U utorak, 7. septembra, u 19 sati, u Galeriji SANU biće otvorena izložba „Jovan Dučić: Traganje za novim”, autorke akademika Zlate Bojović. Izložbu će otvoriti akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU.
Ovom izložbom započinje obeležavanje velikog jubileja srpske književnosti – 150 godina od rođenja jednog od najznačajnijih srpskih pesnika, člana Srpske akademije nauka i umetnosti – Jovana Dučića. Pripada nizu velikih jubileja akademika, koji se u poslednjim godinama obeležavaju u SANU na taj način što je čitava jedna godina posvećena njima. Ova , 2021, u SANU je GODINA JOVANA DUČIĆA.
Prema ustaljenom redu, u GODINI JOVANA DUČIĆA biće održan naučni skup posvećen delu i životu Jovana Dučića ( 9. i 10. decembra 2021), kome će prethoditi svečana akademija (8. decembra) u čast 150. godišnjice pesnikovog rođenja. Zbornik radova sa naučnog skupa biće objavljen sledeće godine.
Prema rečima akademika Zlate Bojović, izložba posvećena Dučiću ima zadatak da u celini predstavi najvažnije puteve i preokrete u radu i životu, književnom u prvom redu, koji mu je doneo veliku zasluženu slavu; da ga predstavi kao diplomatu; da pokaže izuzetnost njegove pojave.
Osnovno i najvažnije obeležje književnoga rada bilo je novo svetlo koje je uneo u srpsku poeziju krajem XIX i u prvim decenijama XX veka, koje je i sam, posredno, definisao kao neprestano „traganje za novim“.
„Prepisujući“ Dučića, taj naslov smo dali i ovoj izložbi.
Izložba se sastoji od osam celina (odeljaka), koje prate Dučića od rođenja, preko mnogobrojnih velikih puteva kojima se kretao, do kraja života i do „povratka“ na večni počinak u Trebinje.
Prvi odeljak sadrži hronologiju života i rada, u kome je stavljen poseban naglasak na nove biografske pojedinosti koje do sada ili nisu bile dovoljno istaknute, ili nisu bile istražene i poznate u literaturi. Sve ovo prate originalna dokumenta, izvorni materijal (prva objavljena pesma itd.), najstarije porodične i Dučićeve fotografije, lični predmeti (beležnice i sl.).
Drugi odeljak je posvećen Dučićevim boravcima u Beogradu, koji je postao njegov grad od kada je, posle završenih studija u Ženevi, stupio u službu, u Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije, što je i ostao do poslednjih godina života. Za vreme kraćih ili dužih boravaka u prestonici između dva poslanstva učestvovao je u javnom o kulturnom životu, kao urednik za kulturu u „Politici”, kao učesnik na javnim tribinama u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”, u Kolarčevoj zadužbini; u Beogradu je imao veliki broj prijatelja među piscima, u njemu je objavio skoro sva svoja dela. Ovaj odeljak sadrži veliki broj ilustracija koje se odnose na razna pesnikova učešća u kulturom i književnom životu, ali koje istovremeno i dočaravaju Beograd Dučićevog vremena. I potonjeg, u kome je dobio spomenik na Kalemegdanu.
Treći odeljak u celini predstavlja Dučića u okviru Srpske kraljevske akademije izlaganjem originalnih dokumenata: o značajnoj Akademijinoj nagradi Zadužbine Nikole J. Marinovića, koju je dobio za zbirku „Pesme”, o izboru za dopisnog, potom za redovnog člana Akademije sa originalnim potpisima predlagača, tada najznačajnijih članova Akademije (Bogdana Popovića, Slobodana Jovanovića, Aleksandra Belića, Đorđa Jovanovića, Uroša Predića) do dokumenata i izdanja nastajalih povodom obeležavanja 50. godišnjice pesnikove smrti 1993. u SANU.
Predstavljanje književnog rada (tri odeljka) najznačajniji je i najsadržajniji deo izložbe. Građa za ove odeljke dobijena je od većeg broja biblioteka i arhiva (iz Trebinja, Narodne biblioteke Srbije, arhiva i biblioteke SANU, iz privatnih kolekcija itd.) Predstavljena su, prvi put, sva prva izdanja njegovih dela (neke od tih knjiga predstavljaju velike retkosti). Izložen je prvi put veliki broj autografa: pesama, delova rukopisa iz proznih dela – „Blaga cara Radovana”,„Jutra sa Leutara”, iz putopisne proze „Gradova i himera”, građe za monografiju o Savi Vladislaviću Raguzinskom – prepiske sa poznatim ličnostima. Izloženi su časopisi s kraja XIX i početka XX veka, u kojima su prvi put objavljene najpoznatije , antologijske Dučićeve pesme, originalni primerci listova koji su izlazili u emigraciji, prevodi Dučićeve poezije, strane knjige i napisi u njima i Dučiću.
Dučićeve putopise prati odgovarajući bogati izvorni foto-materijal.
Posebno mesto imaju Dučićevi „saputnici”, predstavljeni knjigama sa posvetama Dučiću (Andrić, Ćopić, Veljko Petrović, Kašanin, Isidora Sekulić i dr.) koji su bili važan deo Dučićevog života.
U predstavljanju književnoga rada ima dosta novih dokumenata i rukopisa koji su u skorije vreme dospeli iz Ženeve u Arhiv SANU i do sada uglavnom nisu šire korišćeni u istraživanjima, pa su stoga delom potpuno novi i široj i stručnoj javnosti.
Sedmi odeljak posvećen je tridesetogodišnjem Dučićevom diplomatskom radu. Bogato je ilustrovan originalnim dokumentima, ukazima, ličnim beleškama, odlikovanjima, fotografijama; izložena je ambasadorska uniforma.
Osmi odeljak je posvećen Trebinju. Izloženi su vredni predmeti iz muzeja u Trebinju, koje je Dučić sakupljao i poklonio rodnom gradu.
Na izložbi je izložena bista Jovana Dučića koju je izradio Ivan Meštrović, kao i oko 150 originalnih dokumenata, fotografija, nota (partitura kompozicija na Dučićeve stihove) i predmeta, kao i veliki broj reprodukovanih eksponata. Veliki broj eksponata je pozajmljen iz muzeja i biblioteke u Trebinju, iz desetak drugih institucija, od kolekcionara.
Za ovu izložbu snimljen je film koji dočarava Dučićevo Trebinje predstavljajući sve znamenitosti u gradu za koje je zaslužan Dučić (spomenike koji su podignuti njegovom zaslugom, pre svega spomenik Njegošu), ostatak njegove rodne kuće, kao i Gračanicu, njegovo večno prebivalište. Film će se prikazivati tokom čitavog trajanja izložbe. Pored toga, u Galeriji SANU su postavljeni uređaji koji omogućavaju da se slušaju snimci Dučićeve poezije.
Izvor: Srpska akademija nauke i umetnosti