Srpska zajednica sa juga Francuske odala je pomen svome ubijenom kralju, na koga je 9. oktobra 1934. godine izvršen atentat, u kome je, tada zajedno sa kraljem nastradao i ministar spoljnih poslova Republike Francuske Luji Bartom.
Na ovu 89.-tu godišnjicu, Srbi na jugu Francuske, na inicijativu udruženja Beli anđeo okupili su se na mestu gde je izvršen atentat – na trgu Šarl de Gol. Oni su položili cveće i odali počast kralju Aleksandru i francuskom ministru Luju Bartu. Nakon polaganja cveća na spomen ploču, deca srpske dopunske škole iz Vitrola otpevala su srpsku himnu, kao i prvu strofu francuske (Marseljeze sa refrenom).
Sveštenik Goran Ilić Benke iz Liona, koji inače opslužuje i u ovom delu Francuske je okadio je ovo mesto. Kako je opisao, taj momenat je bio propraćen mladim orlovima i golubovima „koji su u tom momentu nadletali sam spomenik. Svi prisutni su sa zadovoljstvom posmatrali tu scenu odavši počast kralju i francusko-srpskom prijateljstvu”.
Foto: arhiva G. Ilić-Benke
O samom događaju pred prisutnima je govorio predsednik udruženja Beli anđeo, Čedomir Krasnić, da bi se svi prisutni zajedno uputili ka spomeniku, podignutom upravo zbog ovog nemilog događaja. Učenik srpske dopunske škole Pavle je govorio stihova Jovana Jovanovića Zmaja, „Al’ je lep ovaj svet”, a onda su svi prisutni đaci otpevali pesme „Tamo daleko” i „Veseli se srpski rode”. Pročitana je i poruka prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića koji se zahvalio na pozivu da prisustvuje događaju, i izvinio se zbog sprečenosti da bude fizički prisutan, ali je obećao da će naredne godine biti tu, kada se bude obeležavalo 90. godina od ubistava kralja Aleksandra. Kao što je bilo i najavljeno, u hramu u Vitrolu, gde se okuplja srpska zajednica na bogosluženjima sveštenik Goran Ilić Benke služio liturgiju i parastos.
Sudbonosnog 9. oktobra 1934. godine kralj Aleksandar I Karađorđević je nakon puta preko Cetinja i Dubrovnika, stigao u Marselj, u kome je trebalo da otpočne svoju zvaničnu posetu Francuskoj.
U 16 časova napustio je palubu jugoslovenskog razarača kojim je stigao do Francuske. Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marselju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.
Foto: arhiva G. Ilić-Benke
Kralj Aleksandar je u pratnji ovih zvaničnika seo u otvoren automobil iako je bilo predviđeno da se vozi blindiranim vozilom. Zbog konjice koja je išla ispred, povorka se kretala veoma sporo, a kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu. Oko 16:20 časova začuli su se pucnji koji su zauvek promenili istoriju Jugoslavije. Vlado Georgijev Černozemski upisao se u anale kao čovek koji je u Marseju ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića i ranio francuskog ministra unutrašnjih poslova Žan Luj Bartu koji je kasnije preminuo od rana.
U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, prema zvaničnim izveštajima, ne izgovorivši ni jednu reč.
Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde mu je pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar I Karađorđević od Jugoslavije izdahnuo je ne dolazeći svesti.
Černozemski je bio član Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO) koja je imala za cilj stvaranje nezavisne države Makedonije. Umesto toga, organizacija je kasnije postala instrument bugarske politike na Balkanu. Zaverenici koji su stajali iza Černozemskog imali su za cilj rušenje Jugoslavije koju su smatrali tamnicom naroda koji žive pod srpskom dominacijom, prenela je Vikipedija.
