Kada se uzme u ozbir koliko naših državljana ima u Austriji i Nemačkoj podrška će biti velika i vrlo motivišuća. Najveća (podrška) se ipak očekuje na samom cilju u Strazburu, u Francuskoj, gde mnogi naši državljani iz Francuske, Nemačke, Švajcarske, Austrije i Italije planiraju masovno da dođu.

Kao što smo pisali srpski akademci su se uputili u Strazbur sa idejom da se, kako su ranije objasnili, da se obrate najvažnijim evropskim institucijama i da im ukažu na svoje zahteve, kao i na „istrajnost i posvećenost studenata u borbi za pravdu”. Takođe oni su se povezali na univezitetima većih gradova kroz koje prolaze.

Sve je spremno za večerašnji dolazak u Beč. Očekuju se od 17.30 na Maria-Theresien-Platz-u u Beču. Organizatori Blokada Beč su izašli u javnost sa važim obaveštenjem da je po informacijama dobijenim od austrijske policije strogo zabranjena upotreba svih pirotehničkih sredstava, uključujući baklje, petarde i vatromete.
Dozvoljeni rekviziti su pištaljke, transparenti, zastave, blicevi i baterijske lampe. Organizator moli sve učesnike i prisutne da se pridržavaju datih smernica. „Umesto pirotehnike ponesite dobru energiju, entuzijazam i glasnu podršku, zajedno možemo pružiti snagu i motivaciju studentima koji biciklima prelaze stotine kilometara u znak borbe za pravdu”, istakli su organizatori.
Među mnogobrojnim komentarima na Instagram stranici Blokada Beč jedan od komentara glasi: „Pripremite ljubav, zagrljaje, osmehe, pištaljke, energiju, znam, čitam, vidim, ali ono sto ću vam preporučiti da ponesete su papirnate maramice. Te emocije njihovog dolaska, to se recima ne može opisati. Niko „moj” nije među njima, ali smo u ovih 5 meseci postali – jedna velika porodica! Hvala što im pripremate divan doček! Voli vas Beograd”.

Studente su u svim gradovima do sada dočekali mnogobrojni građani kao i predstavnici srpskog rasejanja. Pesmu „Ovo je Srbija” na dočeku u Budimpešti otpevale su učenice Srpske gimnazije Nikola Tesla, a tu ih je dočekao i gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačon.

Oni danas kreću iz mađarskog grada Đer i preko Bratislave dolaze za Beč. U istorijski Beč da zabeleže još jednu epohu bogate srpske istorije u ovom gradu.

Izvor: Rasejanje.info

Projekciju filma organizovalo je Predstavništvo Republike Srpske u Nemačkoj na čelu sa Mićom Ćetkoviće,  Ministarstvo za evropske integracije i međunarodnu saradnju i Srpsko-nemački i sportski klub Sloga iz Štutgarta.

Ideja prikazivanja ovog dela je bila da se i nemačka javnost u pokrajini Baden-Virtemberg sa sedištem u Štutgartu upozna sa velikim stradanjima Srba na prostoru bivše Jugoslavije, o kojima još uvek evropska štampa odbija da korektno piše i posveti pažnju. I kako je naglasio šef Predstavništva Republike Srpske u Štutgartu Mićo Ćetković, premijeri su prisustvovale zvanice iz društvenog, privrednog i političkog života Štutgarta, kao i predstavnici srpskog rasejanja.

Među prisutnima bili su sam režiser Denis Bojić, ministar za evropske integracije u vladi R. Srpske Zlatan Klokić, kao i generalna konzulka Bosne i Hercegovine u Štutgartu Vera Sajić kao i Dragan Dimitrijević, generalni konzul Republike Srbije u Štutgartu.

