Provokacije, kao i bilo kakva nasilna komunikacija, nisu prihvatljive na ovom skupu. Dozvoljeni su isključivo zvanični simboli Republike Srbije, kao i prepoznatljivi simboli studentskih i građanskih protesta. Transparenti treba da budu u skladu sa ovim pravilima. Ne donositi hranu i piće koje bi nudili našim gostima, pošto propisi skupa ne dozvoljavaju.

„Došao je i taj dan! Danas da nam budete veseli, strpljivi, da širite ljubav ka njima, kao i jedni prema drugima! Molim vas da se pridržavate pravila skupa! Samo tolerancija, bez uvredljivih poruka i reči upućeni BILO KOME! Zastave na skupu- dozvoljene su ISKLJUČIVO državna zastava Republike Srbije! Nema pirotehničkih sredstava. Nema donošenja hrane! Hvala na razumevanju i saradnji!”, poručila je jedna od organizatora skupa Valentina Ambrašić.

Izvor: Rasejanje.info

Mitropolitu Grigoriju sasluživali su protojerej-stavrofor Neđo Janjić, protojerej-stavrofor Slobodan Radojčić, protojerej Mladen Janjić, protojerej-stavrofor Zoran Ilić i jerođakon Vasilije Starovlah. U toku svete liturgije mitropolit Grigorije krstio je Luku i Ninu Marković.

Arhiepiskop je dočekan cvećem i grančicama, kako dolikuje ovom prazniku.

Izvor: Rasejanje.info

 „Nema ništa strašnije od smrti, i nema ništa moćnije od života. Kad pogledate dečicu i njihove oči, i kad vidite kako se kreću, kad pogledate, sad u proleće, kako sve cveta, kako raste trava, vidimo kako je život moćan. Nema većeg dara od života, ne postoji veći dar od života, i nema veće strahote od onoga što mu je suprotno – smrti.  U Jevanđelju čuli smo jednu reč od Lazareve sestre Marije:

„Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro”. Te reči zvuče, na izgled, prosto, jednostavno, ali one su prepune istine, i te reči su za nas, za svakoga od nas, svakoga čoveka živog na zemlji spasonosne jer svako od nas to isto može da kaže: „Ako si Ti tu, Gospode, ja neću umreti, neću videti smrti jer Ti, Gospode, voliš mene kao što si voleo Lazara; Ti voliš svakoga čoveka kao što si voleo Lazara. Ti si toliko dobar da plačeš nad smrću, toliko si blag, Gospode, da hoćeš da daš život svakome ko veruje; Ti si, Gospode, život, Onaj koji je sišao u ad da pokida okove smrti, da preseče lance smrti, da je pobedi. Pobedio si smrt ne slanjem reči, slao pisma, govorio slatko ili lepo, već si pretrpeo smrt i sišao u ad: smrću si uništio smrt”, rekao je mitropolit Grigorije.

On je pojasnio da je ovom događaju prethodilo da je Lazar četiri dana ležao u grobu, i kada ga je Isus po imenu pozvao, govoreći mu da ustane. “To svako od nas, braćo i sestre, ako hoće, može da čuje u svom srcu kako nas ponaosob Hristos oslovljava zapovedajući nam, kao Lazaru, da ustanemo. Postoji divna pesma koju pevamo tokom Posta, a koju je ispevao veliki svetitelj i podvižnik, a ona kaže: Dušo moja, dušo moja, ustani što spavaš. Svako od nas, braćo i sestre, može da se nauči od Lazarevih sestara i da neprestano ponavljamo da ako je Gospod tu, mi ćemo biti živi, nećemo videti smrti. Jer tamo gde je On, tamo je život i nema smrti”, naglasio je vladika Grigorije.

Po liturgiji on je, kao što smo pisali zajedno sa studentima i parohijanima otpevao pesmu Tamo daleko isprativši studente na njihov dalji put ka Strazburu.

Izvor: Rasejanje.info

Izložbu organizuje Muzej žrtava genocida u saradnji sa Kulturnim centrom Srbije u Parizu. Autori izložbe su istoričari Bojan Arbutina, vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida, Marina Ljubičić Bogunović, viša kustoskinja Memorijalnog muzeja na Mrakovici i Boris Radaković, kustos Memorijalnog muzeja na Mrakovici. Autor postavke je Nikola Radosavljević, programski direktor Muzeja žrtava genocida.

