„Vreme kada je predavač stajao ispred svojih učenika, a oni bili pasivni učesnici davno je prošlo“- Bojana Rakonjac, nastavnica SDŠ u Frankfurtu

„Zadatak svakoga od nas jeste da osluškuje decu, da pokuša  da razume njihov svet i u skladu sa tim i planira svoju nastavu“

Bojana Rakonjac je nastavnica Srpske dopunske škole u Frankfurtu, u nemačkoj pokrajini Hesen. Rođena je u Kragujevcu gde je završila Drugu kragujevačku gimnaziju i Filološko-umetnički fakultet. 10 godina radi kao nastavnik. Pre dolaska za Nemačku radila je kao nastavnik osnovne škole Đorđe Simeonović u Podgorcu i 9. srpskih brigada u Boljevcu. Autor je priručnika: ,,Kreativne ideje za nastavu srpskog jezika i književnosti“ koji je ove godine objavila izdavačka kuća Kreativni centar. Komunikativna, svojim radom unela je živost u rad srpske škole. Konstantna zainteresovanost za metodiku nastave donela joj je i nagrade: Društva za srpski jezik i književnost za najbolju metodičku pripremu za čas (treća i prva nagrada), zatim prvu nagradu Filozofskog fakulteta u Nišu za najbolju metodičku pripremu za čas, kao i drugu nagradu za Digitalni čas, konkurs u organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Učestvovala je na međunarodnom  festivalu učeničkog i nastavničkog stvaralaštva „Kreativna čarolija”i zajedno je sa koleginicom Anom Pajkić 2017. godine osvojila prvo mesto u kategoriji: lutka kao nastavno sredstvo.

Stalno se stručno usavršava. Učesnik je i autor projekata, koautor projekta ,,Svako srce ima svoga svica” posvećenog Dobrici Eriću. O srpskoj školi u Hesenu, načinu rada, razumevanju đaka, pisanju prvog udžbenika, ljubavi prema obrazovanju, za portal Rasejanje.info govori Bojana Rakonjac.

Kako ste se opredeli da se posvetite obrazovanju drugih?

– Kada sam upisivala Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, nisam imala jasnu viziju čime se u životu želim baviti već je jednostavno tada u donošenju preovladala ljubav prema književnosti. Ali kada sam prvi put kročila u učionicu, taj svet me je potpunosti uvukao i znala sam da mi je upravo tu i mesto. Ne postoji ništa lepše nego biti deo nečijeg odrastanja, gledati te male (velike) ljude kako se pred tobom menjaju, sazrevaju, deliti sa njima i lepe i teške trenutke i na kraju biti ponosan ako si bar malo doprineo da oni iz sebe izvuku ono najbolje. Kažu: ,,Odaberi posao koji voliš i nećeš raditi ni dan” i zaista je tako. Nikada nisam rekla za sebe da radim ili da idem na posao, kada se tako budem osetila, verovatno ću i napustiti učionicu.

Koji je u školi bio Vaš omiljeni predmet?

– Omiljeni predmet u školi mi je bio srpski jezik. Zar postoji lepši predmet? Imala sam sreću da i u osnovnoj školi i u gimnaziji imam odlične profesore srpskog jezika koji su znali na pravi način da nam prenesu ljubav prema maternjem jeziku i prema književnosti.

Šta najviše volite kod đaka?

– Predmet srpski jezik i književnost ima najveći fond časova tako da sa učenicima provodimo dosta vremena. Prosto je nemoguće da dete bude pred tobom četiri godine, a da ne dotakne tebe, tvoju dušu i tvoj život. Sa njima sve deliš  i to nije fraza jer škola nije samo držanje časova i nastava. Raduješ  se njihovim uspesima, ali i plačeš nekada, sediš kod lekara i držiš ih za ruku, pokušavaš da dopreš do nekoga, poželiš da sebe vide tvojim očima i da shvate koliko su jedinstveni i vredni. I onda odu iz učionice, ali ostave neizbrisivi trag jer se i mi nastavnici uz njih menjamo i rastemo.

Kako uspevate da ih motivišete, jer danas u moru ponuda koje deca imaju, nije ih baš lako motivisati?

