Marija Gaćinović, Jelena Angelovski, Romana Radović i Jelena Todorović-Lazić
Foto: arhiva predavača
Sekcija za prosvetu pri Srpskom institutu u Cirihu od proleća nudi (jednom mesečno) ciklus predavanja na teme iz srpske književnosti i jezika. Predavači su saradnice saradnice Instituta Jelena Angelovski, prof. dr srpskog jezika i književnosti, nastavnica u Srpskoj dopunskoj školi u Švajcarskoj, Marija Gaćinović, prof. srpskog jezika i književnosti, nastavnica u Srpskoj dopunskoj školi u Švajcarskoj, Romana Radović, prof. master srpskog jezika i književnosti i master obrazovnih politika, doskorašnja nastavnica u Srpskoj dopunskoj školi u Švajcarskoj i Jelena Todorović Lazić, prof. srpskog jezika i književnosti, diplomirani edukator u oblasti obrazovanja odraslih, doskorašnja nastavnica u Srpskoj dopunskoj školi u Švajcarskoj.
Predavanja se održavaju u trpezarijskoj sali crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Švamendingenu u Cirihu jednom mesečno, subotom u 18 časova. Prisutni su do sada mogli da uživaju u predavanjima o Isidori Sekulić ( „Isidora Sekulić ili oplemenjivanje praha” koje je održala Jelena Todorović Lazić), zatim o Milošu Crnjanskom („Miloš Crnjanski, pesnik bezavičajnosti” – Romana Radović), Marku Kraljeviću i Musi Kesedžiji (Narodna književnost: „Marko Kraljević i Musa Kesedžija” – najneobičniji dvoboj naše narodne epike – Jelena Angelovski) kao i o Osnivanju pozorišta i počecima dramske književnosti kod Srba, koje je prezentovala Marija Gaćinović.
Sutra će Jelena Todorović Lazić u sali Uspenske crkve, Glattstegweg 91u Cirihu govoriti o Lazi Lazareviću i njegovoj izuzetno važnoj ulozi u srpskoj književnosti. Svi zainteresovani su pozvani da čuju još jedno divno predavanje na temu „Vetrovi modernog u pripovetkama Laze Lazarevića, otvarajući istovremeno neke nove interpretativne mogućnosti.
Do kraja godine planirana su predavanja Narodna književnost 2: „Dioba Jakšića“ – himna porodičnoj ljubavi (Jelena Angelovski); Razvoj srpske drame, 2. deo: Jovan Sterija Popović ili o lažama srpskog građanskog društva (Marija Gaćinović); Staroslovenski jezik – prvi književni jezik Slovena (Romana Radović); Majstori srpske pripovetke: Ko su ,,božji ljudi” Borisava Stankovića? (Jelena Todorović Lazić)
U narednoj godini planiran su predavanja Narodna književnost: „Banović Strahinja“ – jedinstven epski junak (Jelena Angelovski); Razvoj srpske drame, 3. deo: Branislav Nušić ili kako odoleti mister Dolaru (Marija Gaćinović); Razvoj srpskog književnog jezika od srpske redakcije staroslovenskog jezika do danas (Romana Radović).
Biografije predavača:
Jelena Angelovski (1980, Pančevo) diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za srpsku književnost. Magistrirala je 2009. godine, a doktorsku disertaciju ,,Prozni opus Aleksandra Tišme” odbranila je 2014. godine na istom fakultetu.
