Na praznik Vaskrsenja Lazarevog – Lazarevu subotu, 12. aprila 2025. godine, arhiepiskop diseldorfsko-berlinski i mitropolit nemački Grigorije služio jeu hramu Svetog Jovana Vladimira u Minhenu. Sasluživalo je minhensko sveštenstvo.
Ovaj praznik ostaće upisan u anale CO Minhen da je sveštenstvo zajedno sa mitropolitom Grigorijem prethodnu noć ugostilo i u toku prepodneva ovog radosnog praznika ugostilo studente bicikliste u blokadi, koji su na putu za Strazbur prespavali u parohijskom centru crkve Svetog Jovana Vladimira.
Deo studenata i pratnje je takođe prisustvovalo ovoj liturgiju, na kojoj se nakon pročitanog jevanđeljskog mitropolit Grigorije obratio prisutnima.
„Nema ništa strašnije od smrti, i nema ništa moćnije od života. Kad pogledate dečicu i njihove oči, i kad vidite kako se kreću, kad pogledate, sad u proleće, kako sve cveta, kako raste trava, vidimo kako je život moćan. Nema većeg dara od života, ne postoji veći dar od života, i nema veće strahote od onoga što mu je suprotno – smrti. U Jevanđelju čuli smo jednu reč od Lazareve sestre Marije:
Foto: CO Minhen
„Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro”. Te reči zvuče, na izgled, prosto, jednostavno, ali one su prepune istine, i te reči su za nas, za svakoga od nas, svakoga čoveka živog na zemlji spasonosne jer svako od nas to isto može da kaže: „Ako si Ti tu, Gospode, ja neću umreti, neću videti smrti jer Ti, Gospode, voliš mene kao što si voleo Lazara; Ti voliš svakoga čoveka kao što si voleo Lazara. Ti si toliko dobar da plačeš nad smrću, toliko si blag, Gospode, da hoćeš da daš život svakome ko veruje; Ti si, Gospode, život, Onaj koji je sišao u ad da pokida okove smrti, da preseče lance smrti, da je pobedi. Pobedio si smrt ne slanjem reči, slao pisma, govorio slatko ili lepo, već si pretrpeo smrt i sišao u ad: smrću si uništio smrt”, rekao je mitropolit Grigorije.
On je pojasnio da je ovom događaju prethodilo da je Lazar četiri dana ležao u grobu, i kada ga je Isus po imenu pozvao, govoreći mu da ustane. “To svako od nas, braćo i sestre, ako hoće, može da čuje u svom srcu kako nas ponaosob Hristos oslovljava zapovedajući nam, kao Lazaru, da ustanemo. Postoji divna pesma koju pevamo tokom Posta, a koju je ispevao veliki svetitelj i podvižnik, a ona kaže: Dušo moja, dušo moja, ustani što spavaš. Svako od nas, braćo i sestre, može da se nauči od Lazarevih sestara i da neprestano ponavljamo da ako je Gospod tu, mi ćemo biti živi, nećemo videti smrti. Jer tamo gde je On, tamo je život i nema smrti”, naglasio je vladika Grigorije.
Po liturgiji on je, kao što smo pisali zajedno sa studentima i parohijanima otpevao pesmu Tamo daleko isprativši studente na njihov dalji put ka Strazburu.
Izvor: Rasejanje.info