Kako je navedeno u Kulturnom centru postavku upotpunjava dvojezična srpsko-francuska kataloška publikacija. Biće izloženo 37 fotografija tragičnih događaja na Kozari. Realizaciju projekta podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Fondacija Muzeja žrtava genocida.

Bitka na Kozari

U periodu od 10. juna do 15. jula 1942. godine sprovedena je nemačko-hrvatska ofanziva na područje Kozare u cilju uništavanja partizanskih snaga.

Uspešne borbe vođene u proleće 1942. godine, širenje slobodne teritorije, oslobađanje važnih strateških tačaka i gradskih i privrednih centara, poput Prijedora, Ljubije, Oštrelja i Bosanskog Petrovca, kao i konstantno ugrožavanje vitalnih komunikacijskih pravaca dolinama Save, Vrbasa i Sane, bile su dovoljan razlog da nemačke i hrvatske vojne snage pokrenu opsežnu ofanzivu na žarište ustanka i najjače partizansko uporište u Bosanskoj Krajini – na Kozaru.

Ofanzivu na Kozaru predvodio je nemački general Fridrih Štal, komandant 714. pešadijske divizije Vermahta i komandant Borbene grupe Zapadna Bosna, formirane isključivo za potrebe ofanzive, a pod čijom komandom su se nalazile i hrvatske ustaške i domobranske jedinice.

Mnogostruko nadmoćnije, procenjuje se da je u ofanzivi na Kozaru učestvovalo oko 30 hiljada nemačkih i hrvatskih vojnika, neprijateljske snage opkolile su oko tri i po hiljade partizana (NOV i POJ) svrstanih u bataljone Drugog krajiškog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda i oko 80 hiljada srpskih civila koji su se povukli u guste kozaračke šume pred neprijateljskom ofanzivom.

I pored herojske borbe i otpora pripadnika partizanskih jedinica i naroda, bezizlaznost iz teške situacije primorala je rukovodstva ustanika na Kozari da donesu odluku o proboju obruča.

Nakon izvršenih proboja partizanskih snaga 3-4. i 4-5. jula 1942. godine u šumama Kozare ostali su ranjenici, civili i partizani koji nisu uspeli da probiju neprijateljski obruč.

Po prestanku organizovanog partizanskog otpora nemačko-hrvatske snage krenule su u „čišćenje” terena što je podrazumevalo likvidaciju ranjenih partizana na licu mesta, dok su civili koji su preživeli ratna dejstva tokom borbi odvođeni u tzv. prihvatne logore formirane svuda oko Kozare, a zatim dalje u zloglasne logore među kojima je najveći broj Kozarčana dospeo u sistem koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu, ali i u logor Sajmište u Zemunu, kao i u logore u Norveškoj i Nemačkoj.

Jedan deo civila, uglavnom žena i dece, završio je u Slavoniji gde su bili razmešteni po hrvatskim selima kao besplatna radna snaga.

Procenjuje se da je tokom ofanzive na Kozaru stradalo preko 40 hiljada Srba, od kojih je čak oko 12 hiljada dece starosti do petnaest godina.

Od pomenutog broja dve trećine stradalih srpskih civila život je izgubilo tokom ofanzive ili u logorima i stratištima nakon ofanziva, a stradanja, pre svega dece, bila bi i tragičnija da nije bilo pomoći koju je za Srba u ustaškim logorima pokrenula Dijana Budisavljević, navedno je u opisu izložbe.

Izložba će biti otvorena do 09. maja 2025. svakog radnog dana od 11:30 – 19:30 (osim ponedeljka) na adresi 23 Rue Saint-Martin, Pariz.

Foto: Kulturni centar Srbije

Izvor: Rasejanje.info

„Sala je bila ispunjena srdačnom atmosferom, osmesima, pesmom i igrom. Starije generacije folkloraša iz više gradova Švedske ponovo su zasijale na sceni, pokazujući da ljubav prema tradiciji i igri nikada ne stari! Festival je objedinio prijateljstvo, kulturnu razmenu i zajedništvo – vrednosti koje naš Savez godinama neguje i promoviše. Posebna zahvalnost domaćinima iz Kozare na izvanrednoj organizaciji, kao i svim učesnicima koji su svojim nastupima učinili ovaj dan nezaboravnim!”, istaknuto je u Savezu Srba Švedske.

Na ovom festivalu nastupili su predstavnici društava SKUD Sitan vez iz Malmea, SKC Mladost Helsinborg, SD Sinđelić iz Geteborga, SU Gislaved iz Gislaveda, SKU Sveti Georgije iz Sedertalje, SU Linkepin iz Linkepinga, SU Solna iz Solne, SDIOU Nikola Tesla iz Haningena, kao i SKIF Kozara iz Geteborga.

