U organizaciji francuskog udruženja Deca Jasenovca u Parizu će se u subotu 20. aprila sa početkom u 11 časova održati Druga po redu komemoracija u zapadnoj Evropi. Tom prilikom će se odati počast srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama logora smrti Jasenovac i žrtvama ustaškog i nacističkog varvarstva u periodu od 1941. do 1945. godine. To je ujedno i počast žrtvama holokausta i fašizma.
Prva komemoracija ovakve vrste započeta je prošle godine 22. aprila u Dransiju, gradiću kraj Pariza odakle su iz Francuske u logore smrti deportovani prvi Jevreji. Ove godine komemoracija će biti održana ispred spomenika podignutog u znak sećanja na jugoslovenskog kralja Aleksandra i srpskog kralja Petra I (Place de Colombie – Porte de la Muette 75016 Paris).
22. april je Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. To je državni praznik, odnosno dan sećanja, koji se obeležava u Srbiji svake godine, na taj dan. Posvećen je sećanju na Srbe, ali i Rome i Jevreje, koji su stradali u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.
„Datum je svesno izabran zato što su u noći između 21. i 22. aprila 1945. godine dve grupe sa više od 1000 logoraša pokušale da se probiju iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac. Spasilo se samo njih 91. Sredinom aprila 1945. godine, ustaše su počele da se pripremaju za napuštanje logora, uključujući i likvidaciju zatvorenika. Oko 600 od ukupno 1073 još uvek živih logoraša napalo je ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživelo samo njih 91. Preostala 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijeno je i spaljeno zajedno sa logorskim objektima. Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša, 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli tek početkom maja 1945.”, podsetio nas je na istorijske tačne i bolne činjenice predsednik udruženja Deca Jasenovca, David Jakovljević.
On je dodao da upravo zbog svirepog i nezapamćenog zločina posebno prema deci svih uzrasta počev od rođenja na nadalje i jedinog koncetracionog logora za decu i njegovo udruženje nosi ime Deca Jasenovca. Udruženje ima puni naziv „Deca Jasenovca – Association Française pour la Reconnaissance et la Mémoire des Victimes de Jasenovac (AFRMVJ)” što u prevodu znači francusko udruženje za priznavanje i sećanje na jasenovačke žrtve.
O svirepom stradanju žrtava civila u koncentracionim logorima, u masakrima, masovnim ubistvima, smaknućima, racijama i progonima i na ovoj komemoraciji, kao i prethodne godine, biće, propratna izložba.
Komemoracija počinje u 11 časova govorom predsednika udruženja Deca Jasenovca Davida Jakovljevića. Potom će istoričar i sekretar udruženja Deca Jasenovca francuski istoričar Aleksis Trud održati izlaganje sa istorijskim činjenicama, a onda će biti izvedena pesma Jame. Nakon intoniranja himni biće položeni venci na spomenik u kralja Aleksandra Jugoslovenskog i Petra I Srpskog.
Kralj Aleksandar od Jugoslavije je zajedno sa Lujem Bartuom, ministrom spoljnih poslova Francuske 9. oktobra 1934. godine u Marseju bio prva žrtva ovog fašizma. „Pošto je 22. april ove godine ponedeljak, mi smo izabrali 20. april koji ostaje snažan simbol zbog toga što je tog datuma rođen zločinac Adolf Hitler, bez kojeg se ne bi desile mnoge tragedije na teritoriji Jugoslavije s obzirom na ovaj trenutni mračni period koji nas podseća na uspon fašizma i antagonizama kao pre 100 godina” dodao je Jakovljević.
Ovom komemorativnom skupu prisustvovaće mnogi prijatelji udruženja Deca Jasenovca, francuskog društva, kao i mnogih drugih zemalja. Takođe će prisustvovati i veliki broj naših građana. „Setimo se toga dana na stotine hiljada žrtava genocidnog ustaškog režima koji su od 11. aprila 1941. planski zlostavljali i ubijali većinsko srpsko stanovništvo kao i pripadnike jevrejskog i romskog naroda. Dođite, odajmo im poštu. Računamo na vaše prisustvo, dugujemo im to i ujedno vam se zahvaljujemo na saradnji i što sve te naše mučenike ne zaboravljamo”, dodao je David Jakovljević, predsednik francuskog udruženja za priznanje i sećanje na žrtve Jasenovca – Deca Jasenovca- Pariz.
Katarina Krstić-Tadić, medijski portal Rasejanje.info
