Dragan Marić, direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd „Čuvajmo srpsku kulturu i tradiciju”

Od 26. do 29. maja u Beogradu održaće se Festival dece i mladih iz regiona, dijaspore i Srbije „Svesrpski dečji sabor”. Ovom manifestacijom se nudi našoj deci iz celoga sveta da bolje upoznaju zemlju svog porekla. Za njih se priprema bogat kulturno-umetnički program koji je osmislio Dečji kulturni centar Beograd. Gostoprimstvo u svojim domovima ukazaće im njihovi vršnjaci iz Beograda.

„Svesrpski dečji sabor” je tradicionalna manifestacija koju već četvrti put organizuje Gradska uprava grada Beograda – Dečji kulturni centar Beograd, uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Podršku manifestaciji dala je i Turistička organizacija Beograda, koja je pripremila prigodne poklone za decu.

O ovoj manifestaciji, programu, razmišljanjima učesnika i njihovim povratnim informacijama za medijski portal Rasejanje.info govori direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd mr Dragan Marić, inicijator ove manifestacije.

Gospodine Mariću i ove godine se održava „Svesrspski dečiji sabor”. Dolazak su najavili mališani četiri udruženja iz rasejanja i regiona. Koji program ćete im ponuditi?

– Ovo naše, sad već tradicionalno, četvrto druženje, nazvano SVESRPSKI DEČJI SABOR, organizovano je u saradnji sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom predsednika Srbije. Na veliko zadovoljstvo nas koji radimo u Dečjem kulturnom centru Beograd, koji je organizator „Svesrpskog dečjeg sabora” – festivala za decu i mlade iz dijaspore, ove godine ponovo ćemo moći da ugostimo našu decu koja ne žive u Srbiji i da im priredimo trenutke koje će pamtiti ceo život.

Naši mladi važni gosti imaće priliku da upoznaju Beograd i posete Palatu Srbija na prijemu kod izaslanika predsednika Republike Srbije – prof. dr Darije Kisić Tepavčević, ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, potom Narodnu skupštinu Republike Srbije, Hram Svetog Save i Muzej Nikole Tesle. Podršku manifestaciji dala je i Turistička organizacija Beograda, koja je pripremila prigodne poklone za decu.

Pored obilaska značajnih državnih institucija i upoznavanja sa istorijom i kulturom Republike Srbije, u okviru „Svesrpskog dečjeg sabora” organizujemo i svečani koncert na Velikoj sceni Donka Špiček Dečjeg kulturnog centra Beograd, koji će otvoriti gospodin Arno Gujon, v.d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Na programu, koji će voditi Ana Vučić, glumica i Iva Jovanović, učenica OŠ Starina Novak iz Beograda, nastupiće deca iz nemačko-srpskog društva iz Frankfurta sa folklornom numerom, potom deca iz AKUD Kolo – Ćirlandija iz Kopra, mladi iz Gimnazije Dositej Obradović iz Temišvara, Dečji hor Javorčići iz Vukovara, Umetnički centar Talija iz Beograda, učenici Osnovne škole Starina Novak iz Beograda, dečiji Hor Čarolija i Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd. Scenario za ovaj program napisao je naš divni pisac Slobodan Stanišić. Nakon svečanog koncerta i zvaničnog dela manifestacije, svi ćemo se družiti na zabavno-rekreativnom programu i žurci, koju uvek svi željno iščekuju. 

Koji je cilj ovakvog druženje?

– Ovo povezivanje i druženje dece u rasejanju s vršnjacima iz Beograda ima najiskreniju želju da neguje stalnu pripadnost zemlji porekla, kao i da gaji srpski jezik, ljubav, poštovanje i prijateljstvo. Naša inicijalna ideja je bila da deci iz rasejanja pružimo mogućnost da zavole zemlju svog porekla, da nauče i progovore srpski jezik, upoznaju znamenitosti Srbije, kulturne tekovine i istoriju i da se lepo zabave. Sudeći po utiscima dece sa prošlogodišnjih sabora, u tome smo i uspeli. Zahvaljujući deci iz OŠ Starina Novak u Beogradu i njihovim porodicama koje su ugostile decu iz dijaspore, nastala su prijateljstva koja će deca pamtiti za ceo život. Sigurni smo da će isto tako biti i na ovogodišnjem saboru.

