Da li ste ikada čuli za Johanesa Askevolda Johanesena, Islanđanina, doktora koji je iz najsevernije evropske države, zemlje lave, snega i leda, stigao u ratom okovanu Srbiju i svojski zadužio ne samo srpski narod… Rođen je 7. novembra 1886. na Islandu, od oca Norvežanina iz Bergena.
Završio je medicinu u Kopenhagenu 1914. i odmah sa kolegom odlazi u London. Tamo pronalaze oglas u kome se traže lekari koji bi pošli u Srbiju na ispomoć, tokom Velikog rata. Stigli su i priključili se srpskoj vojsci. Kolega je umro od tifusa, a dr. Johanes je sa vojskom prošao albansku golgotu. Po završetku rata jedno vreme radi u Debru, a najviše u Rekovcu.
Nakon okupacije 1941. godine, priključuje se partizanima, na koje je naišao u Levču. Posle njihovog odlaska vraća se svom pozivu sve do pristupanja jugoslovenskoj vojsci u otadžbini. Bio je trupni lekar sreza Levačkog do 1944. godine zbog čega je njegov poduhvat i pao u zaborav nakon rata.
Naime, u islandskim novinama se 1965. godine pojavio članak o detaljima iz njegovog života tokom Drugog svetskog rata. U tekstu se govori kako je u to doba u Rekovcu i okolini živelo mnogo romske dece, a opštepoznato je da su ih Nemci tretirali kao niža bića, nemilosrdno ih prebacujući u koncentracione logore. Jednog dana, Nemci dolaze sa namerom da ih sve pokupe i povedu u logor, objavile su Levačke novine.
Doktor Johanes je saznao za planove i dosetio se da na vratima jedne kuće zakuca papir na kome je pisalo: „Žutica, ne dodiruj!”
Potom je pojedinoj deci dao injekciju od koje je koža postajala žuća i temperatura rasla, ali to nije ostavljalo ozbiljnije posledice. Kada su Nemci stigli i videli upozorenje pokupili su se i u velikoj žurbi napustili Rekovac.
Johanes je bio oženjen Srpkinjom, sa kojom je sklopio brak 1948. godine, a osim po viteštvu, bio je poznat kao skromna osoba. Iako su mu nuđena politička mesta i lagodan život, izabrao je da živi povučeno u selu Ratković, između Rekovca i Kragujevca, ne naplaćujući zdravstvene usluge siromašnim porodicama.
Tiho, zaboravljen od javnosti, umro je 28. februara 1958. godine. Njegov grob posećivali su seljaci, a kad su otišle i te generacije, sve je prekrio zaborav. Ipak, njegov humanizam nije ostao nepoznat na Islandu gde su tamošnji mediji na par strana objavili priču o doktoru Johanesu, proglasivši ga srpskim Šindlerom.
Najzad, tek nedavno, jedna ulica u Rekovcu pored Doma zdravlja, nosi naziv po njemu.
Izvor: FB grupa Niste znali
