Nedavno su glumci Kluba seniora pozorišta JES (Junges Ensamble Stuttgart) u Štutgartu izveli još jednom svoju petu predstavu, Vreeeeeme…. Izgleda da će ovo biti i poslednja predstava za seniore, jer su posle pet godina pozorištu ukinuli subvencije za seniorsku grupu uz obrazloženje da treba dati veći podsticaj mladima i mlađim grupama.
Upravo zbog toga je za sve učesnike ova predstava bila dodatna motivacija da se odigra što upečatljivije. „Na neki način da tema vreme nije samo tema koja dodire samo nas starije već uopšteno sve. Treba svi da se zamislimo da li baš sada u ovom trenutku ova sekunda da traje kao večnost ili? Neka se svako razmisli za sebe” rekla je za portal Rasejanje.info Vera Gregović, jedina naša predstavnica u Klubu seniora u ovom pozorištu.
Ona je bila deo ove predstave zajedno sa Gizelom Bak, Mari Luizom Gnat, Kristinom Ginter, Kristinom Kesler, Rihardom Keslerom, Birgitom Olbrih, Ilonom Šimanski, Bukhardom Šraderom i Andreasom Phalekom.
Foto: JES Štutgart
„Bio peti projekat koji sam radila sa predivnim ljudima u pozorištu JES ali nijedna predstava sada nije, kako na same nas aktere, a tako i na mnogobrojnu publiku ostavio bez razmišljanja šta je to vreme”, istakla je Vera Gregović. Radnja se dešava u jednoj čekaonici u kojoj se susreće deset osoba raznih profila, gde se kroz priču upoznaju ali i razmišljaju sami o, sebi. „Da li imam strpljenja, kako vreme provodim, da li sam svoje vreme korisno provela, kako vreme u budućnosti iskoristiti šta znaci u svom tom vremenu proveden delić sekunde koji se neće nikada vise vratiti. Da li postoji strah od ovog sad momenta da smo nesta propustili?”, dodala je Vera Gregović.
Četiri predstave napunile su salu a akteri su na kraju svake predstave bili nagrađeni dugotrajnim aplauzom. Interesantno je da su tekstovi pisani od samih aktera ove predstave a da je to sve lepo znao da ukomponuje savršeni scenarista i pedagog Hanes Mil sa svojim asistentkinjama Krimel Biler i Rozom Li Gajsler pod okriljem dramaturga Kristiana Šenfeldera.
Glumci su sedeli između članova publike u publici i ostvarivali kontakt očima sa njima. Osobi iz publike prilazi glumica i traži da se zameni sa njom. Pred kraj dela, neočekivano mnogo malih, šarenih loptica padale su sa plafona u sredinu prostora za igru uz divnu muziku i savršene promene osvetljenja. I radost i tuga za sve. Radost za postignutim i divnim radom sa starijim koji su otišli u penziju i doprinosili da se kulture širi, tuga jer posle nepune decenije rada će najverovatnije doći do razlaza.
Izvor: Rasejanje.info
