U Beču obeleženo 200 godina od rođenja Branka Radičevića

Takođe obeženo pet godina postojanja društva ASKD Vilhelmina Mina Karadžić iz austrijske prestonice

U organizaciji Marka Blagojevića, ambasadora Republike Srbije u Austriji i Austrijsko-srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić u Beču je 26. septembra 2024. godine, održana svečana akademija povodom 200 godina od rođenja Branka Radičevića. Ujedno ovaj događaj obeležio je i pet godina postojanja društva Vilhelmina Mina Karadžić, na čijem čelu se nalazi Svetlana Matić. Domaćini ambasador Blagojević i predsednica Matić pozdravili su sve goste, a posebno one iz Srbije iz Sremskih Karlovaca, podvlačeći da su došli „u  svoju kuću, na teritoriju Republike Srbije”.

U bogatom programu učestovala je Brankica Janković, master pravnica, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije. U svom nadahnutom govoru, naglasila je da je Branko Radičević, uz Đuru Daničića i Jovana Jovanovića Zmaja, bio jedan od najplodnijih pesnika epohe romantizma.

Foto: ASKD Vilhelmina Mina Karadžić

Stane Ribič, predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj, je takođe bio učesnik ovog jubileja. On je između ostalog govorio i o brojnim projektima, koji su realizovani u Slovačkoj. Jedan od njih je da su Srbi dobili status nacionalne manjine 2010. godine, a govorio je i o obnovi Srpskog vojnog groblja. Ribič je napomenuo da je montirano 29 stalaka i 55 mermernih spomen- ploča sa ispisanim imenima srpskih mučenika u Velikom Međeru, koji su položili svoje živote za slobodu u Velikom ratu. Cilj je, kako je rekao, da spasi grobove srpskih vojnika i civila od propadanja i održi sećanje na srpski narod, koji je stradao u Slovačkoj. Treba napomenuti da na tlu Slovačke, postoji osam spomenika srpskih stradanja, u mestima: Komarno, Trnava, Žilina, Ilava, Banska Bistrica, Trenčin, Šamorin i Veliki Međer.

Ispred Opštine Sremski Karlovci, pismo i čestitke u obeležavanju petogodišnjeg jubileja, uz podršku u radu Ambasadi RS i društvu Mina Karadžić, pročitala je šef kabineta gradonačelnika Dražena Đurđića, Mirjana Jovanović, koja je zajedno sa Nadom Ostojić, načelnicom Odeljenja za društvene delatnosti, kulturu i prosvetu, boravila u Beču. Gosti su doneli nekoliko boca karlovačkog vina iz vinarije Dražena Đurđića, kuglofe, koje je pripremila Plamenka Vuletić, knjige i reklamni materijal o gradu, u kome je Branko provodio svoje momačke i đačke dane.

Prof. Svetlana Matić, govoreći o značajnom jubileju, istakla je da je proslava 200 godina od rođenja Branka Radičevića, upriličena baš na Evropski dan jezika, koji su Evropska unija i Savet bezbednosti ustanovili 2001. godine, sa ciljem da se stavi akcenat na multikulturalnost i višejezičnost. Naglasila je da je Branko stvarao na srpskom narodnom jeziku i svoje prvo delo „Pesme”, objavio 1847. godine u Beču. Između ostalog, Matićeva je skrenula pažnju i istakla da je Branko Radičević, najomiljeni karlovački đak, koji je s toliko ljubavi opevao Sremske Karlovce i đačko doba u njima. Ipak najsnažnije je propevao upravo u Beču, u saradnji sa Vukom, Đurom, Njegošem, Kornelijem Stankovićem i svakako, u naročitoj korelaciji sa Vilhelminom Minom Karadžić, kojoj je u Spomenaru napisao i posvetio pesmu „Pevam danju, pevam noću”. Takođe prof. Matić je prisutne upoznala o mnogobrojnim kulturnim aktivnostima, koje je društvo u proteklih pet godina realizovalo, a one su imale za cilj, približavanje naše kulture Austrijancima i upoznavanje sa bogatom nacionalnom baštinom. „Očuvanje srpskog kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta, iskonski je cilj društva, što je bilo moguće potvrditi i na ovoj svečanoj akademiji. Tim povodom do kraja godine, biće priređen i štampan Letopis društva, kao svedočenje za protekli rad, u kome će se naći inicijative, organizovane kulturne manifestacije i obeležavanje značajnih godišnjica iz naše bogate prošlosti i kulturne baštine”, naglasila je predsednica društva Svetlana Matić.

Dr Jelena Ratkov Kvočka, govorila je o Brankovom školovanju u Sremskim Karlovcima, što ga je, kako je naglasila, toliko inspirisalo da napiše „Đački rastanak”, u kojem je, boraveći u Beču, opevao Karlovce i svoje đakovanje i poželeo da mu tu bude večno prebivalište. Sahranjen je u Beču, a nakon premeštanja njegovih posmrtnih ostataka, počiva na Stražilovu.

U umetničkom programu, pozorišta Kozačinski, koje godinama uspešno vodi prof. Ratkov, govorilo se o Branku u Beču, njegovim studentskim i revolucionarnim danima, a bio je sastavljen od zanimljivosti iz njegove biografije, stvaralaštva i umetničkih uticaja. Program je bio isprepleten Brankovim pesmama, koje su pevali i govorili glumci: Barbara Stanković, Jovana Banjanin i Danilo Jovanović.

Ovaj izuzetan događaj, uveličali su glumci, izvodeći Brankove pesme:

Devojka na studencu; Molitva; Pesma Mini Karadžić u spomenicu; Ao brate; Ukor; Nikad nije vito tvoje telo; Oj jesenje duge noći.

Nakon oficijalnog dela programa, nastavljeno je druženje uz koktel, zajedničko fotografisanje i dodelu zahvalnica, zaslužnim članovima iskrenim prijateljima ASKD Vilhelmina Mina Karadžić. Ugledni gosti, uveličali su ovaj značajan jubilej, među kojima su, između ostalih, bili prisutni: Milica Topalović, konzul RS u Beču, Dragana Špikić, Slaviša Bencun, ambasador Bosne i Hercegovine u Austriji, general Bojan Zrnić, ispred misije OEBS, pukovnik Željko Bosanac, Ilija i Mirjam Vraneš, Edit Nemec, prof. Marija i Mr Branislav Đukarić, Luka Marković, Dr Stojanka Matić, Boris Beker, Dejan i Gordana Nikolajević, Vojkan Stefanović, Slavica Klajn, prof. Jovica Đorđević i druge ličnosti iz kulturnog i javnog života.

Manifestaciju je podržala i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Ministarstva bez portfelja, zaduženo za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom.

Izvor: Rasejanje.info