Koliko je i da li je pandemija usporila druženje dece na „Svespskom dečijem saboru”?

– Nažalost, pandemija je uticala na život u celini, pa tako i na programe, manifestacije, festivale. Iako manifestacija nije mogla da se održi u svom izvornom obliku u tom periodu, ona je nastavila da razvija dečju kulturnu diplomatiju, da neguje prijateljstvo i da spaja decu širom sveta kroz onlajn koncerte, kreativne radionice i specijalnu emisiju. Tako su deca iz regiona i dijaspore učestvovala u literarnoj onlajn radionici i razgovoru sa piscem Slobodanom Stanišićem na temu „Miloš Obilić – junak nad junacima” i „Marko Kraljević i njegova braća“, kao i u onlajn dramskoj radionici „Gluma preko zuma” Tijane Kesić, glumice i dramskog pedagoga. Kroz dramsku igru i improvizaciju deca su bila u prilici da vežbaju srpski jezik i komunikacione veštine. Umesto završnog koncerta, koji se svake godine održava na Velikoj sceni Donka Špiček Dečjeg kulturnog centra Beograd, tada smo napravili specijalnu emisiju koja je premijerno bila emitovana na kanalu RTS SVET i na YouTube DKC Beograd. Emisija „Svesrpski dečji sabor 2021” vodila nas je na putovanje kroz vitešku prošlost Srbije, a o pojmu i motivima viteštva u našoj istoriji govorio je narator i voditelj emisije Marko Aleksić, arheolog. U toj emisiji učestvovala su i deca koja žive u Srbiji i deca srpskog porekla koja žive u  Francuskoj, Švajcarskoj, Danskoj, Bosni i Hercegovini, Italiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Australiji, Americi i Kanadi, koja su u formi video linka prikazala kako se kroz igru, pesmu, književnost i govorništvo čuva jezik, tradicija i kultura Srbije i van granica naše zemlje. Da zaključim – nismo dozvolili da prestane naše prijateljstvo sa decom iz rasejanja već smo se potrudili da nađemo način kako da nastavimo tu nit prijateljstva koju pletemo sa puno ljubavi.

Kakve su povratne informacije koje dobijate od dece iz rasejanja, koja su učestvovala do sada na Saboru? Da li ona žele ponovo da učestvuju?

– Izuzetno je veliko je interesovanje za učešće na ovoj manifestaciji. Grupe koje su već dolazile, javljaju se unapred i raspituju kada će biti ponovo manifestacija. Najviše utisaka odnosi se na samo druženje, gostoprimstvo učenika škole Starina Novak, kao i na obilazak institucija kao što je Predsedništvo, Narodna skupština i slično, budući da deca nemaju priliku da vide ove institucije i dožive prijem na visokom državnom nivou kada privatno obilaze Srbiju. Nakon ovih druženja, dešavaju se i uzvratne posete, kada deca domaćini organizovano preko škole posećuju svoje goste i njihove srpske škole ili organizacije u zemljama u kojima žive, kao i individualna druženja.

Na koji način birate udruženja koje žele da učestvuju?

– Od samog osnivanja manifestacije uspostavljena je bliska saradnja sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Njihova ekspertiza bila nam je izuzetno značajna kada smo počeli da razvijamo mrežu učesnika manifestacije „Svesrpski dečji sabor”, koju čine reprezentativna udruženja, organizacije ili škole, koje se bave očuvanjem srpske kulture i tradicije među decom i mladima u regionu i dijaspori. Uz njihovo posredovanje došli smo do udruženja koja divno rade sa decom čuvajući našu kulturu i tradiciju.

Da li mogu da se prijave i pojedinci (iz rasejanja)?

– Manifestacija je primarno namenjena organizacijama i grupama, koje se u rasejanju bave očuvanjem srpske kulture i tradicije kod najmlađih.

Da li planirate u narednom periodu još neke manifestacije sa decom iz rasejanja?

