Nekrunisanog kralja valcera mnogo toga povezivalo je sa Srbima onoga vremena. Kao kompozitor bio je, pored ostalog, veoma zainteresovan za srpske narodne melodije koje je koristio u svojim delima. Na drugoj strani, pod pokroviteljstvom prognanog kneza Miloša Obrenovića bio je dirigent i umetnički rukovodilac na veoma posećenim srpskim balovima. Na ovim balovima viđeniji gosti bili su Miloš i Mihailo Obrenović, Vuk Stefanović Karadžić sa ćerkom Minom i mnogi drugi. Tada su nastali Srpski marš (Serbische Marsch), Srpski kvadril (Serben-Quadrille) posvećen mladom knezu Mihailu Obrenoviću, Aleksandrov kvadril (Alexander-Quadrille) posvećen tadašnjem srpskom vladaru Aleksandru Karađorđeviću… „Neka je Bogu fala, da se jedan put i srbske arije počeše sredstvom muzikalnih nota po belom svetu raznositi, i od stranih naroda poznavati i uvažavati, koje mladoj našoj Srbadiji u Beču, črez nji gdin-u Štrausu (sinu) imamo blagodariti. Gospodin Štraus mlađi namerava podunavske zemlje posetiti, gdi bi dobro bilo da ga Srbi sa našim arijama bolje upoznadu, i da mu tu na ruke idu” ― pisale su 1847. godine Srbske narodne novine iz Pešte. Štraus je te godine sa svojim orkestrom nastupao u Novom Sadu, Zemunu gde je dirigovao obučen u srpsku narodnu nošnju, Beogradu i Pančevu.
Johan Štraus Mlađi je na vrhuncu svoje karijere komponovao operetu „Jabuka”. Zaplet prati veselu ljubavnu priču koja se dešava između imaginarnih mesta Gradinac i Ravica u Srbiji. Lokalni, srpski kolorit primetan je u uvertiri i brojnim numerama operete. U jednom od pisama Štraus je istakao: „U ‘Jabuci’ sam želeo da naglasim publici da smo na srpskoj zemlji. Druge kompozitore baš briga gde se dešava radnja. Ja sa svoje strane, koristim istinske srpske narodne motive u svrhu karakterizacije”.
Izvor: Muzej Vuka i Dositeja
Foto: Muzej Vuka i Dositeja