„Hvala za dan koji ćemo zauvek pamtiti! Treći folklorni festival ansambala veterana u Geteborgu bio je prelep sunčan dan ispunjen pesmom, igrom i druženjem veteranskih ansambala iz cele Švedske. Hvala svim društvima koja su učestvovala sa toliko srca, igre i radosti. Hvala publici koja je aplaudirala, smejala se i bila deo ovog dana. I veliko hvala svima iza kulisa koji su omogućili da se sve ovo desi. U srcu nosimo uspomene – i već se radujemo sledećem susretu! Sa ponosom i zahvalnošću”, zapisali si domaćini članovi SKIF Kozare iz Geteborga.

Izvor: Rasejanje.info

Provokacije, kao i bilo kakva nasilna komunikacija, nisu prihvatljive na ovom skupu. Dozvoljeni su isključivo zvanični simboli Republike Srbije, kao i prepoznatljivi simboli studentskih i građanskih protesta. Vaši transparenti takođe treba da budu u skladu sa ovim pravilima.
Ljubazno vas molim da na ovaj skup ne donosite hranu i piće koje bi nudili našim gostima, jer nam to propisi ovoga skupa ne dozvoljavaju”, poručili su organizatori skupa.

Izvor: Rasejanje.info

Za dobru motivaciju učenika zaslužna je uvodna igra asocijacija čije rešenje je bilo Dan maternjeg jezika. Tokom glavnog dela časa svaka grupa prezentovala je po jednu kratku narodnu formu: objasnili je, pripremili zanimljive i karakteristične primere, protumačili značenje, uz podršku nastavnika objasnili karakteristične gramatičke primere na jednostavan i prijemčiv način (upotrebu zbirnih imenica u funkciji množine, poređenje prideva, građenje reči).

Učenici su razumeli u kojim situacijama su se upotrebljavale ove vrste narodnih dela, uvideli bogatstvo narodnog stvaralaštva i značaj očuvanja maternjeg jezika i tradicije. U završnom delu časa, uz pomoć onlajn kviza, učenici su proverili ono što su na ovom času naučili i usvojili.

Ovaj čas je osmišljen tako da pruži interakciju među učesnicima, osnaži kompetencije učenika, omogući bolje upoznavanje i zbližavanje đaka naše škole, iznad svega – učenici su razumeli lepotu i značaj očuvanja maternjeg jezika.

Čas su realizovale nastavnice Milija Jevremović, Ljiljana Simić, Sandra Pejović, Slavica Milić, Snežana Vojkanović, Tamara Nacik i Biljana Knežević.

Za medijski portal Rasejanje.info Biljana Knežević, Francuska

Poručio je „svima koji to treba da čuju” da ko udari na studente, „ne udara samo na ono najbolje u našem narodu, nego udara na samog Hrista, koji se uvek poistovećivao sa onima koje zovemo malima, prema kojima je učinjena nepravda i zlo, a vama kažem, dobrodošli nade naše i bolje našli nas kojima vraćate život i ljudskost, neprestano nas opominjući šta znači časnost, plemenitost i dostojanstvo”.

„Danas su s vama i kroz vas lepota, dobrota i pamet zakoračile preko našeg praga. Vaš dolazak je ovaj grad i ovaj dom učinio mestom sabornosti, požrtvovanosti, plemenitosti i istrajnosti. Stojeći ovde pred vama, ispovedam da osećam kao retko kad u životu tremu, jer je vaš podvig i borba obavezujući i podstiču svakog od nas da iz svog bića izvuče ono najbolje, ono što smo već odavno zaboravili ili potisnuli, a to je pre svega da budemo bolji i plemenitiji ljudi”, rekao je vladika Grigorije.
https://www.instagram.com/p/DIUkcUQCix4/
Studentima je kazao da su poput ogledala, „jer kud god prođete u vama se naš narod, vaš narod ogleda i u tom ogledalu vidi ono što je odavno morao ali nije mogao učiniti za sebe i za nas”.

