Za dvadesetosmogodišnjem mladićem Nikolom Miljkovića koji je živeo u Parizu, ronioci Žandarmerije, Specijalne antiterorističke jedinice i Sektor za vanredne situacije Republike Srbije tragali su 14 dana u Vlasinskom jezeru. Telo mladića, ronioci su danas izvukli sa dna jezera. Nikola je 15. avgusta u poslepodnevnim časovima upravljao skuterom po Vlasinskom jezeru, kada je usled jakog talasa sa bratom od tetke Davidom Denčićem (24) iz Togačevca kod Lebana skliznuo sa skutera i obojica su pali u vodu. Nikola se utopio nasred jezera prilikom oluje kada se za kratko vreme uzbrkalo jezero i podigli talasi. Vetar je prevrnuo skuter. Njihovi drugovi su zatekli pola sata kasnije Nikolinog brata kako se održava na vodi, a Nikole nigde nije bilo. Kasnije je brat ispričao da su Nikoline poslednje reči bile da mu je to poslednji dan života.
Šestoro mladića iz Leskovca i Lebana su odlučila da nekoliko dana provedu na Vlasinskom jezeru. Davidov skuter im je bila jedna od zanimacija i svi su ga vozili. „Tog dana jezero je bilo mirno. Kada su Nikola i David ulazili u vodu malo je duvao vetar, jezero se talasalo, ali ništa strašno. Nismo mnogo obraćali pažnju, neznajući da će daleko otići od obale”, izjavio je drugar Nikole Miljkovića, Zdravković a preneli su mnogobrojni srpski mediji. „Vreme na planini je varljivo i brzo se menja. Tako se desilo i tog 15. avgusta. Odjednom su se spustili oblaci do samog jezera, vetar je počeo jako da duva, talasi su bili visine oko 70 centimetara. Svi smo skočili na noge. Na pučini nismo videli naše drugove. Krenula je borba da se dođe do nekog čamca. U tri nije bilo goriva u motorima, u četvrtom jeste. Obio sam ga i sa drugom ušao u njega. Veslali smo nasumice, talasi su nas bacali. Jednog momenta sam mislio da će se čamac razbiti”, pričao je Zdravković drhtavim glasom, a preneo medijski portal Nova. Računa da je prošlo pola sata dok su ugledali glavu iznad površine jezera jednog svog druga – Davida, i dalje skuter kako ga bacaju talasi. „Polako smo prišli i ja sam pružio veslo za koje se on uhvatio. Ali ni on ni ja nismo imali snage za više od toga pa smo tako stajali skoro minut, dok mi drug iz čamca nije pomogao da ga ubacimo. Gledali smo okolo da vidimo Nikolu, ali nismo, a nismo smeli duže da se zadržavamo jer su sada u riziku bila tri života”, nastavlja da priča o drami na hirovitom Vlasinskom jezeru, gde se skoro svake godine utopi po jedan, uglavnom mlad čovek.
„David ima licencu za vožnju skutera i iskusniji je, ali tog dana je Nikola hteo da vozi, što mu nije bilo prvi put. Skuter smo svi vozili. Nikola je i mene vozio više puta. Oni su usled udara jakog talasa skliznuli sa skutera i pali u vodu. U prvi mah to nisu shvatili ozbiljno, već su se smejali. No, kada su videli da je skuter jedno 30 do 40 metara daleko od njih, krenuo je strah, a da plivaju nisu mogli zbog talasa. Održavali su se na vodi i pričali, čekali da neko dođe po njih”, preneli su prijatelji mladića, koji su išli da ih spavaju za Jugmedia.rs.
„Niko nije mogao da zna šta Nikola preživljava, ali je njegov brat primetio da gubi snagu pa ga je uhvatio i pokušavao što duže da ga drži na površini jezera. Međutim, on je sve više gubio snagu, možda i usled straha i jednog momenta rekao da je taj dan njegov poslednji dan u životu jer niko po njih ne dolazi. Ubrzo je potonuo”, preneo je Jugmedia.rs reči mladića koji je išao da ih spava.
Porodica Miljković se iz Leskovca preselila za Pariz. Pored Nikole bračni par Miljković ima starijeg sina Stefana, koji je oženjen i ima svoju porodicu. Nikola je kupio stan u Leskovcu, u koji je želeo da se vrati. „Bili smo srećna i presrećna porodica. Svi smo učestvovali u kupovini stana u Leskovcu u kome je Nikola najviše vreme provodio, ovog leta je sve vreme bio tu u uživao sa društvom. Ne znam zašto nam se ovo desilo, valjda je Bog tako hteo“, preisputuje sudbinu svog veselog sina, koji je bio omiljen u društvu i dodaje da su svi jednoga dana planirali da se vrate u svoju zemlju Srbiju, preneo je Kurir reči Nikoline majke Katarine.
