Milan Mandarić, gospodar svetskog fudbala želi da od FK Vojvodine napravi uspešan evropski tim

Milan Mandarić, milijarder, osnivač Silikonske doline, tvorac klupskih šampiona na dva kontinenta vratio se kući da od „Vojvodine”  napravi evropski uspešan tim. To je patriotizam

Iduće nedelje u Loznici igra se finalna utakmica za Kup Srbije. Sastaju se Crvena Zvezda i Vojvodina. Ako su beogradski crveno-beli prvaci Srbije, onda novosadski crveno-beli i pored mogućeg poraza u Loznici, idu u evropska takmičenja. To je cilj uprave Vojvodine, ali i njenog novog potpredsednika Milana Mandarića iz San Franciska, koji trenutno živi u Sloveniji i Srbiji.

Dan 26. mart 2024. godine je istorijski datum u životu Milana Mandarića, američkog milijardera. Na sednici Skupštine FK Vojvodina izabran je za potpredsednika kluba. Postao je drugi čovek novosadskog prvoligaša zadužen za njegovu budućnost. Mandarić se iz Like doselio u Novi Sad kao dečak davne 1945. godine. Iz voljenog grada, u kome je bio kazandžijin sin, šegrt i mali fudbaler koji je kroz tarabe gledao igrače crveno-belih, odselio se u daleku Ameriku 1968. godine.

Još pre više od pola veka u Kaliforniji počeo je Mandarić da mašta o svom povratku kući. Sanjao je Novi Sad, sanjao je svoju kuću i svoju omiljenu Vojvodinu. San je počeo da liči na javu u proleće 2024. godine kada su se u vojvođanskoj prestonici sreli Dragoljub Zbiljić, predsednik FK Vojvodina i Milan Mandarić, fudbalski čarobnjak i čovek koji sanja.

„U razgovoru sa Dragoljubom Zbiljićem, predsednikom Vojvodine prepoznao sam viziju u kojoj mogu da pronađem sebe. Moj cilj je da Vojvodina bude pravi evropski klub, ona to zaslužuje!”, istakao je Mandarić.

Nije ovaj Manadarićev cilj obična patriotska želja, to je realan plan, jer je gospodin Milan već bio tvorac mnogih fudbalskih pobeda i slavljenik u evropskom fudbalu. Na tron pobednika dovodio je belgijski Standard, francusku Nicu, engleski Portsmut i Lester, slovenački Kopar i Olimpiju.  

Svojim sportskim radovima i iskustvom Mandarić je već ispisao istoriju svetskog fudbala. U SAD je sa srpskim iseljenicima, Henrijem Kisindžerom, američkim državnim sekretarom i Lamartom Hantom, američkim milijarderom osnovao davne 1974. godine prvu Američku profesionalnu ligu.

U njoj su evropski fudbal ili „soccer” igrali njegovi prijatelji Pele, Džordž Best, Bekenbauer, Bobi Mur, Miroslav Pavlović Pavlika, Blagoje Paunović, Jovan Raduka, Vladimir Bogićević i mnogi drugi svetski igrači. Kalifornijski guverner Ronald Regan mu je lično čestitao na fudbalskom uspehu u SAD.

Milan Mandarić nije rođeni Vojvođanin. On je kao većina žitelja ove srpske autonomne pokrajine dete kolonista. Novija generacija Mandarića potiče iz Like. Istoričari tvrde da se familija Mandarića doselila u Liku iz Dalmacije početkom 19. veka. Tu je u selu Vrebac kod Gospića 5. septembra 1938. godine rođen „svetski gospodar fudbala” Milan Mandarić. Dve godine kasnije 1940. u seoskoj kući porodice Mandarić rođena je Milanova sestra Smiljana. Ona ima priču o porodici Mandarić iz Vrebca, jer se seća babe i dede: „U selu je tih predratnih godina bilo dosta Mandarića. Čitavo jedno pleme. I svi slave Svetog Stefana. Mi nismo znali naše daljne pretke do deda Đura Mandarića, koji se bavio poljoprivredom. Visok i brkat Đuro je oženio seosku devojku Stanku. Dobili su troje dece: sina Dušana, sina Marka i ćerku Milicu Mandarić”, pripoveda danas Smiljana Mandarić, udata Lončar, beogradska penzionerka.

Selo Vrebac sa zaseocima Zavođe i Pavlovac se nalazi na Ličnog polja, koje je okruženo rekom Jadovom. U ovom delu Like stižu Turci 1527. godine. Turski beg Alaga Vrebo je na uzvišici Gradini podigao tvrđavu. Kada je oko nje niklo selo dobilo je ime po tom begu Vrebac. „U  porodici Đura i Stanke Mandarić najstariji sin Dušan je rođen 1914. godine kad je naše selo Vrebac pripadalo Austrougarskoj. Učio je kazandžijski zanat u Zemunu. Vratio se u selo o otvorio je kazandžijsku radionicu. Dušan se oženio se Milicom Pavličić, koja je rođena 1920. godine. Napravio je novu kuću na brdu Jurića. Sin Dušan i snaja Milica Mandarić živeli su dobro. Dobili nas dvoje dece, sina Milana Mandarića 1938. i mene ćerku Smiljanu Mandarić”, svedoči Smilja Lončar.

U Americi pre Milana Mandarića bili su njegov rođak admiral Stevan Mandarić i njegov komšija Nikola Tesla iz sela Smiljana. Milan je uspeo da se nametne Amerikancima i biznisom i sportom.

