Skoro da nema čoveka sa prostora bivše Jugoslavije koga je ratni vihor „oduvao” do nemačke pokrajine Baden Vitemberga a da nije čuo i sreo se sa dr Ljubomirom Petrovićem, neuropsihijatrom. Dr Petrović je tih davnih, teških i ne daj ih Boze nikom dana, bio „prva linija zbrinjavanja” napaćenih i izgubljenih dusa. Životne priče teske kao nesreća, kao beznađe. E, tu je decenijama svoju stručnost, a pre svega, svoje veliko srce otvorio za sve ovaj divan ČOVEK. Mnoge je istrgao iz kandži teških depresija, mnoge pomogao, mnoge zavoleo i postao prijatelj.
I tako, očekujući knjigu o tim teškim vremenima koja skrojiše teške sudbine, o borbama za zdrav razum i povratak u nov život, veliki ČOVEK ostade odan Hipokratu i svom srcu. Tu oštraše zaključane lične drame i teske priče, a nama ponudi ništa manje interesantnu knjigu u dva toma, o SVOM životu. A on, sudeći po 600 stranica priča, razmišljanja, slika, crteža, zaista bese bogat, interesantan i nadasve ispunjen. Štivo, interesantno, priče teku pitko od dečačkih dana do današnjih, penzionerskih za koje dr Petrović kaže da je „ovo obraćanje jednog čoveka na zalasku svog beznačajnog života….” Naravno, da dr Petrović ne smatra svoj život beznačajnim. Naprotiv, samo kratkim za njegova dela, planove, snove. On će uvek verovati da je mogao ovom svetu i svojim naslednicima pružiti više jer veliki ljudi su vlasnici neiscrpne energije i ljubavi koju nesebično pružaju bez obaveze vraćanja. Da to je čuveni dr Ljubomir Petrović. Predlažem pročitajte njegov životopis pod jednostavnim nazivom „Moj put” ili kako to on reče, novosrpskim jezikom rečeno „MY WAY”.
Za portal Rasejanje.info Vesna Dukić Perović, nekadašnji novinar velike novinske agencije Tanjug
