„Zadivljena sam idejom udruženja Bratstvo iz Vajblingena koji su ovoj inicijativi pridružili i druga udruženja stranaca koji žive i rade u njihovom gradu. Zahvalila sam se generalnoj konzulki BiH u Štutgartu Veri Sajić na inicijativi, podršci i upornosti da se ova humanitarna akcija pokrene ali i dovrši u našoj zajednici. Hvala svakom od vas koji ste uplatili vaš prilog jer „naše malo” na kraju se nakupilo i preraslo u značajniji prilog koji ćemo u narednom periodu uplatiti na žiro račun Centra 9. januar. Nadam se da ćemo s tim uspeti bar malo olakšati svakodnevnicu u Centru 9. januar na Kosovu i Metohiji i toj divnoj deci doneti dašak radosti. Hvala što ste o ovoj akciji pričali prijateljima i poznanicima i tako proširili ovu humanitarnu akciju i van okvira našeg udruženja. Složni možemo mnogo više postići”, dodala je Bogdana Brezovac, predsednica SPKD Prosvjeta Nemačka.

Izvor: Rasejanje.info

Film predstavlja uranjanje u život jednog od manastira Svete Gore Atonske. Povučeni monaški život pun autentičnih likova i svakodnevnih svetaca izlazi na ekran ispod omota naših ovozemaljskih prioriteta. Ono što se pojavljuje je fascinantan izveštaj o potpuno neuporedivom načinu života unutar napredne monaške zajednice usred dvadeset prvog veka.

Izvor: Rasejanje.info

„Da li je ime vaše porodice upisano na zemlji vaših predaka? Pozivamo Vas da učestvujete na tribini na temu zaštite imovinskih prava u Federaciji BiH koju ćemo zajednički organizovati: Savez Srba Slovenije u saradnji sa Savezom srpskih društava Slovenije i pod podrškom Srpske pravoslavne crkve – Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu”, istaknuto je u pozivu Saveza.
Na ovoj tribini predviđenom je učešće predstavnika nadležnih organa iz Republike Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH, te Srpske pravoslavne crkve. Celokupan događaj se odvija pod blagoslovom Episkopa buenosajreskog i južnoameričkog i administratora Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Kirila.

Izvor: Rasejanje.info

Program će početi minutom ćutanja i odavanjem pošte žrtvama, a potom će goste pozdraviti Bogdana Brezovac, predsednica Prosvjete, koja će ujedno dati i kratak osvrt na značaj ovog događaja. Prisutni će moći da vide kratkometražni film na temu Jasenovac, pa sledi predavanje Željka Vujadinovića. On će govoriti o naučnom i emotivnog izlaganju o istorijskim činjenicama, značaju proboja i trajnom sećanju na žrtve.

Program će biti obogaćen poezijom pesnikinje i člana SPKD Prosvjeta Štutgart Boricom Đekanović-Perišić, kao i izlaganjem životne priče Dese Burazor-Aslanidu. Ona će govoriti životnu priču svoje majke kao svedočanstvo stradanja u logoru Jasenovac. Zoran Davidović, sekretar Prosvjete će imati izlaganje o umetničkim formama pamćenja i uticaju stradanja na srpsku kulturnu i narodnu svest.

Izvor: Rasejanje.info

Izvor: Rasejanje.info

Istorija našeg modernog slikarstva već je dala svoj sud o njemu, ali će ta istorija sada, morati da se pozabavi Šejkom još jednom, i da ga stavi na pravo mesto: među vrhove našeg i evropskog slikarstva, među one retke koji su u svom opusu bili najbliže modernom senzibilitetu i najbliže sintezi.