„Vidimo u tom odrazu svoje slabosti, kompromise, svoja posrtanja i padove. Ipak, u tom ogledalu, na sreću, naziremo još nešto veoma važno: budućnost koja je već tu u vama, u vašim delima, u vašim lepim i produhovljenim licima, u vašoj spremnosti da se žrtvujete za opšte dobro i pravdu, da se žrtvujete za sve nas. Vi ste savremeni vitezovi i junaci našeg doba, koji nas podsećaju da vrlina još uvek postoji i da dobrota nije zauvek utihnula”, kazao je vladika Grigorije.

Studente je zamolio da nikad ne zaborave da su im njihova vrata uvek otvorena.

„Vi ste naša deca i mi ćemo uvek kad to zatreba braniti vas i vaše ideale i ciljeve. Da to svima koji treba to da čuju kažem: ko udari na vas, ne udara samo na ono najbolje u našem narodu, nego udara na samog Hrista, koji se uvek poistovećivao sa onima koje zovemo malima, prema kojima je učinjena nepravda i zlo, a vama kažem, dobrodošli nade naše i bolje našli nas kojima vraćate život i ljudskost, neprestano nas opominjući šta znači časnost, plemenitost i dostojanstvo. Tu istu plemenitost i ljudskost koje pokazujete sve vreme tokom vaše borbe uspeli ste da probudite u svom narodu, koji vas s radošću i nesebičnom gostoljubivošću dočekuje na vašem putu”, ukazao je.

Podsetio je i da SPC i njeni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu.

„Dan kada se Hristos, između ostalog, zaplakao na Lazarevom grobu, saosećajući sa patnjama Lazareve porodice, prijatelja. Pokazao nam je time sin Božiji da suze nisu slabost, već znak ljudskosti i naše sposobnosti da osetimo tuđu patnju. U grudima našeg naroda su se kao posledica sveopšteg duhoklonuća i letargije suze odavno skamenile. Vi ste ih u nama uspeli ponovo pokrenuti, probuditi naša srca, pokrenuti u nama smelost i plemenitost, i beskrajno vam hvala na tome”, naveo je vladika Grigorije.

Zahvalio je studentima što su učinili da ponovo osećamo ponos što pripadamo ovom narodu.

„Ostanite autentični i verni sebi, i nikada i ni za šta, ni za kakva prolazna blaga ovoga sveta, to nemojte menjati. Naš blagoslov i molitva biće s vama ma gde se nalazili. Neka vas dobri gospod zaštiti, ljudi dobre volje neka vas brane, a tuđa zloba i zavist i mržnja da vas nikad ne okrznu. Amin”, poručio je vladika Grigorije u obraćanju studentima.

Studenti su mu zahvalili, a nakon toga im je priređena večera i obezbeđeni fizioterapeuti, pre nego što su otišli na spavanje.

Oni danas nastavljaju put ka Strazburu.

Izvor: N1/Danas

Crkvena opština Minhen na čelu sa mitropolitom nemačkim Gligorijem im je pripremila noćenje i svu neophodnu negu. Sve ih je toplo pozdravio mitropolit Gligorije koji je im je rekao da su „savremeni vitezovi i junaci našeg doba, koji nas podsećaju da vrlina još uvek postoji i da dobrota nije zauvek utihnula”.

Jutros je na svom na svom instagram nalogu napisao „Jedna sasvim (ne)uobičajena Lazareva subota. Pre njihovo napuštanje Minhena zajedno sa otpevali pesmu Tamo daleko.

https://www.instagram.com/p/DIWBf3gCpG0/

Vladika će studente pratiti sve do Štutgarta. Iz Minhena nastavili su put Augzburga, gde je dočekao veliki broj predstavnika srpskog rasejanja. Ručak je priredila Crkvena opština u Augzburgu i večeras se očekuje njihov dolazak u Ulm. Put od Minhena do Ulma je jedna o dužih deonica koju prolaze 144 km.

Izvor: Rasejanje.info

Proslava Lazareve subote

Na dan Lazareve subote se u pravoslavnim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek ulistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.

Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svečano obučenu, crkvi, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčiće na glavu. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Praznik je imao veliki značaj pre Drugog svetskog rata.

Lazar je po crkvenom predanju rukopoložen od apostola Pavla i Varnave i bio je prvi vladika na Kipru, 30 godina, u Larnaci, gde je po istom predanju, drugi put i umro i bio sahranjen. Larnaka, što na grčkom jeziku znači grobnica (Larnaks), je dobila ime upravo po drugoj Lazarevoj grobnici.

Uživajte u pesmi Umetničkog centra SOKO iz Bazela, koji nas je prošlo godine obradovao  novom pesmom za Vrbicu.

Izvor: Vikipedija/Rasejanje.info