Radila je kao bibliotekar u Gradskoj biblioteci u Pančevu, a potom kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi ,,Jovan Jovanović Zmaj” u Pančevu. Bila je mentor je i nastavnik u Grupi za kreativno pisanje i srpski jezik Regionalnog centra za talente ,,Mihajlo Pupin” u Pančevu. Objavila je dve zajedničke knjige u okviru grupe za Kreativno pisanje Centra za stvaralaštvo mladih, Zadaci iz marljivosti (2000) i Dnevnik 2000 (2001). Učestvovala je u priređivanju Sabranih pesama Dušana Vukajlovića. Više godina uređivala je Zbornik poezije i proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije ,,Rukopisi”. Učestvovala je u izradi tri udžbenika za srpski jezik u izdanju ,,Eduke” iz Beograda. Objavljuje eseje, prikaze i kritike u književnim časopisima. Od 2018. godine živi sa porodicom u Švajcarskoj, u blizini Ciriha, gde predaje maternji jezik i kulturu deci srpskog porekla. Kraće prozne beleške o svojim imigrantskim iskustvima objavljuje na blogu stelovanjeglave.com.
Na svom jutjub kanalu emituje sadržaje koji deci u dijaspori i matici mogu pomoći u savladavanju veštine čitanja i pisanja.
Marija Gaćinović (1978, Zrenjanin) diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Radila je kao nastavnik srpskog jezika u više osnovnih škola u Srbiji. Istovremeno je bila lektor dečijih knjiga u izdavačkoj kući ,,Solaris”. Pisala je tekstove o kulturnim institucijama Novog Sada za časopis ,,Indeks” i uređivala zbirke poezije mladih autora. Učestvovala je u organizaciji međunarodnog pozorišnog festivala ,,Gest” u Sečnju, kao urednica biltena i moderatorka okruglih stolova. Od 2016. godine živi sa porodicom u Švajcarskoj, gde radi kao nastavnica u Dopunskoj školi na srpskom jeziku.
Romana Radović (1982, Pakrac), profesor srpskog jezika i književnosti – master i master obrazovnih politika. Odrasla i školovala se u Beogradu, gde je posle završenih studija na Filološkom fakultetu radila kao predmetni nastavnik i lektor. Između 2013. i 2018. godine bila je angažovana kao nastavnik srpskog jezika i kulture u okviru Dopunske nastave na srpskom jeziku u Švajcarskoj. Aktivno učestvovala u kreiranju baze nastavnih materijala ,,Čas po čas” za učenike koji uče srpski kao tzv. zavičajni jezik. Specijalizovala se za savetodavni rad sa decom i odraslima koji imaju teškoće u učenju. Aktivna je u oblastima učenja jezika, integracije i radne integracije. Zalaže se za poboljšavanje obrazovnih šansi učenika koji pohađaju nastavu na jeziku koji nije njihov maternji. Živi sa porodicom u Cirihu.
Jelena Todorović Lazić (1975, Užice) diplomirala je na Katedri za srpsku književnost i jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9,95. Dobitnica više nagrada i stipendija u toku studija (nagrada ,,Branko Radičević” Matice srpske, stipendija Norveške kraljevske ambasade ,,Za generaciju koja obećava” za hiljadu najboljih studenata u Srbiji, stipendija Republičke fondacije za talente). Radila od 2001. do 2013. god. kao nastavnica srpskog jezika i književnosti u nekoliko škola u Užicu. Saradnica regionalnog književnog festivala ,,Na pola puta” u Užicu. Honorarno radila preko deceniju kao lektor i korektor za više izdavačkih kuća i državnih institucija u Srbiji. Od 2013. do 2021. radila kao nastavnica u Srpskoj dopunskoj školi u kantonima Cirih i Argau (Švajcarska). Zajedno sa koleginicama pokrenula i realizovala više projekata i humanitarnih manifestacija sa ciljem čvršćeg povezivanja dijaspore i matice (,,Igramo za Srbiju”, npr). Jedan od osnivača Udruženja žena ,,Mileva Marić Ajnštajn”. U Švajcarskoj završila Školu za primenjenu lingvistiku (oblast jezičko obrazovanje odraslih) i dodatne edukacije u oblasti pedagogije i lingvistike. Trenutno radi kao nastavnik-asistent pri švajcarskoj školi. Povremeno prevodi sa nemačkog na srpski za škole i dr. institucije u Švajcarskoj, časopise i veb-sajtove u Srbiji. Živi sa sinom i mužem u Cirihu.