Pre pola veka, ovako se u dnevnoj štampi, sredinom decembra 1970. godine, od slikarskog čarobnjaka Leonida Šejke oprostio alhemičar reči Danilo Kiš, koji je još napisao: „Kroz studije arhitekture i starih flamanskih majstora, Šejka otkriva čudesne mogućnosti perspektive i prostora, da bi uskoro počeo da te prostore raslojava, obasjavajući ih nekim onozemaljskim suncem i dahom tajanstva, nekom intelektualnom i istovremeno lirskom klimom koja zari iz svih njegovih slika, koja je prisutna u svim njegovim crtežima, i onim najmanjim, crtanim na kutijama cigareta, kao i u onim najnovijim, gde u jednoj novoj tehnici, multiplikacije i op-arta i nove figuracije, postiže isti pituralni i intelektualni efekat nekog Borhesovskog au dela`. Jer, čega god se dotakao Šejka, sve se pod njegovom rukom zaodevalo duhom tajanstva i mašte”.

U ovom nekrologu Kiš ga naziva učenikom Berđajeva i egzistencijalista, koji je kroz život išao kao mudrac: “Kao stari mudrac – pomiren sa smrću i izmiren sa životom, imajući u svom kratkom i bogatom životu kao jedinu prtljagu svoje duhovno bogatstvo, svoju umetničku savest i svoju beskrajnu dobrotu mudraca”.

Pedesetogodišnjica smrti tog mudraca, minulog decembra, protekla je u potpunoj tišini. Nije se oglasio niko. Nijedna institucija, pa ni Muzej savremene umetnosti koji čuva najviše njegovih dela – 90 slika, 106 crteža, pet kolaža, četiri grafike i 367 skica (u legatu koji je ostavila njegova poslednja supruga Ane Čolak Antić). Taj previd (mnogi će epidemiju nemara pravdati pandemijom kovida 19), ipak, ne umanjuje veličinu Šejkine ostavštine u našoj kulturi, u kojoj je ona bila veoma živa i prisutna u poslednjih 50 godina.

Rođen je, na dan svetog Leonida, 24. aprila 1932. u Beogradu. Bio je sin Trofima Vasiljeviča, ukrajinskog oficira i topografa srpskog generalštaba koji je izbegao u Srbiju nakon sloma carske Rusije i Katarine Zisić, poreklom iz ugledne cincarske porodice iz Valjeva (majka mu je usadila ljubav prema operi). Završio je rusku osnovnu školu i srednju tehničku, i rano je razvio strast prema slikarstvu i astronomiji („zvezdano nebo je bilo takav prostor po kome su misli mogle slobodno da lutaju, mesec gledan teleskopom zaprepašćivao je svojim tragičnim lebdenjem u prazno”), a pre nego što je upisao Arhitektonski fakultet i potom, samostalno je proučavao biologiju, filozofiju, književnost, muziku (imao je apsolutni sluh i mogao da reprodukuje sve što čuje).

Prvi put je izlagao 1953. sa Dadom Đurićem, Urošem Toškovićem i Sinišom Vukovićem, a do smrti je priredio 12 samostalnih postavki u zemlji i inostranstvu. Sa grupom Mediala, čija je bio centralna figura, predstavio se četiri puta, a za prvu izložbu 1958. godine, uz Šejku, radove su priložili Olja Ivanjicki, Milo Glavurtić i Vladan Radovanović.

Interesovanje za njegovo delo, posle Šejkinog odlaska sa ovoga sveta je raslo. To su pokazale i retrospektiva u Muzeju savremene umetnosti, krajem sedamdesetih, izložba Đubrište u Kulturnom centru Beograda početkom devedesetih (priredio je Branko Kukić i imala je rekordnu posećenost), kao i postavka crteža u galeriji Haos, 2012. godine. Svojim likovnim opusom, ali i pisanim delima uticao je na generacije stvaralaca, ali i teoretičara. Uz Traktat o slikarstvu, posthumno su popularnost stekli spisi Grad i Đubrište, zamak, štampani u jednoj knjizi.

