Foto: M. Jevremović
Učenici starijeg uzrasta Srpske dopunske škole u nastavnom mestu Kurbevua u Francuskoj, koji imaju onlajn nastavu odradili su intervju sa svojom nastavnicom Milijom Jevremović. Oni su osmislili pitanja, na koje je nastavnica odgovarala. „Bilo je zadovoljstvo odgovarati na njihova pitanja i podeliti sa njima ljubav prema poslu nastavnika istakla je nastavnica Milija Jevremović. Ona je ispunila obećanje dato svojim đacima i na FB stranici srpske škole u Francuskoj, objavila odgovore. Uživajte u kreativnim pitanjima i odgovorima. „Upravo ispunjavam obećanje i objavljujem intervju. Hvala, dragi učenici!“, dodala je.
* Kako ste došli na ideju da učite srpskom jeziku decu u Francuskoj?
Za ovaj posao u Francuskoj sam se prijavila pošto je Ministarstvo prosvete Republike Srbije raspisalo konkurs. Zaista sam želela da se oprobam u poslu u inostranstvu i da budem deo plemenite misije odnosno da učim srpskom jeziku i kulturi decu koja ne žive u Srbiji.
* Zašto volite da učite decu?
Odmalena sam zamišljala sebe kao nastavnicu, igrala se škole i postavljala zamišljenim đacima raznovrsne zadatke. Oduvek mi se dopadala ideja da nekome mogu da prenesem znanje i pomognem mu da nauči nešto novo. Zato, dečice, sledite moj primer: ako nešto od srca želite, to će vam se i ostvariti.
* Kako se osećate kada ste na času, a kako kada se završi čas?
Uživam dok sam na času, dok radim i družim se sa decom. Posao nastavnika vas oplemenjuje i čini radosnim, a deca vam daju ogromnu energiju. Volim kada su deca radoznala, kao što ste vi sada, kada postavljaju pitanja i kada žele da uče. Kada završim sa časom, osećam zadovoljstvo i sreću jer vidim da su deca bila raspoložena na mom času i usvojila neka nova znanja.
* Da li vam je teže da učite decu u periodu korone ili ranije, dok nije bilo korone?
Raditi u vreme korone je bilo veoma teško, ali i veoma izazovno. Trudila sam se da kontinuirano radim sa decom, da osetimo da smo zajedno u teškim trenucima, ali u isto vreme da đacima bude zanimljivo i da se kroz različite aktivnosti ipak i družimo i zabavimo u onlajn nastavi, ali i da učimo i obnovimo ono što smo već naučili.
* Da li je lakše da deca nauče srpski jezik u Srbiji ili u Francuskoj?
Nije isto učiti srpski jezik u Srbiji i u Francuskoj. U Srbiji je srpski maternji jezik i uči se odmalena i u svakom razredu škole. U Francuskoj je nekim učenicima srpski prvi jezik koji su usvojili, a neka deca uče srpski kao strani jezik. Zato se sa decom u Francuskoj radi po posebnom programu i imaju se u vidu sposobnosti i interesovanja svakog učenika.
* Da li je teže učiti malu ili veliku decu?
Lepo je učiti i malu i veliku decu. Kada volite svoj posao, ništa vam nije teško. Samo se razlikuju načini na koje ćete učiti malu, a na koji „veliku“ decu.
* Da li vam nedostaje Srbija?
Ah, kome ne nedostaje Srbija!? Naravno da nedostaje, ali dok radim sa vama i stalno je pominjemo svi zajedno, Srbija je uvek tu negde u srcu i obasjava me svojom lepotom i istorijom.
* Da li imate familiju u Srbiji?
Sva moja familija je u Srbiji: moji roditelji, brat, bratančići, tetke, stric…
* Koliko dugo učite decu?
Ovo je trinaesta godina mog rada u školi. Radila sam sa decom svih uzrasta i zato sam jako srećna. Biti nastavnik je divno zanimanje, radeći sa decom i ja na neki način ostajem dete tokom čitavog života.
* Da li bi vam bilo lakše kada biste pričali francuski na časovima?
Moj posao je da pričam pre svega srpski jezik na časovima. Kada radim sa učenicima koji su početnici u učenju srpskog jezika, korisno je da deci približim neke pojmove i na francuskom jeziku kako bi što bolje razumeli. U svakom slučaju je korisno poznavati i francuski jezik.
* Da li biste voleli kada biste više pričali francuski u Parizu?
I ja sam isto đak u Parizu dok učim francuski jezik. Sigurno da moramo poznavati jezik zemlje u kojoj živimo. Jezik je sredstvo za sporazumevanje i zato je poželjno poznavati što više jezika. Podsetiću vas na jednu misao koja se meni dopada: čovek vredi onoliko koliko jezika zna.
* Da li više volite da učite decu u Parizu ili u Srbiji?
Ja volim svoj posao, a moj posao je da učim decu. U kojoj god zemlji da se nalazim, ljubav prema radu je uvek ista.
* Kako vam se sviđa Pariz?
Mogu li da citiram našeg čuvenog Dučića i da vam tako odgovorim na pitanje? „Samo taj osećaj da živimo u Parizu čini nas čovekom srećne zvezde…Jer ništa više, i nikakva sila, ne može izmeniti činjenicu da smo Pariz videli i u njemu živeli…“
* Javite mi kada budete završavali ovaj posao u Parizu, da vam spremim kolač?
Naravno, Dimitrij, držim te za reč. Nadam se da praviš ukusne kolače!
