Zahvaljujući predstavnicima Muzeja Vuka i Dositeja, danas na jednom mestu, imamo mnogo lepih priča vezanih za život, rad i delo ovih velikana. Prenosimo priču o karakteru, naravi i ličnim osobinama Vuka Stefanovića Karadžića, koji je objavio G. Dobrašinović, Vuk izbliza, 1972. a na društvenim mrežama predstavnici Muzeja Vuka i Dositeja su je podelili.
Kao čovek, ne samo u odevanju, Vuk je bio skroman. Obično oborenog pogleda, kaže Oreznjevski. Takav je i kad govori o svome radu. Y predgovoru „Pismenice” piše o „malim slama znanja svoga” i uveren je, nastavlja zatim, da u narodu srpskom ima sposobnijih za ovaj posao. Ni u docnijim spisima ne odriče on slabosti, samo ih objašnjava prostodušnom iskrenošću: da su „iz neznanja ili po slabosti ljudskoj”. Nije se, međutim, snebivao ni da prizna neznanje: svoga mladog saradnika Đura Daničića moli, na primer, u jednom pismu da mu objasni šta je teorija slovesnosti. Diveći se ruskom naučniku Nikolaju Ivanoviču Nadeždinu kako spretno sastavlja deseterce, on je u isti mah izražavao žaljenje što je sam nevičan u tome (a svojim zbirkama razneo je slavu našeg epskog deseterca po čitavoj učenoj Evropi).
Saznavši da je Kopitar pisao L. Rankeu da u drugom izdanju Srpske revolucije predloži njega [Vuka] za srpskog kneza, on objašnjava Rankeu da je to držao za šalu. „Ja se pouzdano nadam da vi to nećete učiniti, jer bi nas obojicu ljudi ismejali, i povrh toga to bi za mene naročito štetno bilo, jer bi me smatrali svuda kao pretendenta srpskog prestola, a moji neprijatelji trudili bi se da dokažu iz svih mojih dosadašnjih i budućih radova i preduzeća moju težnju za tim”.
Vuk je, doduše, bio svestan svoje istorijske misije. S punim uverenjem pisao je Lukijanu Mušickom da su njih dvojica srpski platoni i aristoteli, da i njih čekaju lovorovi venci, pozivao ga da ovu „epohu” utvrde i temelj „knjižestvu” postave; bez imalo snebivanja isticao je u pismima i polemičkim obračunima da je „prvi spisatelj Evropom; da je najbolji poznavalac jezika naroda našega”, prekorevao je svoje sunarodnike što dozvoljavaju da živi u bedi on, Vuk, koji je srpski narod prvi „spoznao” s učenom Evropom. (G. Dobrašinović, Vuk izbliza, 1972)
Foto: Jovan Popović, Vuk Karadžić „Ovaj dragoceni portret izložen je danas u našem Muzeju” – ViD
