Posle duge i teške bolesti u Frankfurtu na Majni, u Nemačkoj je 71. godini preminuo je pesnik Milan Marković, dugogodišnji član Udruženja pisaca Sedmica. Milan je preminuo 23. novembra 2024. godine. Autor je knjige „Rekvijem za pubertet”.
„U neku ruku, bio je jedno vreme moj učitelj, zamena za oca… Drugovali smo nekoliko godina dok se nije povukao pred sujetama ljudi koji su nas okruživali. To je onaj što je napisao pesmu Otadžbina u šarenoj torbi” – pokazivali su očima na njega. Bio je pojava koju nisi mogao da ne vidiš. Muškarac koga su žene volele. Povukao se tiho ko što je svojevremeno i došao među nas -kobajagi pesnike. Vratio se svojoj velikoj ljubavi – muzici. I pecanju.
Čujem da na Rajni pije dobar rizling i pravi najbolji riblji roštilj- kažu oni malobrojni koji ga još samo ponekad vide… Nisu ga pitali da li još uvek piše pesme. Da ih peva – to znamo. Meni je ostavio pesme po kojima ću pamtiti vreme provedeno s njim. Jedna od njih je i „Sargasko more”, izjavio je Aleksandar Saša Jovanović, predsednik Udruženje pisaca Sedmica iz Frankfurta.
„Moj prijatelj, operski pevač, pesnik Milan Marković. Laka ti zemlja prijatelju i vječnaja pamjat duši tvojoj”, dodao je Saša Jovanović.
Sargansko more
Opraštamo se – kuća, šuma i reka.
Daleko idem, lađa već čeka.
Diže se bura
vetar preteći nadima jedra.
Majka mi, mesto blagoslova
stavi reči u nedra.
Pogled joj se zabiseri, pamtim još modre nebeske duge
mirna i dostojanstvena – moja gospodarica tuge.
Veli mi: „Reči sam ti grejala kraj srca
da ti uvek budu tople i blage
da ti brane veru i gaje nadu
i neka ti uvek daju snage.
Čuvaj ih i ne troši – skuplje su i od suvog zlata
sa njima ćeš uvek naći sebe i u tuđini brata.
Jezik – to je jegulja živa!
Ko ga sluša i prati uvek će pronaći puta
da se svome Sargasu vrati”.
A pred kraj života
tamo gde tmurna kiša Dunav rađa,
čekaće te za povratak ova ista lađa.
Na tom mestu – zabodi jezik!
Ostavi reči kao putokaze,
neka semenu što tamo poseja
pokažu tvoje staze.
Milan Marković
Izvor: Rasejanje.info
