Foto: FB Gromade Filmske
Na današnji dan pre sto godina u Skoplju (tadašnjoj Kraljevini Srba Hvata i Slovenaca rođen je Dragomir Felba srpski i jugoslovenski filmski, pozorišni i televizijski glumac.
Studirao je tehnički i pravni fakultet, a kasnije i Visoku filmsku školu u Beogradu koju je i završio 1950. Debitovao je u kragujevačkom Narodnom pozorištu ali je već 1952. godine prešao u Jugoslovensko dramsko pozorište. Već od 1956. godine ima status slobodnog umetnika. Prvu filmsku ulogu odigrao je 1948. godine u filmu „Sofka“ a proslavio se ulogom u filmu „Barba Žvane“. Za ulogu u filmu „Kozara“ je, na pulskom filmskom festivalu, nagrađen specijalnom diplomom.
Preminuo je 2006. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
O njemu divan tekst objavljen je na FB grupi Gromade Filmske, koji prenosimo u celovsti:
Dragomir Felba se nakratko pojavio u „Senkama uspomena”, rekao sebi „Stevo, skači, jebo te bog, ode čovek”, spasao Batu Živojinovića od davljenja i više ga nikada nismo videli.
Nažalost, iako je bio dobrano star u tom trenutku (nije li bio u svakom trenutku?) odluka o napuštanju glume bila je tužnije prirode od puke želje za penzijom. Iste te 2000. godine kada su izašle „Senke uspomena” Felbu su snašle dve porodične tragedije, prvo mu je supruga izvršila samoubistvo u martu, a potom je i njihova ćerka preminula u decembru i velikan scene je odlučio da se potpuno povuče iz javnosti. Živeo je do 2006. i ostali smo uskraćeni za šest godina Felbinih bravura i minibravura, no to je ništa u odnosu na sve što je on prošao, a uostalom uvek ćemo imati glumačko zaveštanje koje se protezalo na više od nestvarnih pola veka, sve od filma „Sofka” iz 1948. kada je to čudno, teško objašnjivo prezime prvi put našlo svoje mesto na špici, pa do pomenutih „Senki”.
Koje god da joj je izvorno značenje, imenica Felba bi trebalo da stoji kao sinonim za životnu mudrost i čvrstu reč, kao takvu je svakako i prepoznajemo. Veliki Dragomir je rođen na današnji dan 1921. godine.