– To je naš zadatak. Istina je da se danas, u vreme društvenih mreža, može činiti da je naša borba sa Instagramom, Tik-tokom i mnoštvom drugih sadržaja unapred izgubljena. Ali ,,ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se” pa je sve više i nastavnika koji upravo društvene mreže koriste u nastavi. Vreme kada je predavač  stajao ispred svojih učenika, a oni bili pasivni učesnici davno je prošlo. Zadatak svakoga od nas jeste da osluškuje decu, da pokuša  da razume njihov svet i u skladu sa tim i planira svoju nastavu. Nije uvek lako, ali kada nastavnik sa ljubavlju i entuzijazmom pristupa, prosto je nemoguće da taj entuzijazam ne pređe i na njih. Na svojim časovima koristim metod igranja uloga i učenike stavljam u različite izmišljene kontekste koji predstavljaju okvir obrade ili utvrđivanja neke nastavne jedinice. Oni mogu biti lekari, detektivi, kuvari i iz tih uloga učiti. Tako smo nedavno kroz igru Potraga za Savinim blagom , tragajući za izmišljenim blagom koji je mladi Rastko ostavio, učili o životu i radu Svetoga Save, a o imenicama smo učili pokušavajući da ,,vaspitamo” jednu razmaženu princezu.

Šta Vas je privuklo da konkurišete i da dođete za Nemačku?

– Dolazak u Nemačku za mene je predstavljao veliki lični i poslovni izazov. Kao profesor srpskog jezika ne dobijaš često priliku da se okušaš u nečemu novom, zato je malo reći da sam bila presrećna kada sam saznala da sam, nakon konkursa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, upravo ja među izabranim nastavnicima za rad u inostranstvu. To je velika čast, ali i velika odgovornost, i ja se nadam da ću poverenje opravdati.

Koje hobije imate? Šta volite da radite van škole?

 – Zaljubljenik sam u pisanu reč i dosta vremena provodim čitajući, ali i u pisanju. U poslednje vreme jako me privlači i svet internet-marketinga pa sam pohađala neke kurseve iz te oblasti, a imam želju da se i dalje usavršavam.

Nedavno ste objavili knjigu u izdanju  Kreativnog centra? Da li je to Vaša prva knjiga ?

– Da. Kreativni centar je nedavno objavio moju prvu knjigu, u pitanju je priručnik za nastavnike, i jako sam ponosna  zbog toga. Na predlog svojih kolega, sve ono što sam godinama primenjivala u učionici sakupila sam u jedan priručnik sa nazivom ,,Kreativne ideje za nastavu srpskog jezika i književnosti”. Nadam se da će nastavnici srpskog, ali i učitelji i vaspitači, u mom priručniku pronaći inspiraciju i jedva čekam prve utiske.

Kako Vam izgleda rad sa decom u srpskoj školi?

– Rad sa decom u srpskoj školi za mene je veliko i lepo iskustvo. Način rada je drugačiji zato što u jednoj grupi imam decu od prvog do osmog razreda i svi su različitog nivoa znanja jezika pa je potrebno individualizovati pristup, a opet ostvariti povezanu celinu na času. Veliku sreću imam jer su u pokrajini Hesen još dve nastavnice, Tatjana Milanović i Sonja Zrnić, kao i koordinatorka Biljana Bukinac. One su mi svojim savetima i podrškom pomogle da se uklopim i da savladam izazove na koje, kao početnik, nailazim. Nažalost, časovi se od novembra održavaju na daljinu. Sve tri  se jako trudimo da raznovrsnim sadržajima nastavu učinimo što kvalitetnijim i da se nedostatak direktnog rada što manje oseti. Redovno snimamo video-lekcije, održavamo video-konferencije sa svojim učenicima, šaljemo interaktivne materijalne za učenje. Veliku podršku nam pruža naše Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao i Generalni konzulat Republike Srbije u Frankfurtu i naša crkva.

Koja bi bila Vaša poruka deci, roditeljima u rasejanju?

– Roditeljima svojih učenika bih najpre rekla jedno veliko ,,Hvala”, iskreno i od srca. Najpre, zato što imaju razvijanu svest o  nacionalnom identitetu i što istu svest izgrađuju kod svoje dece. Ljubav prema maternjem jeziku i otadžbini potiče iz porodice, a to je ono prvo što sam kod svojih učenika primetila. A zatim, dugujemo roditeljima zahvalnost jer su nam od velikog značaja u vreme onlajn nastave. Uprkos našem ogromnom trudu, okolnosti su sada drugačije, deca imaju mnogo  više obaveza i svesni smo da nije jednostavno sve postići. Roditelji su sada, više nego ikada pre, uključeni u nastavni proces. Često se našalim, kada šaljem povratne informacije o radu deteta, da će roditelji na kraju školske godine dobiti posebnu zahvalnicu. A deci: ,,Volite srpski jezik svakoga dana po malo, srpski jezik nema nikog drugog osim nas”, što je rekao naš čuveni pesnik Duško Radović.

•