Ova film, koji svedoči o stradanju srpskog naroda sa osvrtom na istorijsku sliku ali i konstante političke pritiske na Republiku Srpsku nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Za sve prisutne u sali film je bio vrlo težak, a mnogi  duže vremena ni posle prikazivanja filma nisu mogli da se smire. Među njima je bila i Vera Gregović, dugogodišnja društvena aktivistkinja iz Štutgarta, koja je svoje utiske o filmu prenela medijskom portalu Rasejanje.info

„Bilo mi je jako teško da gledam zločine počinjene nad srpskim življem devedesetih godina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Mislila sam da sam dosta o tom periodu znala ali tek po gledanju ovoga filma sam sebi priznala da nisam ništa znala. Film je posvećen dr Zoranu Stankoviću, patologu sa VMA u Beogradu, svim žrtvama i preživelim porodicama sa ovih područja. Gledajući film pitala sam se od čega je bio satkan dr. Stanković jer ono što je on sve uradio to je mogao samo neko ko je imao nadprosečnu snagu. Pitala sam se šta je sve prolazilo i kros te monstruozne mozgove zločinaca koji su na najsurovije načine ubijali decu, žene, starce, starice, ubijali čitave porodice, sela ostavljali bez življa. Pored svog teškog i napornog posla dr Stanković je znao i da uteši i da pruži podršku porodicama nastradalih i mučenih. Od 50.000 Srba poginulih ili nestalih u ratu devedesetih patološku obradu dr. Stanković je izvršio na 7500 ubijenih. Potresna svedočenja preživelih, pojedini su tada bili deca, potresna svedočenja majki, sestara, braće, komšija”, dodala je Vera Gregović, nekadašnja predsednica i osnivač udruženja Morava iz Štutgarta.

U filmu je prikazano svedočenje dr Stankovića u Hagu. Njegove reči jasne upečatljive, sve potkrepljene dokazima. Ali ipak njihovi zločinci dobili su umerene kazne a naši još uvek jedan za drugim umiru u zatvoru. „Ne kažem da i na drugim stranama nije bilo žrtava ali čisto sumnjam da je bilo ovako monstruoznih ubistava. Ratovi nikada nikome nisu dobra doneli ali činjenica jeste da smo mi Srbi uvek bili svima trn u oku“, dodala je Vera Gregović.

Dr Stanković je preminuo 2021. godine od posledica korone. I kako na kraju filma reče njegova supruga on koji je predavao identifikovana mrtva tela majkama – ja sam morala njegovo telo da predam njegovoj majci, je još jedna činjenica koja je porazila prisutne na projekciji filma.

„Otišao je jedan izuzetan lekar, patolog a iznad svega čovek sa srcem. Ostala je ogromna dokumentacija generacijama koje ovo ne bi smele da zaborave već da prenose sa kolena na koleno. A to je baš ovaj film. Zato jedno veliko hvala Denisu Bojiću i njegovoj ekipi koji su revnosno sedam punih godina radili na sakupljanju dokumentacije za ovaj film. Žao mi je što dr Stanković nije dočekao da ga vidi. Izašla sam iz sale uplakana, slomljena sa jednom željom da ovaj film vide te vajna majke Srebrenice koje su svoje lažne suze znale dobro da unovče a i dalje rečima bespomoćno gaze po srpskim žrtvama. Dugo mi je u ušima odzvanjalo, selo Kravice, selo Kravice”, dodala je Vera Gregović.

Ona je istakla da će svoj prvi odlazak u Beograd između ostalog iskoristiti i da poseti večnu kuću dr Zorana Stankovića i da na onu mermernu ploču  stavi  crvenu ružu. „Kao i svi oni ljudi kojima je pomogao u identifikaciji najmilijih, koji su držeći u rukama po crvenu ružu u mimohodu došli da se oproste od doktora koji je besomučno radio i po snegu, ledu, kiši suncu, po brdima, selima, u blatu do kolena. Neka počiva u miru i neka mu je večnaja pamjat”, dodala je ona za kraj da joj je dodato žao što se mi Srbi kao narod nećemo opametiti.  „To nam je valjda sudbina”!

Izvor: Rasejanje.info  

„Ovim putem želimo da izrazimo iskrenu zahvalnost prethodnoj upravi na predanom radu, posvećenosti i trudu koji su uložili u razvoj našeg kluba. Postavljeni su snažni temelji na kojima će se dalje graditi i unapređivati naš rad i naše zajedništvo. Novoj upravi želimo dobrodošlicu, uspešan rad, puno kreativnih ideja i mnogo zajedničkih pobeda!”, istaknuto je u društvu Nova generacija, iz Šorndorfa.

Foto: SKK Nova generacija Šorndorf

Izvor: Rasejanje.info

Pokrovitelji ovog kulturnog događaja su naučni centri sa Univerziteta u Strazburu (GEO) i sa INALCO-a (CERLOM), uz ovogodišnjeg partnera, evropsku manifestaciju Strazbur svetski glavni grad knjige. Dušan Kovačević važi za živu legendu srpskog pozorišta i filma koja je ušla na velika vrata teatra odmah po završetku studija sa delima Radovan III i Maratonci trče počasni krug. Njegova dela se preko pola veka izvode u pozorištima u Srbiji i inostranstvu.

