Početna Zanimljivosti Sećanje na Bodana Popovića

Sećanje na Bodana Popovića

Žute ruže za njeno venčanje: Draga Mašin i Bogdan Popović

Na dan svadbe u crkvi, posle venčanja, dobila je buket žutih ruža i cedulju sa jednom rečenicom: Zar je tako moralo biti?

Reklama

Kada ga je upoznala, nije bila Draga Mašin nego Draginja Lunjevica i bila je u onom tako varljivom dobu kada je žensko na raskršću detinjstva i devojaštva.

Rođena je u porodici koja je imala stabilna i dobra primanja, još bolje poreklo i šestoro dece. Bogatstvo u svakom pogledu. Okružni načelnik i njegova porodica uživali su veliki ugled u varošici i Draga je imala srećno detinjstvo. Kao dete je bila veoma lepa, videlo se da će izrasti u lepoticu, uz to je bila i vaspitana kako dolikuje devojci iz dobre kuće, i zbog svega toga svi su je voleli. Draga je navikla da privlači pažnju i divljenje od malih nogu.

Sa devet godina našla se u Beogradu zajedno sa starijom sestrom Hristinom. Veliki grad je opčinio i ona je, sazrevajući, znala da se neće vratiti u Milanovac da bude učiteljica, što je bilo moguće posle završnog ispita. Odškrinula su joj se vrata sveta i ona je naslućivala da joj obrazovanje može ta vrata otvoriti širom. A bila je žedna i željna znanja. Znala je da ima vanserijsku lepotu, ako joj doda i učenost, mogla bi da bira za koga će se udati. Sve predmete koji su bili na programu škole lako je učila, ali strane jezike najviše. Bezbrižna i puna vere u budućnost, nije slutila da će joj znanje jezika pomoći da preživi i prehrani porodicu.

Još u školi se zanimala za književnost, mnogo je čitala i pisanje joj je išlo od ruke. Tako je na završnoj godini školovanja upoznala Bogdana Popovića, koji je bio tri godine stariji od nje i student Visoke škole.

Sreli su se u Klubu književnika, gde je Draga odlazila da iz prikrajka vidi i sluša ondašnje velikane pisane reči. On se zaljubio u njenu veličanstvenu pojavu, ona nije mogla da izbegne poglede muškaraca koliko je bila lepa i odisala nekom tajanstvenošću. Bila je smerna, uzdržanog ponašanja, ali je cela njena pojava obećavala bujicu emocija i strasti, što se videlo iz tamnih, dubokih očiju. Znao je da je u završnom razredu škole, ali nije znao ništa o njoj.

Dok su razgovarali, ona ga je sve više osvajala a da nije prstom mrdnula. Nikakva koketiranja, nikakva treptanja, ništa od onoga što je bilo uobičajeno ponašanje devojaka. Tih i milozvučan glas, lepo izražavanje, videlo se da je načitana i široko obrazovana. Kada su posedeli koliko je bilo pristojno, on je zamolio da se vide opet na istom mestu. Za jedan sat vremena, koliko je prošlo u razgovoru, pokrenula se cela vasiona i premetnuo jedan ženski um. Na vrata je ušla kao radoznali devojčurak a izašla kao zaljubljena devojka koja je, prvi put, postala svesna da je žena koja je poželela jednog muškarca. Strašni su ti ljubavni gromovi koji te pogode kad se najmanje nadaš. I kako god da se ljubav završi, osetiš da više ništa nije isto. Sastajali su se cele godine i ta viđanja su postala kao vazduh koji je oboma bio potreban. Pamte ih i beogradske ulice i sokaci, kuda su šetali u prolećnim večerima. Razmenjivali su i knjige, misli, delili nadu u budućnost i razvitak Srbije kao prosvećene zemlje koja ubrzanim koracima žuri da stigne Evropu, evo, i devojke se školuju i obrazuju! Draga je bila zaljubljena, prvi i jedini put u životu. Svi oni muškarci koji su došli posle, pa i onaj sa kime je ušla u istoriju, imali su njenu naklonost, neki stepen emocije, nije da ih nije volela. Ali ovu zaljubljenost i čistotu prve ljubavi u kojoj nema pretvaranja ni skrivenih ciljeva, to više nikad neće porasti u njenom srcu.

Od kuće su dolazile loše vesti. Otac se naglo razboleo i osetio da neće dugo poživeti da bude stub porodice. Zato je Draga morala da se odrekne svog života i da počne da živi onaj koji joj je porodica dodelila, a on je bio u izboru dobre prilike za udaju.

Svetozar Mašin je bio prijatelj njenog oca i iz bogate i ugledne porodice. Spolja gledano, zet kakav se samo može poželeti.

Ali, to je bio samo spoljni sjaj. Svetozar je imao nešto odbijajuće u sebi zbog čega je nekoliko puta prosio devojke, ali nije bio prihvaćen. Možda zato što je mnogo pio, ili zbog vodnjikavih očiju u kojima nije bilo ni zrna topline, ali je dočekao trideset dve kao, za ono vreme, stariji momak. Sve to Dragini roditelji nisu uzimali kao manu kada su mu obećali devojku, čim završi školu. U Beograd je stiglo obaveštenje da je obećana i da će svadba biti čim položi završni ispit.

Tako se Draga Lunjevica udala u Sabornoj crkvi, 28. avgusta, leta gospodnjeg 1883. Lepa i tužna mlada je imala raskošnu svadbu na kojoj su bile i zvanice iz dvora, da ukažu počast kraljevom lekaru koji ženi sina. Na dan svadbe mlada je u crkvi, posle venčanja, dobila buket žutih ruža i cedulju bez potpisa sa poznatim rukopisom i jednom rečenicom: Zar je tako moralo biti? Kažu da je Bogdan sedeo preko puta u kafani i platio nekom mladiću da iskoristi momenat čestitanja i preda buket.

Izvor: FB Rojalistički klub