Svečana akademija posvećena obeležavanju 80 godina od proboja logora Jasenovac

Među nagrađenima i akademik prof. Svetlana Matić iz Beča

Svečana akademija posvećena obeležavanju 80 godina od proboja logora Jasenovac i osnivanja Ujedinjenih nacija, održana je 24. aprila 2025. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Reklama

U svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti uz podršku Odeljenja istorijskih nauka, a u organizaciji Instituta Diana Budisavljević, Muzeja romske kulture održana je Svečana akademija povodom 80 godina PROBOJA JASENOVAČKIH MUČENIKA, kojom prilikom je obeleženo i 80 godina pobede nad fašizmom i 80 godina od osnivanja Ujedinjenih nacija. Tom prilikom uručene su i brojne počasne gramate, među kojima i Knutu Toresenu, vojnom istoričaru iz Norveške, predsedniku Fondacije Krvavi put, nosiocu odlikovanja za hrabrost Miloš Obilić, koji je učestvovao u spašavanju Gračanice tokom pogroma 2004. godine, zatim prof. dr Gideon Grajf, ekspert za Holokaust iz Izraela, Fondacija za državu i narod, ambasadorka dr Ljiljana Nikšić, akademik prof. Svetlana Matić, predsednica Austrijskog srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić, kao i istaknuti pojedinci iz kulturnog i javnog života.

Počasne gramate su dodeljene za nesebičan doprinos očuvanju kulture sećanja na stradanje dece Srba, Jevreja, Roma i antifašista na teritoriji NDH od 1941. do 1945. godine.

Gramate, a uručio ih je Gojko Rončević Mraović, počasni direktor Instituta i jedan od najistaknutijih istraživača dečjih logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koji je kao dete preživeo Logor za decu Jastrebarsko.

Tim povodom, prof. Svetlana Matić se putem saopštenja obratila prisutnima u ime Austrijskog srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić iz Beča i u svoje lično ime. „Kao jedan od osnivača SKPD Prosvjeta i generalni sekretar, zajedno sa drugim članovima upravnog odbora,  imala sam veliku čast i obavezu da se izborim da 2014. godine u devetom bečkom okrugu, jedan park ponese ime Diane Budisavljević. To je bio izuzetno komplikovan proces i borba da ubedimo Austrijance, da je njihova državljanka zaslužila da jedan deo javnog prostora, ponese njeno ime, jer je spasila 12. 000 nedužne srpske, romske i jevrejske dece iz ustaških logora smrti. U parku je postavljena spomen-ploča, na kojoj stoje podaci o Diani Budisavljević na srpskom i nemačkom jeziku.  I sama Diana Obekser Budisavljević, koja je bila supruga lekara Julia Budisavljevića, polazila je od stajališta da njen život, nije vredniji od života nedužno progonjenih”, istaknuto je u saopštenju Svetlane Matić.
Ona je dodala da je Diana vodila kartoteku o deci koju je spašavala  i verovala da bi ta deca mogla biti vraćena svojim biološkim roditeljima. U maju 1945.  agenti OZNE odneli su albume sa fotografijama dece, a po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. Od Diane je uzeta i celokupna kartoteka dece. Kartoteka sa 5631 imenom, pronađena je tek 2023. godine.

„Mi smo ostali večito dužni Diani Budisavljević, jer je ona Jovanka Orleanka 20. veka, spremna na žrtvovanje i davanje. Dnevnik Diane Budisavljević objavljen je u Zagrebu 2003. godine, a štampan je u tiražu od samo 700 primeraka. Njeno delo je jedno od najhrabrijih u Drugom svetskom ratu. Nismo se na adekvatan način odužili ovoj velikoj heroini, koja je naša Magnum Mater, pa danas pokušavamo da ispravimo nepravdu i na ovaj način. Sam Institut koji nosi njeno ime je veliki poduhvat i pokušaj da se osvetli lik i delo, istaknu njene zasluge i Diana izbavi iz zaborava”, dodala je Svetalana Matić.

„Društvo na čijem sam čelu baštini kulturu sećanja. Organizovali smo, između ostalog, tribinu posvećenu humanitarki Diani Budisavljević i njenom podvigu. U izradi je i izložba posvećena najvećoj humnanitarki 20. veka, koja je svoj život založila u spasavanju zarobljene dece, s obzirom da su Logori za decu postojali samo u nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Krasile su je vrline, kao što su: pravednost, milosrđe, hrabrost, mudrost, požrtvovanost”.

„U Inzbruku su gradske vlasti, uz angažovanje organizacije SPOJI, postavili spomen-ploču na njenoj rodnoj kući. Naša je obaveza, kao naroda koji je mnogo propatio u prošlosti i položio za svetski mir velike ljudske žrtve, boreći se za mir i svoj, ali i evropski nacionalni identitet, da ne zaboravimo velika dela.  Danas treba da se poklonimo svima Vama, koji ste preživeli teror i horor ustaških zločina. Zahvaljujemo Vam se za hrabrost, odricanje i volju da živite i da našim generacijama prenosite svoja iskustva, koja ne smemo da zaboravimo. Vi svedočite koliko je tanka linija između života i smrti. Vama i Diani smo večiti dužnici.  Vi ste naša zvezda vodilja, u borbi između života i smrti i pobede dobrog nad zlim. Ponosni smo na Vas! Vi ste primer budućim naraštajima. Ovaj stravičan genocid ne sme više nikada da se ponovi!”, podsetila akademik Svetalana Matić, o događaju o kome je medijski portal Rasejanje.info dosta pisao.

„Danas, kada mi se dodeljuje Počasna gramata Diana Budisavljević izražavam posebnu zahvalnost  Institutu, zahvaljujem se na nominaciji ambasadorki dr Ljiljani Nikšić i obavezujem se da ću i dalje služiti svom hrabrom srpskom narodu, u borbi da istina o našem stradanju i veličini, bude dostupna Evropljanima i čitavom svetu. Da se ne ponovi nikad više! Želim Vam svima dobro zdravlje, mir spokoj i blagostanje. U to ime, hvala Vam od srca, uz pozdrav: Živeo srpski narod! Živela naša Srbija!” dodala je akademik prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD Vilhelmina Mina Karadžić.

Izvor: Rasejanje.info