Projekat Književni susreti osnovan je 2022. na inicijativu Livije Ekmečić sa Univerziteta u Strazburu da bi se promovisala srpska savremena književnost.
Tribina se održava u Inalco – 2, rue de Lille 75007 Paris – Dumézil Auditorium sa početkom u 17.30. Ulaz je slobodan.

Izvor: Rasejanje.info

„Tokom svete arhijerejske liturgije, mitropolit je izvršio čin osvećenja freskopisa u hramu. Nakon čitanja jevanđelskog začala, prisutnom narodu obratio se arhipastirskom besedom, punim duhovne pouke i ohrabrenja”, istaknuto je u Crkvenoj opštini u Gepingena.

Izvor: Rasejanje.info

„Rafting centar „RT” se već tradicionalno uključuje u humanitarne akcije naše organizacije, a ovaj put će dati značajan doprinos za izgradnju doma ovoj divnoj porodici. Od svakog gosta koji bude boravio u kampu tokom radnih dana u mesecima aprilu, maju, junu i septembru, Rafting centar „RT“ će donirati 10 evra u humanitarne svrhe. Rafting centar „RT” će se takođe odreći 30% od ukupne cene aranžmana za četiri vikend termina za sve goste koji se prijave preko naše organizacije”, istakli su predstavnici HO Srbi za Srbe.

Priču o porodici Delić možete pogledati na ovde. „Navedeni vikend termini predstavljaju sjajnu priliku za kompanije da se opuste i ujedno daju ogroman doprinos ovoj humanitarnoj akciji. Time će biti obezbijeđeni dodatni prihodi koji će biti usmereni kao donacije za izgradnju novog doma za porodicu Delić. Pozivamo sve zainteresovane da se uključe u ovu važnu akciju, bilo kao učesnici raftinga, bilo kao podrška organizaciji. Vaše učešće pomoći će da se ostvari značajan napredak u životu porodice Delić, koja čeka pomoć i priliku za bolji život u svom novom domu”, dodali su u HO Srbi za Srbe.

Izvor: Rasejanje.info

*Koji naučnici su bili gosti hotela Moskva u Beogradu?
Mileva Marić Ajnštajn i Milutin Milanković.

Kada su supružnici Ajnštajn iz Novog Sada krenuli u Beč (na predavanje koje je Albert imao 23. septembra 1913.) Mileva je osmislila da prespavaju u hotelu Moskva, koji se otvorio sâmo pet godina ranije.

Mileva i Albert su pili kafu u hotelskoj gostionici, a tu su i prenoćili.

Iste godine, uoči Drugog balkanskog rata (jun/jul 1913.) Milanković je svakodnevno sedeo za zasebnim stolom u kavani hotela Moskva sa svojim kolegama-profesorima. A kada im se pridružio i stari prijatelj Nikole Pašića, izvesni Tasa, u glas ga upitaše: „Hoće li biti rata?”

Tasa im je saopštio šta mu je Pašić u poverenju rekao: „Ovaj, znaš – ili će da bude rata ili neće da bude. – Treće mogućnosti nema. – No, može da se desi! – Ali, neka to ostane među nama!”.

*Piše: Marina L. Bulatović

Izvor: Rasejanje.info

Protojerej stavrofor Milenko Marković iz Filingen-Šveningena je zbog smrti majke morao da izostane sa ovog velikog događaja koji je okupio vernike iz više zemalja na ovoj tromeđi Nemačke, Francuske i Švajcarske.

Jeleosvećenje je Sveta tajna osvećenja ulja (jeleja) koja se sastoji iz više molitava sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem, kroz koje deluje Božija blagodat za isceljenje duše i tela. Vernicima pomaže i kod duševnih i kod telesnih problema. Ovom Svetom  tajnom leči se telo od njegove nemoći i čisti duša od njenih grehova.

Po jeleosvećenju Crkvena opština u Frajburgu priredila je trpezu ljubavi za sve prisutne na kojoj je dr Boris Milinković iz Srbije održao predavanje.
Za vrlo uspešno veče puno velika zahvalnost je upućena članovima Crkvene parohije u Frajburgu kao i mladom timu SKUD Nikola Tesla iz Frajburga.
Ostale fotografije možete pogledati na Fejsbuk stranici medijskog portala Rasejanje.info.