„Đubrište je za mene imalo značaj prelaznog iskušavanja moderne umetnosti; s time je moderna umetnost za mene završena – zapisao je Šejka, čije se shvatanje odnosa “grad-đubrište-zamak”, moglo porediti sa Danteovim pakao-čistilište-raj. Kada bih se vratio životu slikao bih onako kako slikanje pruža najviše radosti, po uzoru na stare majstore, po cenu toga da ne budem originalan. Mislim na slike sa značenjem. Sada, odlazeći poručujem svima koji ovo slede da nastave, ne bojeći se rizika. Slikanje je oblik molitve”.

Tri ljubavi

Kao student arhitekture zaljubio se u Olju Ivanjicki, tada postdiplomca vajarstva. Kasnije će biti umetnički partneri u Mediali. Njihova intimna prepiska objavljena je u knjizi Ogledalo ljubavi.

Prvi put se oženio pesnikinjom Marijom Čudinom, koju je upoznao u Splitu dok je služio vojsku, a gde je ona radila kao novinar Slobodne Dalmacije. Njegova treća životna saputnica bila je istoričarka umetnosti Ana Čolak Antić, koja je bila rukovodilac Grafičkog kolektiva.

Zbog Puta u zatvoru

U grupi jugoslovenskih intelektualaca koji su sredinom šezdesetih pokrenuli nezavisni časopis za kulturu Put bio je i Leonid Šejka. Redakciju su činili još i Danijel Ivin, Marjan Batinić, Franjo Zenko, Mihailo Mihailov, Peđa Ristić i Slobodan Mašić. Simultano su pohapšeni u Zagrebu, Zadru i Beogradu, zbog udruživanja u neprijateljsku organizaciju. Posle tri meseca, bez obrazloženja, proces je prekinut protiv svih, osim Mihailova, koji je ostao u zatvoru. Šejku je dok je bio zatvoren redovno posećivala tadašnja supruga Marina Čudina, koja mu je između ostalog donosila i pribor za crtanje.

Izvor: FB Rojalistički klub

Srbija danas obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Dan sećanja obeležava se kao spomen na 22. april 1945. godine i proboj grupe zarobljenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), a posvećen je svim Srbima, Jevrejima i Romima stradalim u masovnim i nečovečnim ubistvima tokom Drugog svetskog rata.

Tog dana je 600 od ukupno 1.073 još živih logoraša napalo ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživelo samo 91. Preostala 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijena su i spaljena zajedno sa logorskim objektima. Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša, 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli tek početkom maja 1945.

Koncentracioni logor Jasenovac jedno je od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu. Od 1941. do 1945. godine samo u tom logoru ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, kao i Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece (logor u Jastrebarskom). Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, logor je obuhvatao više lokaliteta na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

U 9 časova danas 22. aprila u Manastiru Jasenovac je obeležavanje 80 godina od proboja logoraša i svih zala načinjenih u NDH. Manifestacija će početi svetom liturgijom, na koju će doći i mnogi predstavnici srpskog rasejanja da odaju poštu novomučenicima.

Tu će biti i predstavnici udruženja Dece Jasenovca iz Francuske, Srbije, Crne Gore, Republike Srpske… predvođeni predsednikom udruženja Davidom Jakovljević iz Pariza i Bogdanom Kneževićem predstavnikom ovog udruženja za Srbiju i Crnu Goru.

