Foto: Vikipedia
Istorijski zabavnik prenosi interesantnu priču kako je proslava Božića 1914. godine na kratko zaustavila Prvi svetski rat.
25. decembra, širom Zapadnog fronta čulo se pevanje božićnih pesama. Obe zaraćene strane su odložile oružje i privremeno proglasile primirje. Bilo je kratkotrajno, ali duboko i iskreno, i pokazalo je da se čovečnost može pronaći i u najmračnijim vremenima, navodi se u Istorijskom zabavniku, čiju priču dalje prenosimo:
Zamislite samo tu scenu – 1914. godina, rat tek što je počeo… vojnici još suparnici sa druge strane rova ne gledaju jedni na druge kao na zaklete neprijatelje već pre kao kolege, sapatnike koji su se našli u istoj situaciji kao i oni.
Linija, koja je razdvajala zaraćene strane u Francuskoj bila je toliko blizu da su jedni druge mogli dobro i da čuju i da vide – promrzle, umorne i neispavane. Dani su im prolazili isto – borili su se preko celog dana, uveče su jeli, u sumrak obilazili ničiju zemlju i kupili mrtve i ranjene, a nakon toga spavali, možda i sanjali.. a onda sutra sve ponovo.
Izveštaji iz tih prvih dana rata kažu da su vojnici sa obe strane imali običaj da noću glasno pevaju i igraju karte. Pred spavanje na frontu bi bila prilična galama, a nije bila retkost ni da se iz jednog rova pesma prenese u drugi ili da se razmeni po koja šala ili stih.
Foto: Vikepedia
Nemci i Francuzi nisu međusobno mnogo komunicirali, ali je prisustvo britanskih trupa olakšalo razgovor. Nemci su znali malo engleskog jezika, a slično je bilo i sa Francuzima. Tokom časova primirja nije bilo neobično ni da se razmenjuju novine, cigarete, pa čak i romani jer prvi meseci rata na Zapadnom frontu nisu bili naročito oštri.
Kada se prvi Božić u zaraćenoj Evropi približio, mnoga društva i crkvene organizacije apelovale su da se za praznike proglasi zvanično primirje. Obe strane su ideju odbile, ali je rat duž Zapadnog fronta ipak tih dana nekako, samoinicijativno prestao.
Nemački i britanski vojnici su izašli iz rovova da razmene praznične čestitke i razgovaraju. Ono što je ostalih dana važilo samo za nekoliko večernjih časova, tog 25. decembra 1914. godine postalo je celodnevni praznik za sve. Božić 1914. godine tako je zauvek ostao upisan u istoriji ratovanja jednostavno kao „dan čuda”.
Ničija zemlja postala je mesto okupljanja, razmene suvenira, hrane, zajedničkih božićnih liturgija,… pa čak i jedne fudbalske utakmice! Pevalo se i šalilo do duboko u noć.
O ovome svedoče pisma vojnika upućena najmilijima koja opisuju ovo malo „Božićno čudo”. U jednom od njih, od Škota koji je ratovao nedaleko od belgijskog grada Ipra, svet je saznao da je nasred ničije zemlje bila postavljena čak i mala Božićna jelka.
Foto: Vikipedia
Primirje je bilo kratkotrajno. Do trenutka kada su tadašnji mediji i javnost saznali za njega, na Zapadnom frontu već se uveliko ponovo pucalo, a ništa slično više se nikada nije ponovilo!
Krst u Belgiji je podignut na mestu gde je 1914. godine, tokom Božićnog primirja, odigran fudbalski meč između Britanaca i Nemaca.
Komande obe zaraćene strane izdale su stroge naredbe koje su zabranjivale bratimljenje sa neprijateljskim vojnicima. Rat je postajao sve teži zbog katastrofalnih gubitaka ljudskih života tokom bitaka na Somi i kod Verdena i uvođenja u upotrebu hemijskog oružja.
Prvi svetski rat potrajao je naredne četiri godine odnoseći milione života vojnika i civila i potpuno uništavajući čitave države. Po svojim razornim efektima nadmašio ga je samo Drugi svetski rat.
Ipak, na jedan kratak trenutak na Božić 1914. godine, ljudskost je odnela pobedu, navodi Istorijski zabavnik.
