Olivera Olja Budimir rodom iz Prištine poznata je srpskom rasejanju preko svojih romana, za koje je poslednjih godina organizovala niz promocija i književnih večeri. Vrlo dobro je prihvaćena i njeni romani se rado čitaju, iako su radnje teške. Njene teme su ratne i bave se progonom Srba sa njihove rodne zemlje. Da je veoma teško napustiti svoj dom i u sopstvenoj zemlji postati izbeglica opisala je u romanu „Lavirint života“ – rođena i odrasla u Prištini, uživala sa svojima i sa komšijama Albancima, pa se zaljubila, udala i živela lep život u divnom braku. Međutim lep način života prekinulo je NATO bombardovanje 1999. godine. Nestao je dom, nestao je čovek koga je neizmerno volela, a nastale su duge godina traženja i nerazumevanje Srba u Srbiji za probleme Srba sa Kosova i Metohije. Posmrtne ostatke svoga Radeta je velikom upornošću našla – ali bez glave i tako ga sahranila u Beogradu. I tako je nastao lavirint života Olivere Budimir, koji je kasnije pretočila u istoimenu knjigu gorke istine. Na promociji tog romana pre desetak godina u Štutgartu gotovo da nije bilo osobe, kojoj nisu krenule suze, a posebno kod onih koji su silom doživeli sličan progon kao Olivera Budimir.
Olivera se nedavno ponovo vratila za Štutgart, gde je promovisala svoj novi roman „Uvir na izvoru“. Promocija je održana u prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu, u organizaciji Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta – Štutgart“. Predsednica toga udruženja Desa Burazor Aslanidu je vodila program i govorila o knjizi.
„Uvir na izvoru“ je ratna, rusko-srpska ljubavna priča. I ne samo to. Želja Olivere Budimir je bila, da romanom oda počast žrtvama jednog nepravedno vođenog rata – posebno NATO snaga protiv jedne suverene države – sa ciljem da joj se bez milost otcepi i oduzme deo njene teritorije. Rat, koji još uvek taje.
Priča je nastala u vihoru rata na samoj granici Srbije sa Albanijom, gde su hrabri borci, među kojima je i hrabra devojka Slađana branila svoju otadžbinu i dostojanstvo svoga naroda. „Mnogi su umrli, poginuli, tu na granici, ne odstupivši ni pedalj. I Slađana je poginula, umrla je na rukama izabranika svoga srca, ruskog dobrovoljca Jurija. Olivera je učinila sve da priča oživi, da se pamti, da uđe u legendu, jer to zaslužuje žrtva mladih boraca, junaka, zaslužuje Slađana. Kao što i sam naslov kaže, njihovi životi uviru na samom izvoru, u jeku mladosti, ali i na samog granici, gde počinje, izvire Država“, istakla je Desa Burazor Aslanidu. „Ovo jeste ratna priča, ali je cela prožeta porukama mira i ljubavi, ‘jer koja je snaga jača od snage ljubavi, a za nju treba živeti a ne umreti’“, istakla je autorka Olivera Budimir, koja od 1999. živi i stvara u Beogradu.
Roman je doživeo već tri izdanja, a uskoro treba da se prevede i na ruski jezik. Ekaterina Morozova, rediteljka iz Moskve, voljna je da uradi scenario za film i pozorište.
Publika je bila očarana Oliverinim novim romanom, kao i konzul Republike Srbije u Štutgartu Dragan Dimitrijević, koji je izrazio želju da se što više piše, kako bi se i na taj način „očuvali naše Kosovo i Metohija“. U ime predstavnika konzulata, on je pozdravio sve prisutne, a potom je gošća iz Srbije odgovarala na pitanja gostiju i rado im potpisivala knjige. Pored romana „Lavirint života“ i „Uvir na izvoru“ Olivera je autor i romana „Put oblaka“.