– Kada se jednom uspostavi saradnja i prijateljstvo, ono samo može da raste i da se razvija. Tako da imamo zajedničke planove i već neka dogovorena gostovanja dece iz Srbije i eminentnih umetnika u Danskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj… Ideja nam je da pružimo mogućnost deci u dijaspori, gde god ona živela, da odrastaju uz kvalitetne umetničko-obrazovne programe na svom maternjem jeziku. Naš Hor upravo ove nedelje, odmah nakon nastupa na „Svesrpskom dečjem saboru”, putuje u Herceg Novi i Budvu gde će pevati na dečjem muzičkom festivalu. U isto vreme, naša Dramska grupa putuje u Rijeku gde će izvesti pozorišnu predstavu, a na jesen planirano je gostovanje profesionalne pozorišne predstave „Marko Kraljević” u Kopenhagenu, gde će biti priređen i koncert dečijih miljenika – Peđolina i Leontine.

Koja bi bila Vaša poruka našoj deci iz dijaspore?

– Moja poruka, kao inicijatora organizacije ovog festivala, ali i poruka svih nas koji organizujemo „Svesrpski dečji sabor” je da nikad ne zaborave svoju maticu zemlju, postojbinu svojih predaka. Neka čuvaju i neguju srpski jezik, jer kako poručuje naš veliki vladar Stefan Nemanja „Kad izgubite jezik i uzmete tuđi – izgubili ste samoga sebe”. Mi iz Dečjeg kulturnog centra Beograd pozivamo vas da pratite naše programe na sajtu www.dkcb.rs i društvenim mrežama i da zajedno čuvamo srpsku kulturu i tradiciju.

Biografija mr Dragana Marića

Prof mr Dragan Cale Marić, direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd rođen je u Beogradu. Diplomirani je filmski i TV snimatelj. Završio je Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Master studije odbranio na Filološkom fakultetu a sada pohađa doktorske umetničke studije Kreativne industrije, Akademija umetnosti, Univerzitet Alfa u Beogradu.

Od 2014. godine  je na poziciji direktora DKCB i vanredni je profesor na Katedri za filmsku i TV kameru Akademije umetnosti. Bio je producent i autor više kratkih dokumentarnih filmova; član Saveta Akademije umetnosti Beograd; direktor fotografije i produkcije na RTV BK Telekom; direktor produkcije na RTV Politika; rukovodilac kreativnog tima sektora slike, producent tima za vizuelni identitet na nacionalnoj TV Holandije.

Samo za Radio televiziju Beograd (današnji RTS) radio je kao TV snimatelj u svim redakcijama i programima: od dokumentarnog i igranog, zabavnog i   sportskog preko postavki studijskih emisija i multidisciplinarnih direktnih i odloženih prenosa, sve do dnevnoinformativnog programa. Kao direktor fotografije, reditelj i snimatelj uradio je preko 600 televizijskih ostvarenja različitih TV žanrova. Snimio je preko 150 dokumentarnih filmova, izbor: Devet strana sveta, Pančevačke bele noći, Pozdrav iz Beograda, Srećna Nova, Katarza pre i posle, Glisando – Marina Arsenijević, Mala srpska čitanka, Sava Šumanović, Udešavanje glasa,  Buntovna Kantanga, Dosije Hag, Vaskršnje vaskrsavanje, Ulica dobre volje,  Arizani,  Dvoboj…Objavio više autorskih tekstova u stručnim u domaćin i inostranim stručnim časopisima.

U funkciji rukovodioca DKCB je spojio svoja znanja i veštine iz oblasti vizuelno-umetničkih delatnosti i pedagoškog rada kao univerzitetski profesor, što je uslovilo podizanje programskog i produkcijskog standarda stvaralaštva dece i stvaralaštva za decu. Osnivač je i idejni tvorac manifestacije „Svesrpski dečji sabor“, festivala dece i mladih iz srpske dijaspore; inicijator je Monografija „Deca su ukras sveta – 65 godina stvaranja dece i za decu Doma pionira”, izdavač DKCB; producent je CD izdanja „Mjuzikli“ u izvođenju Hora DKCB; inicijator obnove  i izvršni producent „Dečjeg beogradskog proleća”; kreator je i izvršni producent programa za decu u okviru „Beogradske zime”; izvršni producent je mjuzikla za decu „Tesla i bitka na Magnetnom polju”; osnivač je nacionalnog festivala dečjeg video klipa „KIDIKEM”; osnivač i koproducent festivala dečjih amaterskih pozorišta „Glumijada”…