Na poziv Austrijsko-srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić u Beču su, u prostorijama Konzulata Republike Srbije, predstavljeni reprinti „Novina srbskih”, prvih novina u Kneževini Srbiji, koje su se pojavile 17. januara 1834. godine u Kragujevcu i „Stoglava”, koji je đakon Joasaf napisao 1743. godine. Ove dva značajna fototipska izdanja, poklon su Narodne biblioteke Vuk Karadžić iz Kragujevca, biblioteci Mina Karadžić u Beču, istakla je predsednica AUKD Vilhelmina Mina Karadžić, Svetlana Matić. „Ovom značajnom kulturnom manifestacijom, dat je doprinos obeležavanju 210 godina od pojavljivanja „Novina serbskih” u carstvujućoj Vijeni”, dodala je ona.
Prisutne je u ime Ambasade i Konzulata Republike Srbije, pozdravila Milica Vučković, konzul, ističući zadovoljstvo što se ovako značajna izdanja predstavljaju javnosti. Ona se posebnim i toplim rečima zahvalila prof. Svetlani Matić na konstruktivnoj i dobroj saradnji u prethodnim godinama. Svetlana Matić je konzulki Vučković uručila zahvalnicu u ime njenog Društva za svesrdnu podršku u organizovanju značajnih kulturnih manifestacija. Prof. Matić se zahvalila prisutnima na dolasku, a posebno Anđeli Ognjanović, direktorki Narodne biblioteke Vuk Karadžić iz Kragujevca i Gordani Vučković, rukovodiocu Zavičajnog fonda na poklonu i uručila im Zahvalnice za donaciju knjiga.
Foto: arhiva S. Matić
Govoreći o „Stoglavu”, istakla je da on predstavlja „rukopisnu knjigu moralnih pouka za sveštenike, koja je sa staroslovenskog prevedena na moderni srpski jezik. Nastala je u manastiru Beočin. Rukopis se sastoji od tri dela, pri čemu prvi od sto glava, govori o veri i o tome kako treba da se ponaša svaki hrišćanin. Drugi deo sadrži gramatičke tekstove, a treći sačinjavaju moralne poruke. Ovo delo je prepisano iz ruskih knjiga. Po prvoj verziji, napisano je tokom 10. i 11. veka u Rusiji”.
„Kada je reč o „Novinama srbskim” njih je uređivao Dimitrije Davidović u Kragujevcu, koji je bio prestonica kneževine Srbije, a predstavljale su službeni list i imale obeležje političkog glasila. Novine su pokrenute sa ciljem da šire prosvetu i kulturu. Ovaj službeni dnevnik Kraljevine Srbije izlazio je od 1813. do 1821. godine u Beču i od 1916. do 1918. na Krfu. Novine su izlazile jednom nedeljno, uglavnom subotom”, zaključila je Svetlana Matić.
Anđela Ognjanović je prisutne obavestila o istorijatu kulturne ustanove na čijem je čelu i izrazila zadovoljstvo što će se saradnja nastaviti i u Kragujevcu, gde će izložba o Mini Karadžić, biti svečano otvorena sutra, 17. novembra 2023. godine, u 19 sati, u prostorijama biblioteke Vuk Karadžić. Posebno se zahvalila Dušanu Borisavljeviću, članu UO Društva na angažovanju u realizaciji ovog susreta, kao bivšem kolegi, koji je kao bibliotekar i predano radio dugi niz godina, pre dolaska u Beč.
Gordana Vučković je istakla da je Dimitrije Davidović, urednik „Novina srbskih” tiraž novina, unapred prodavao putem pretplate, a imao je težak zadatak da u isto vreme zadovolji i informiše građane i kneza Miloša Obrenovića. Podsetila je da je on tvorac Prvog srpskog ustava i da nažalost, o njegovoj smrti, novine koje je pokrenuo i koje je godinama vodio, nisu objavile ni jednu jedinu reč. Dimitrije Davidović, kao prvi urednik novina, ostaće upamćen kao jedna od najznačajnijih ličnosti 20. veka, koja je informisla tadašnje građanstvo o političkim dešavanjima u zemlji i svetu toga doba”, dodala je Gordana Vučković.
Ova kulturna manifestacija podržana je od strane Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Republike Srbije, u okviru projekta „Podrška očuvanju kulturnog identiteta srpske zajednice u Austriji”.
