Međunarodni dan pismenosti, obeležava se širom sveta 8. septembra. Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti. Kao dan obeležavanja izabran je 8. septembar, a UNESCO je obeležavanje počeo 1966.
Obeležavanje ovoga dana je UNESCO-ova inicijativa. Cilj je da se svake godine međunarodna zajednica podseti na status pismenosti i obrazovanja odraslih na globalnom nivou, odnosno da se upozori na problem nepismenosti, koji još postoji u većem delu sveta. Prema podacima Instituta UNESCO za statistiku u svetu postoji oko 774 miliona nepismenih osoba što čini oko 16,1% stanovništva starog 15 i više godina – većinom žena. Još 67 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta nije u školi, a 72 miliona adolescenata nižeg srednjoškolskog uzrasta takođe ne može da ostvari svoje pravo na obrazovanje. Najmanja stopa pismenosti, oko 23%, je u Maliju.
Na Međunarodni dan pismenosti Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu prenelo je poučnu Dositejevu basnu Lav i čovek.
Lav i čovek počnu se inatiti o svojim preimućstvima. Čovek hvali ljude, govoreći da su vredniji i junačniji od lavova, a lav neće to nipošto da prizna, no naprotiv tvrdi da je jedan lav jači od nekoliko ljudi. Njihova rasprava potezala se zadugo, dok po slučaju namere se na sliku Herkulovu, gde bijaše izobražen kako davi lava. — Vidiš to? rekne čovek. — Vidim, a ko je to napisao? upita lav — Čovek, a da ko će napisati?
— He, moj brajko, vidiš da si… mal’ ne rekoh… reče lav, da lavovi umedu pisati kao vi, ja bix tebi sto slika za jednu pokazao kako lavovi ljude dave.
NARAVOUČENIJE:
Ne valja lasno verovati što jedan čovek ili narod o sebi govori i piše, jer svak sebe opisuje kako lepše zna i može. Valja slušati što drugi o njima misle i tvrde. Istina je da je ne samo lav, no i konj i vo mnogo jači od čoveka, no ne imajući ljudske hitrosti i razuma, prinuđeni su pokoriti se čoveku. Sama hrabrost i junaštvo jednoga naroda bez nauke i mudroga pravljenija jednake su zverskoj snagi; brane se za neko vreme, al’ najposle moraju reći ejvala, i pokoriti se. Nauka, mudrost, mudro i zakona pravljenije, iskustvo, prosvećenih naroda podražanije, a svrh svega trudoljubno i dobrodjeteljno jednoga opštestva žitije: evo što sastavlja njegovu pravu hrabrost i junaštvo, i bez toga ili je u ropstvu ili će s vremenom biti. Bog i priroda tako su odredili: kako čovek životinjom, tako i razuman nerazumnim da vlada i upravlja.
Foto: Muzej Vuka i Dositeja
Izvor: Muzej Vuka i Dositeja/Rasejanje.info