Američka profesionalna fudbalska liga (NASL) bila je vrhunac američkog sna koji je Milan Mandarić ostvario u SAD. Od kada je stigao 1968. godine u Kaliforniju i otvorio je svoju prvu firmu, kojoj je dao zavičajno ime „Lika”. Tražio je svoj put ka uspehu. I našao ga je uz pomoć srpskih i jevrejskih prijatelja, i kompjuterskog genija iz komšiluka Stiva Džobsa, sa kojima je počeo proizvodnju digitalnih ploča i strujnih kola.

Radeći, kako priznaje, na „starinski način”, tako što je od propalih malih firmi pravio velike i uspešne kompanije i to u trenutku rađanja i razvoja Silikonske doline. Amerikanci Milana Mandarića kao vlasnika jedne od takvih fabrika „Lika Corporation” smatraju jednim od osnivača Silikonske doline.

Mandarić je par godina kasnije postao američki biznismen godine i milijarder. Njegova kompanija „Sanima” je prema tržišnoj proceni vredela 14,5 milijardi dolara. Ronald Regan ga je opet pozvao da mu čestita. Predsednik SAD je sa suprugom Nensi primio Milana Mandarića sa suprugom Gordanom na večeri u Beloj kući. 

O ovom svom poslovnom i životnom uspehu Milan Mandarić je skromno rekao: „našao sam se u pravom trenutku na pravom mestu!”.

Tek kada je imao dovoljno novca da ostvari svoj fudbalski san, da ima klub i ligu u kojoj će da pobeđuje, Mandarić uz lekciju Henrija Kisindžera, nikad dokazanog golmana, da je „fudbal pre svega biznis”, kreće da sa ovim sportom osvaja svet. Investirao je novac u male klubove i od njih pravio šampione. Priznaje: „Jedini sam na svetu bio stoprocentni vlasnik tri profesionalna fudbalska kluba”.

Milan Mandarić je i danas poslovni čovek, koji ima tri kompanije u SAD sa skoro 60.000 zaposlenih. U fudbalskom biznisu Mandarić je i dalje čovek koji snove pretvara u javu. Za engleske ljubitelje sporta i navijače „Portsmuta”, ovaj ponosni Ličanin, kako voli za sebe da kaže, je svetac. Gradonačelnik mu je poklonio Ključeve grada, narod mu je podigao bistu, a navijači su svojim sinovima dali ime Milan.

Danas u gradu Portsmutu i južnoj Velikoj Britaniji 43 Engleza nose srpsko ime i izgovaraju ga srpski Milan. I čuveni fudbaler Džordž Best je svom sinu dao ime Milan. I Mandarićev unuk iz Njujorka zove se Milan. I Amerikanci pravilno izgovaraju Mandarićevo ime Milan. Ovim imenom su ga oslovljavali predsednici Ronald Regan i Žak Širak, ali i kraljica Elizabeta Druga i princeza Dajana.

Kako sam Mandarić priznaje, kada bi se ponovo rodio ništa ne bi menjao u svom životu. „Moj život je bio sav u bojama, kao kad uđete u mračan tunel, pa iz njega izlazite na svetlo divnog sunčanog dana. I onda ostvarite svaki svoj životni cilj. Doživeo sam punog lepog, a loše sam brzo zaboravljao. Ameriku nikada neću zaboraviti jer sam ostvario u njoj svoj američki san. U Engleskoj mi je bilo najlepše, jer sam u njoj ostvario vrhunske fudbalske uspehe”.

Sada se vrhunski fudbalski uspeh očekuje i u Srbiji. Dolaskom Milana Mandarića u Novi Sad naglo su skočila očekivanja članova skupštine i uprave kluba, samih fudbalera i navijača Vojvodine. Oni od „tvorca fudbalskih šampiona” očekuju čudo. To očekuje i država Srbije, jer je Milan Mandarić, već indirektno pomenut u političkom vrhu zemlja.

„Ostvario sam svoj srpski san”, iskreno je rekao Milan Mandarić nakon povratka u Novi Sad.   

Evropljani za Mandarića i dalje govore da je „tvorac šampiona”. Tako ga oslovljavaju i svi mediji sveta. Mandarić ulazi u 86 godinu života, a u njemu još gori fudbalski entuzijazam. Pored FK Vojvodine zainteresovan je za razvoj Regionalne fudbalske lige na Balkanu, ali i Superlige starog kontinenta.

Sportski svet zove Milana Mandarića. Jedni iz počasti, drugi radi spasenja. Amerikanci ga zovu da proslave 50 godišnjicu osnivanja i postojanja Američke profesionalne fudbalske lige. A predsednici fudbalskih klubova Portsmut, Lester i Šefild ga zovu da ih opet vodi u pobede: „Gospodine Milane vrati se!”

Milan Mandarić je rođen u ličkom selu Vrebac 1938. godine prošlog veka. Odrastao je i školovao se u Novom Sadu, gde je postao fabrikant i trgovac. Njegov otac Dušan i oni bili su najpoznatiji novosadski kapitalisti u komunističkoj zemlji Jugoslaviji.

U SAD je bio proizvođač kompjuterskih komponenti i menadžer u fudbalu. Evropa ga zna kao uspešnog predsednika i vlasnika fudbalskih timova. U Americi je imao sedam uspešnih kompanija, a u Evropi je vodio sedam klubova do titule prvaka. Izgradio je sopstveni sistem rada i trasirao put ka uspehu na svoj način – onako kako peva Frenk Sinatra u pesmi „My way”. 

I dok Frenk Sinatra peva „My way” Milan Mandarić u ovoj svojoj knjizi priča „Moj put do uspeha – moj način kako sam ostvario svoje snove”.

Za portal Rasejanje.info dr Marko Lopušina