Izvor: Rasejanje.info

Objavila je knjige poezije: „Život brzak” i „Doviđenja u Prizrenu”. Njena dela zastupljena su u više antologija, zbornika i književnih časopisa u Srbiji i Nemačkoj. Od 2003. godine je bila član i potpredsednica Udruženja pisaca Sedmica (pa do smrti), bila je član Udruženja književnika Srbije i Književnog društva Kosova i Metohije. Od samog osnivanja bila je član Centralnog saveta Srba u Hesenu i suosnivač Literarne sekcije „Ršum škola”.

Prenosimo tekst Aleksandra Saše Jovanovića, pesnika iz Frankfurta objavljenih u knjizi priča Moji prijatelji pesnici. Tekstovi su uglavnom posvećeni predstavnicima srpskog rasejanja, koji su u većini slučajeva bliski prijatelji pesnici.

Zvao sam je kuma Ružo….

Iako mi to nije.

 Osim – ako se računa da je na neki način  kumovala mom davnašnjem  dolasku u Sedmicu.

Ali – to je neka druga priča.

Na stolu pored bolničkog kreveta stajao je netaknut obrok.

Saaaašaaaa!

Obradovala se mom dolasku i  široko nasmejala.

Bio je to pretposlednji dan njenog boravka u bolnici.

 Oboje smo znali da je samo čudo može spasiti, ali smo tu istinu prećutkivali.

Ona – mnogo veštije nego ja.

Ušeprtljao sam se, ali ipak uspeo da je poljubim i dugo i čvrsto zagrlim.

Izašli smo iz sobe do prostorije za posete.

Iako potpuno fizički iscrpljena odbila je da je odvezem invalidskim kolicima koja su stajala pored njenog kreveta. 

Hrabra, kao i uvek, za dvojicu.

Hodala je tih nekoliko metara držeći me pod ruku. Seli smo.

Gospode Bože! O čemu pričati? Kako?

Naspram mene sedeo je kosovski božur koji je venuo pred mojim očima.

Iz njene utrobe mirisala je ta strašna bolest.

Smrt joj je disala za vrat.

Znala je da znam.

Znao sam da zna da znam.

Nije mi dozvolila da se zbunim. Pričala je. Pitala je kako su moji kući, pišem li nešto, šta ima novo u Sedmici, spremam li novu predstavu.

Pričali smo o deci, unucima, Kosovu, prijateljima, sreći, laži, licemerju.

Sjaj njene duše osvetlio je sve tame oko nas i učinio da se opustim, da je vidim opet onakvu kakvu smo je svi znali – veselu, raspevanu, lepu.

Slušao sam je, pričao kada primetim da se zamorila i da joj ponestaje vazduha.

Borile su mi se misli.

Koliko dugo smem da joj oduzimam snagu?

Koliko još da ostanem a da ne bude prekratko?

Da je ne uvredim bežanjem i razočaram svojim strahom, malodušnošću, nedostatkom vere?

Vere u čuda.

Pred očima su mi se nizali gradovi, ulice  i trgovi, kafane, pozornice na kojima smo bili zajedno.

I pitanja….

Koliko njenih pesama znam? Koje je pesme volela da peva? Ko je ona?

Šta je Ruža u stvari ?

Pročitavši mi misli prekratila je moju nesigurnost rečenicom: „Ne ljuti se – umorila sam se – legla bih malo… Drago mi je da si došao… Doviđenja Saša”.

„Doviđenja kuma Ružo”.

U nekom nebeskom Prizrenu!

Doviđenja ptico lastavico, doviđenja strašna osvetnico, carice Milice i Kosovka devojko.

Doviđenja majko Jugovića, Beli Drime i brza Bistrico.

Doviđenja zemljo bez granica.

Doviđenja sunčeva sestrice.

Doviđenja žednom vodo hladna, doviđenja hlebu za usta gladna.

Doviđenja Ružo – PESMO!

Za portal Rasejanje.info Aleksandar Saša Jovanović

U PESMI SAM

U pesmi sam ptica lastavica,

u pesmi sam Božja miljenica,

u pesmi sam carska nevestica,

u pesmi sam nežna ljubavnica.

