Šta za Srbe u rasejanju znači Svetosavlje – posebno za Srbe u Parizu – ambijent u kome je održana Akademija je primer ogromnom poštovanja Oca naše pismenosti, koji je u prvi plan stavio znanje, mudrost i mladost
Srbi u rasejanju su oduvek slavili Svetoga Savu. Kako pokazuju mnoga dokumenta i novinarski tekstovi – sa ponosom, velikom radošću, jer je Savina milostiva duša, znanje i iskrena vera u život večni, gradila ne samo duhovnost njegovih bližnjih, već i čitavog sprskog roda. Srbi u rasejanju su ga slavili i onda kada ga se država bila odrekla – i duhovnosti – i svoje Srpske pravoslavne crkve. I tada su bake i deke sa kolena na koleno prenosili svojim unucima ko je on bio. Iako je bilo mnogo modernije vreme, kada je trebalo i moralo da se uči iz knjiga. Ali je to tada bilo zabranjeno.
Foto: Rasejanje.info
Srećom vratilo se vreme kada je ponovo dozvoljeno svima koji žele da ga slave, pa i oni koji su nakon Drugog svetskog rata bili protiv njega, crkve i svega što je srpsko i Svetosavsko.
Srbi u rasejanju su na Svetog Savu uvek mislili, voleli ga, poštovali i nastojali da slede njegov put. Posebno Srbi u Severnoj i Južnoj Americi i u Australiji nikada tu tradiciju nisu napuštali, kao ni mali broj u Evropi.
Dok se Srbija budila i ponovo počinjala sa Svetosavskim proslavama rasejanje je imalo divne svetosavske svečanosti sa jasnom porukom ko je bio Sveti Sava i zašto treba Srbi da idu njegovim putem. I tome su učili svoju decu koja Srbiju nikada nisu videla. I uspeli su u svojim namerama. Ne masovno, ali su uspeli!
Foto: Rasejanje.info
I u Evropi, kao i na svim ostalim kontinentima koje su Srbi kasnije masovnije naseljavali, Svetosavske proslave su postajale važne i bitne, tako da je višegodišnje ulaganje dobro prihvaćeno. Sve crkvene opštine SPC i skoro sva srpska udruženja u celom svetu proslavljaju i slave slavu našeg prvog arhiepiskopa. Doduše ne masovno kako bi se očekivalo ili možda trebalo, pošto su mnogi Srbi asimilovani i ne žele da imaju išta sa zemljom svog porekla. Takođe ima i onih koji se stide svega što je srpsko. A ima i onih koji pozivaju na bojkot ako nije po njihovom. Ima svačega ali nikako dovoljno sloge i međusobnog povezivanja i ljubavi onako kako nam je preneto da je Sveti Sava hteo i želeo.
Redakcija medijskog portala Rasejanje.info ipak ne gubi nadu da će do naredne godine nešto promeniti za milimetar i da će nas biti više koji ćemo ići putem Svetosavlja. Zato se Vaše Rasejanje.info trudilo da pokrije što više događaja i proslava posvećenim Svetom Savi. Jedan deo događaja iz celog sveta je prenet. Nadajmo se sledeće godine da će ih biti više i da će svečanosti biti raznovrsnije. Hvala vam na saradnji i želji da svojim prilozima doprinesete i ostavite u amanet kasnijim generacijama kako se u slavilo u vašim gradovima, uz svetosavske paketiće, motivaciju dece i objašnjenje zašto je važno da razumemo duh Svetosavlja.
Osnivač, urednik i novinar medijskog portala Rasejanje.info (Katarina Krstić-Tadić), kao neko ko se preko 25 godina bavi srpskim rasejanjem je prisustvovao mnogim Svetosavskim proslavama, akademijama, balovima, priredbama… širom Evrope. Srbi su se trudili da pronađu lep ambijent ali često mnogi uslovi nisu to ni dozvoljavali. Ipak ono što je Savez Srba Francuske na čelu sa aktuelnim predsednikom Davidom Jakovljevićem i predsednikom odbora za kulturu Saveza prof. Petrom Gojkovićem uradio i Svetosavsku akademiju održao u svečanoj sali Pariske opštine 16 je bila za ovu redakciju proslava godine. To je bio i ambijent i program koji si svako voleo da ima. Čak bi i sam Sveti Sava bio ponosan na sve što bi video.
Foto:Rasejanje.info
Ne pamti se kada je sala bila toliko puno, rekoše neki od prisutnih iz Opštine. U sali je bilo gostiju iz najmanje deset zemalja širom Evrope, što i ne čudi jer je Savez poznat po organizaciji Svetosavskih dana u Parizu, a posebno po Svetosavskom balu u Parizu. Program đaka i mladih muzičara bio toliko dobar da prisutna publika posebno iz drugih zemalja nije mogla da veruje šta čuje i vidi. Ali kada se zna da je prve nastupe upravo na Svetosavskim danima u Parizu imao i čuveni Nemanja Radulović, koga je prof. Petar Gojković hrabrio i zajedno sa suprugom Lidijom nudio mnoge nastupe, samo govori i ozbiljnosti ove organizacije.
Uslovi za decu i pre i posle priredbe su bili odlični. Bilo je dovoljno mesta za probe i za presvlačenje i za penjanje i silaženje sa bine bez sudaranja. I Savez Srba Francuske a posebno udruženje Mondo kult koji je suorganizator Svetosavskih dana u Parizu moraju biti ponosna na sve ovo što su pripremili. A posebna pohvala ide učenicima Srpskog obrazovnog centra Jelena Anžujska, zatim škole veronauke Sveti Sava pri hramu Svetu Sava iz Pariza kao i nekolicini (šest) učenika Srpske dopunske škole iz Pariza i pariskog regiona. Učenici posebno iz mešovitih brakova i rođeni u trećoj pa i četvrtoj generaciji izveli su tako dobro pripremljen program, da bi svaka škola u Srbiji, gde je srpski glavni jezik, pozavideli na tome.
I ove godine dodeljene su Svetosavske povelje -Blagodarje, za očuvanje srpskog jezika, pisma, kulture, i negovanje francusko – srpskog prijateljstva. Ovogodišnji dobitnici su Milutrin Ranković, Marija Miljević, Vladan Jočić, Ranka Todorović Grubešić, Milun Pavlović, Đuro Ćektović. Postuhumno nagrada je dodeljena novinarki Maji Martiovnić, koju je primio njen višegodišnji partner Vladan Jočić.
Na ovom manifestaciji prisutvovao je i pružio puno podršku senator Pariza Francis Szpiner i gradonačelnik opštine Pariz 16 Žeremi Rendler, čime je samo potvrđen ugled Saveza Srba Francuske, koji ima sa franuskim opštinama.
Foto: Rasejanje.info
Ovi dani Svetosavlja u Parizu su bili pravi primer kako se ide putem Svetosavlja. Zato i tekst o Svetosavskim proslavama završavamo sutrašnjim iscrpnim izveštajem sa čuvenog bala na Seni, koji je ove godine obeležio dve decenije postojanja. Jedino što bi od srca voleli mi iz redakcije medijskog portala Rasejanje.info je što više Srba u rasejanju sledi put Svetosavlja, u čast svih onih koji su dali svoje živote za našu Srbiju i koji nisu imali priliku da odrastaju uz svoju decu i da se raduju deci svoje dece.
Katarina Krstić-Tadić, medijski portal Rasejanje.info
Izvor: Rasejanje.info
