Na Svetski dan zaštite životne okoline, o kojoj se poslednjih meseci intezivno priča u Srbiji, na društvenim mrežama Muzeja Vuka i Dositeja objavljen je deo, koji je napisao Dositej Obradović u svom delu Život i priključenija iz 1783. godine a odnosi se na čovekovu životnu okolinu.
Tihoslatko i ljupko šuščenje i igranje s dolinom potoka, veselo različnih ptica pojanje, krotko i prohladno vetra dihanije, i njegovo s lišćem premetanje, daju ušima jednu tako slatkoslišnu muziku, da dovode čoveka u savršeno zaboravljenje sebe i u istupljenije uma. Blagouhanije livadnih cveća i svakojakih voća obalzamljavaju oni krotkopitomi vozduh.
Živa i dejstviteljna knjiga, iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo sa suncem, mesecom i zvezdama; zemlja sa svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se u njoj dviže, proleće, leto, jesen i zima, svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mušice. Ko ovu knjigu ne vidi, slepiji je od slepo rođena; ko njejzin glas ne čuje, gluvlji je od sinja kamena. Ko ovo ne čuvstvuje, njemu je gvozdeno u prsima srce, zapisao je Dositej Obradović