U pesmi sam Carica Milica,

u pesmi sam Kosovka devojka,

u pesmi sam majka Jugovića,

Beli Drim i brza Bistrica.

U pesmi sam strašna osvetnica,

u neravnom boju pobednica,

u pesmi sam zemlja bez granica.

U pesmi sam žednom voda hladna,

u pesmi sam hleb za usta gladna ,

u pesmi sam svetla, rujna zora ,

u pesmi sam plavetnilo mora.

U pesmi sam čila devojčica,

u pesmi sam pesma krilatica,

U pesmi sam…

U pesmi sam…

U pesmi sam…

Ruža Mijović Šorić

OCU  STALETU

Sanjam grožđe

Kažu biće kiše

Vinograde

Kojih nemam više

Otac stari

Vinograde kopa

Zemlju sitni

Znojem je zaliva

Slatkim grožđem

Ona ga dariva

Zadovoljan

U trešnjinom hladu

Trlja Stale

Svoju sedu bradu

Voli Stale

Komad grude svoje

Od oca i praoca mu je

Zemlju kopa

I prašinu diše

Na oca mu

Praoca miriše

Prekopavam

Sećanja mi draga

Nema Stala

Nema vinograda

Leži stale

U zemlji otaca

Po svetu mu

Rasturena deca

U grudima miris zemlje nose

Nemanjića lozom se ponose

I sanjaju

Očevina čeka

Natopljena

Preorana

Meka.

Ruža Mijović Šorić

U SRCE STALO JE SVE

U kofer stale su reči

Jezik maternji sladak

U kofer stala je nada

Sve želje tvoje i moje

Pogača i crno vino

Slanina,slatko

I pekmez od šljiva

Ikona Svetog Nikole

Da me na putu čuva

Struk bosiljka

I crnice gruda

U kofer stalo je sve

I nada i sećanje.

U kofer stala je i radost

Za stanične lopove

Ja ipak donesoh sve

Najviše slatkih reči

I tvoje suze dve,

U srce stalo je sve.

Ruža Mijović Šorić

Najaktivniji period u muzici mu je bio od sredine 80.-ih do sredine 90.-ih kada je bio glavni vokal u rok grupama, pevao i svirao u raznim bendovima kao što su: Ana Marija bend (1988 – 1993); Liverpol (1987); Talični Tom (1986); Herc (1984); Zodiak (1983) i Blek Bonet (1981).

Uz to Branislav je aktivno komponovao i pisao pesme. Potom nam je izlagao detalje o svojoj životnoj priči, objašnjavajući da je od 1996. pa sve do 2004. imao totalnu pauzu, što bi se reklo izolaciju od svega. U tom periodu je radio na svojoj duhovnoj nadgradnji. 2008. godine, Branislav je organizovao festival zabavne muzike za omladinu sa ciljem, kako nam objašnjava, da se mladi sklone sa ulice od svih poriva i da im se pomogne da shvate šta su prave vrednosti. Osim što je Branislav Grković multi-talentovana romantična umetnička duša, on smatra da je neko ko je uvek ispred svog vremena. U razgovoru sa njim, za vreme intervjua, primećuje se da je umetnik pun vedrog duha, dobrog smisla za humor kao i neodoljivog šarma, a uz sve to prirodan i iskren.

Mesec iznad podzemlja je prva zvanična zbirka ljubavnih i ostalih pesama koju je Branislav napisao i izdao 2011.-te uz pomoć tima iz Brizbena pod nazivom ‘B&B Kreativni Vizionari’.

Postavili smo pitanje Branislavu šta je hteo da postigne sa ovom zbirkom poezije ‘Mesec Iznad Podzemlja’, na šta je on odgovorio: „Cilj mi je da čitalac shvati da je bol prolazna, ali samo kad ste duhovno ispunjeni, to jest da ne glumite tuđe uloge čitav život. Vreme ne postoji, zato bacite satove, slušajte svoje srce, ono nikada ne greši. Ako me pitate zašto je baš ovo naslov knjige, samo ću kratko reći, mesec će uvek biti iznad podzemlja, uvek će sijati u mraku, biće mističan, ali jedan jedini, jedinstven, iskren, slobodan. Da ne ostanem nedorečen, ljubav je sve što nas pokreće, sve oko nas. Priroda je savršenstvo a mi smo samo male kosmičke čestice, razbacane svuda, da se pronađu, da vole, i da budu voljene”.

