejanje.info
Katarina Krstić-Tadić – Rasejanje.info
