Veliko dobrotvorno veče održano u Parizu radi prikupljanje sredstava za izgradnju crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Pjerfitu, severnom predgrađu Pariza. Kako je navedeno u Eparhiji zapadnoevropskoj prisutni su imali priliku da vide arhitektonsko rešenje izgleda crkve Svetog Vasilija koje je pripremio arhitekta Dimitrije Marinković sa svojim timom saradnika. „Veliku čast i podršku svojim prisustvom su nam ukazali Mišel Furkad gradonačelnik Pjerfita i Dionor Ekselon gradonačelnik Viltanuza, kao i uvažene gospođe ambasadorke Republike Srbije, Ana Hrustanović i Bosne i Hercegovine Bojana Kondić-Panić. Veče su svojim prisustvom podržali i lepom pesmom ulepšali i naši poznati izvođači narodne muzike, divni ljudi i prijatelji, Neda Ukraden i Nikola Rokvić. Najsrdačnije i od sveg srca zahvaljujemo svim dobrim ljudima koji su svojim prisustvom i donacijama pomogli početak izgradnje Crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Pjerfitu i sebe, kao živo kamenje, ugradili u crkvu Božiju blagoslovom i molitvama Svetog Vasilija”. Sveštenstvo je predvodio vladika zapadnoevropski i pariski Justin. Ovo je od temelja prvo zidanje hrama Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Francuske.
Foto: Eparhija zapadnoevropske/Članice kola srpskih sestara Sveta Petka iz Pariza
Predstavnice Kola srpskih sestara Sveta Petka iz Pariza su među mnogobrojnima prisustvovale donatorskoj večeri. One su tada a i danas pozivaju sve ljude dobre volje da podrže ovaj plemeniti poduhvat. „Ne zaboravimo da smo svi deca Božija i da je uloga svakog pojedinca da shodno svojim mogućnostima i darovima doprinosi svojoj zajednici. Sve i uvek u slavu Božiju”, istakla je ispred članica Kola srpskih sestara Sveta Petka u Parizu Božica Lazić Duval.
Eparhija zapadnoevropska pozvala je sve koji mogu da pomognu izgradnju hrama Svetog Vasilija Ostroškog uz napomenu da svako ko želi da pomogne izgradnju hrama može iskoristiti poreske olakšice u Francuskoj.
„Eparhija zapadnoevropska postoji tačno 30 godina i mnogo se toga dešavalo dobrog i manje dobrog u tom periodu, ali nažalost ni jedna crkva nije sagrađena. Okolnosti nisu bile ni malo jednostavne, kao što nisu ni danas, pa se pribegavalo lakšim rešenjima: već postojeće, obično rimokatoličke ili protestantske crkve su preuređivane u pravoslavne bogomolje. Mi želimo da izgradimo prvu građevinu u duhu pravoslavne tradicije, na ukras i ponos i nama i zajednici u kojoj živimo. Nisu li upravo crkve i manastiri: Studenica, Žiča, Pećka patrijaršija, Krušedol, i mnoge druge, naše najlepše lične karte pred vekovima ali i drugim narodima, nisu li to neizbrisive tapije i znaci našeg postojanja? Verujemo da svi zajedno možemo, uprkos svemu, da dovedemo ovo blagosloveno delo do kraja, pre svega uzdajući se na pomoć Božiju, ali i pomoć dobrih ljudi.
Nama pravoslavnim Srbima koji smo rasejani po svetu, crkva nije samo jedan objekat: ona je dom, orijentir, mesto koje nas čuva i podseća ko smo, odakle smo i ka čemu idemo”, poručeno je iz Eparhije zapadnoevropske.
Izvor: Rasejanje.info