Odluka autora je bila da se prvo izdanje ove poezije objavi na engleskom jeziku, pošto je knjiga izdata u Australiji, a posle toga da se knjiga izda na srpskom jeziku, što se već približava ostvarenju. Druga knjiga poezije Branislava će se zvati ‘Čuvar Duše’, a na toj novoj knjizi pesnik je već uveliko radio kao i na specijalnom izdanju ‘Parodija na Aforizme’ gde privodi i tu zbirke kraju.

Za svu potencijalnu saradnju sa Branislavom Grkovićem, ili za komunikaciju i rad sa zainteresovanim izdavačkim kućama, obratite se na email adresu: grkovicgrk11@gmail.com

Knjiga poezije ‘Mesec Iznad Podzemlja’ je podeljena u dva dela: prvi deo je podzemlje, što predstavlja prošlost, dok je drugi deo mesec iznad podzemlja, što predstavlja sadašnjost. Iskrena želja poete je da podelimo nekoliko pesama sa čitaocima medijskog portala Rasejanje.info.

Za portal Rasejanje.info Biljana Letić

Poezija Branislava Grkovića (ili Ben G.) iz knjige ‘Mesec Iznad Podzemlja’

PROŠLOST

Pustiću pticu da poleti,

reći ću vetru da hara,

posmatraću zalazak sunca,

i gledaću svoju prošlost iza ormara.

Popiću kafu i čaj,

uradiću nešto žestoko,

ne pomažu mi ni tri tablete

nastaviću oko za oko.

Meni treba srašan lek,

strašan lek za ovaj vek.

ISTINA

Kuda idu svi,

zašto beže zli,

pomućeni razumi,

unutrašnji strahovi.

Ko se pretvara

ko odudara

život ga odbacuje

ulica mu kumuje.

Ja im nisam niko,

Ni pomoz bog,

Niti sam stvaralac imena svog.

Grize me savest što sam mek.

Umiru bogovi.

RADOST

Oči, te tvoje oči,

kroz maglu vidim.

Usne, te njene usne,

sada su puste.

Njen pogled i sada pamtim,

taj poslednji zagrljaj ne mogu da shvatim.

Poljubi me, i biće kao pre,

Zagrli me, poželi me,

s tobom dobro je.

SAM

Svako ima nekog na svetu

samo nemam ja.

To je tačka što me muči,

što me proganja.

Ulicom dok šetam ja,

sve me podseća,

k’o da čujem poznat glas

kako me doziva.

Noću mi đavo ne da mira,

muči me sve,

njenog lika kad se setim

ja se opirem.

Nestala je ljubav,

otišli smo mi,

osušio se stari hrast

gde smo se voleli.

TAKO MALO

Šolja čaja,

da ti dušu ugreje.

Osmeh na lice,

da ti dan prolepša.

vedrina duše, da ti

snagu podigne.

Da te uvek, iznad zla

visoko uzdigne.

Tako malo,

treba nam,

da budemo svi

dobri vernici.

SNAGA EMOCIJA

Reku su hteli da ukrote,

nisu mogli.

More su hteli da osuše,

nisu mogli.

Piramide da poruše,

nisu mogli.

Oluje da zaustave,

nisu mogli.

A tek snažna osećanja,

otrgla od zaborava,

dva magična magneta,

čija je ljubav sveta.

U MOJOJ DUŠI STANUJEŠ

U mojoj duši stanuješ,

telo mi miluješ,

ti si moje slatko piće,

moje božansko biće,

nota moje nežnosti,

moja magična karta

večnosti.

NEŠTO POSEBNO

Hteo sam da me nosi čarolija,

na krilima vetra,

požude zanosa,

ljudskog inata i prkosa,

zaslužena istina.

Hteo sam da me nose ptice

na oblacima kiše, za koren koji uzdiše,

vreme gubi svoju trku, sudbina mi najzad pruža ruku.

Hteo sam da me nose misli,

na krilima stihova, za trenutke ljubavi,

obično postade sveto a duša nađe svoje konačno utočište.

Mir neka vlada u svima,

i večno vlada će, dok je ljubav

nebeska aura, na večnost zaklinjem se.

Poezija Branislava Grkovića (ili Ben G.) iz knjige ‘Mesec Iznad Podzemlja’