Tatjana Milanović, autorka romana Štalag 3B, dečiji pisac, poeta i profesor srpskog jezika i književnosti, koja će ove nedelje promovisati svoj roman među srpskim rasejanjem u francuskoj prestonici nedavno je imala gostovala u Pragu. Ona je bila gost udruženja Lastavica češkog glavnog grada Praga i tom prilikom je govorila o svom prvencu. „Roman ŠTALAG 3B bi se apriori mogao svrstati u ’teške teme’, s obzirom na to da je radnja smeštena u vremenski okvir Drugog svetskog rata, što unekoliko sugeriše kakvo je štivo u pitanju. Za konačan utisak neophodno je, ipak, pročitati roman ili bar čuti autorku kada o njemu govori. Upravo je takva bila prilika za publiku u Pragu”, istakla je Jelena Ćirić, predsednica udruženja Lastavica i organizatorka književne večeri.
„Govoreći o svojoj knjizi, prisutne je obavila toplinom, emocijama i iskrenošću, treperavim glasom ih nateravši da u savršenoj tišini prate priču o delu života njenog dede, Boška Stankovića, koji je proveo u nemačkom logoru. Lične priče inače intenzivnije dotaknu čitaoca i ostave utisak jači od bilo kakve imaginacije, ali način na koji je Tatjana Milanović govorila o knjizi, o svom dedi, o nedaćama koje su ga pratile i kroz koje je prolazio, o njegovim i svojim emocijama, daleko je iznad običnog predstavljanja knjige. Činilo se da sve proživljava sa potpuno istom emocijom kao i kada je pisala. I to su osetili svi na isti način.
Ovo naročito s obzirom na činjenicu da je Lastavica udruženje, koje oko svojih aktivnosti i programa okuplja ljude sa prostora čitave bivše Jugoslavije, koji naročito nakon poslednjeg ratnog perioda, sa različitih aspekata i različito obojenih osećanja mogu posmatrati bilo šta što se tiče bilo kog rata. Tatjanina tj. Boškova priča na isti, topao ljudski način dotakla je sve u sali, a bilo je posetilaca iz raznih delova Srbije, iz Bosne i Hercegovine – Sarajeva, Zenice, Dervente, iz Makedonije… Svi su na istim mestima ćutali ili uzdahnuli”, prenela je delić atmosfere Jelena Ćirić.
Autorka Tatjana Milanović, Leskovčanka, koja je veći deo života provela u Jagodini danas sa porodicom živi u Hesenu, u Nemačkoj. Ona je tokom svoje promocije u Pragu govoreći o svojoj knjizi, prisutne obavila toplinom, emocijama i iskrenošću. Tatjana je, treptavim glasom prisutne ostavila da u „savršenoj tišini prate priču o delu života njenog dede, Boška Stankovića, koji je proveo u nemačkom logoru. Lične priče inače intenzivnije dotaknu čitaoca i ostave utisak jači od bilo kakve imaginacije, ali način na koji je Tatjana Milanović govorila o knjizi, o svom dedi, o nedaćama koje su ga pratile i kroz koje je prolazio, o njegovim i svojim emocijama, daleko je iznad običnog predstavljanja knjige. Činilo se da sve proživljava sa potpuno istom emocijom kao i kada je pisala. I to su osetili svi na isti način”, dodala je Jelena Ćirić.
„kompletna priča i sam način priče su bili veoma važni za sve nas, s obzirom na činjenicu da je Lastavica udruženje, koje oko svojih aktivnosti i programa okuplja ljude sa prostora čitave bivše Jugoslavije, koji naročito nakon poslednjeg ratnog perioda, sa različitih aspekata i različito obojenih osećanja mogu posmatrati bilo šta što se tiče bilo kog rata. Tatjanina tj. Boškova priča na isti, topao ljudski način dotakla je sve u sali, a bilo je posetilaca iz raznih delova Srbije, iz Bosne i Hercegovine – Sarajeva, Zenice, Dervente, iz Makedonije… Svi su na istim mestima ćutali ili uzdahnuli”, svoje utiske za medijski portal Rasejanje.info prenela je Jelena Ćirić.
Ona je dodala da se u romanu, osim glavne poruke o besmislu i strahotnosti rata, provlači još jedna univerzalna poruka – o značaju porodice, naročito u teškim vremenima. „Tatjana kao da, u vremenu kada se sve lako dovodi u pitanje ili degradira, kroz svoj roman podučava čitaoce ili ih bar podseća na osnovne ljudske, društvene vrednosti. Pažnju privlači i autorkin rad na pripremi građe romana, istraživanja tačnih činjenica i okolnosti, te su u tako izučenu faktografsko-istorijsku potku precizno utkani elementi ove lične priče”, pojasnila je predsednica Lastavice Ćirić.
Nakon predstavljanja romana, nadahnuto je govorila dr Zvjezdana Marković, gotovo sa suzama se prisećajući gubitaka i rana koje je rat naneo njenoj porodici.
Ambasador Srbije u Češkoj, dr Berislav Vekić, takođe je izrazio svoje utiske, čestitajući Tatjani Milanović na izvanrednoj knjizi – istorijskom dokumentu.
Izvor: Rasejanje.info