„U samom Jasenovcu će biti prisutan određeni broj ljudi iz srpskog rasejanja, vrlo uticajnih iz Saveza Srba Francuske, Saveza Srba Slovenije, Udruženja Deca Jasenovca…, kao i predstavnici mnogih udruženja iz Srbije. Takođe biće tu gradonačelnici i predstavnici mnogih opština Crne Gore, koji tradicionalno dolaze u Jasenovac ne smo 22. aprila, već i u septembru, kada se obeležava Dan mučenika jasenovačkih. Hvala episkopu Jovanu, koji je od 2014. godine uspeo da povrati kulturu sećanja na sve žrtve i na sve ono što se desilo srpskog narodu u NDH, ne štedeći da prikaže sva njihova stradanja, kao i stradanje drugih narodima koji su prošli pakao jasenovačkih logora”, rekao je za medijski portal Rasejanje.info Bogdan Knežević, predstavnik udruženja Deca Jasenovca iz Srbije i Crne Gore.
On je dodao da mu je posebno drago što se od ove godine proboj jasenovačkih logoraša po prvi put obeležava i u Crnoj Goru i to uz prisustvo mnogih delegacija, a ponajviše predstavnika jevrejske zajednice. „Učestvuje i Mitropolija crnogorska, mnogi državnici Crne Gore i predstavnici ambasada u Crnoj Gori ne samo zemalja stradalnica već i pobednika Drugog svetskog rata. Po prvi put se može čuti koliko je bilo žrtava u samo Jasenovcu iz Crne Gore kao i kao i na čitavom području NDH. Narod u Crnoj Gori obeležava nešto što je 80 godina bilo skrivano od njega”, naglasio je Bogdan Knežević.

Knežević je sa ponosom dodao da je presrećan što je u Podgoricu donet sveti krst iz Jasenovca. „Želim da se zahvalim svima koji su podržali akciju donošena svetog krsta iz Jasenovca. Krst je urađen pre šest meseci. Dopremljen je u Podgoricu po dogovoru vladike slavonsko-pakračkog Jovana i paroha Branka Tapuškovića. Uz krst koji je stigao donesene su mošti jasenovačkih novomučenika i to je velika blagodet i sreća za narod Podgorice. Posebno me raduje što će uskoro početi izgradnja hrama posvećena jasenovačkim novomučenicima i to će biti prvi takav hram u Crnog Gori”. Bogdan Knežević je dodao da mnogi ne znaju da je Crna Gora u toku Drugog svetskog rata imala dosta ljudi koji su stradali u Jasenovcu među njima i čuveni general Milo Bošković narodni heroj. „On je ubijen od strane ustaškog zlikovca Dinka Šakića, koji je Jugoslaviji izručen iz Argentine da bi mu se sudilo. Tada se u javnosti saznalo o svim brutalnostima Jasenovca. Ovom prilikom želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj akciji a ponajviše parohijanima Podgorice, Savetu Srba u Crnoj Gori, Momi Vukašinoviću i svim dobrim ljudima koji su podržali da dođe do realizacije ovog projekta. Nadamo se da će sa tradicijom deljenja naših krstova iz Jasenovca nastaviti i u našoj dijaspori”, dodao je Bogdan Knežević.

Na obeležavanju ovog događaja 80 godina od proboja logoraša u Jasenovcu će prisustvovati i predsednik udruženja Deca Jasenovca i predsednik Saveza Srba Francuske David Jakovljević. On je dobio poziv od Republike Srpske da bude i na pomenu u Donjoj Gradini, koji je 27. aprila 2025. godine, koji je prihvatio, tako da će ponovo odati počast i svim stradalima ne samo u Jasenovcu već i Donjoj Gradini.

Izvor: Rasejanje.info

Izvor: Rasejanje.info

„Hvala Savetu roditelja, učiteljicama predškolskog i Srpske dopunske škole u Stavangeru Nataši, Jeleni i Mileni, Upravnom odboru udruženja i svim roditeljima na prelepoj i edukativnoj vaskršnjoj radionici. U nedelju, u našem hramu Car Konstantin Carica Jelena u Ålgårdu, preko 300 parohijana je prisustvovalo svečanoj proslavi Vaskrsa. Na radost svih, vaskršnju liturgiju je vodio naš otac Sveta. Naše udruženje Ivo Andrić je imalo tu čast da ove godine bude kum slave Cveti Saveza srpskih udruženja u Norveškoj. Hvala našem crkvenom odboru na uvek sjajnoj organizaciji, podršci i poverenju” dodato je u ime udruženje Srba u Rogalandu Ivo Andrić.

Izvor: Rasejanje.info

Izvor: Rasejanje.info