Danas, 21. marta se obeležava Svetski dan poezije, koji je ustanovljen je od strane UNESKO-a 1999. godine. Svrha ovog dana ja promocija čitanja, pisanja, objavljivanja i poezije u školstvu širom sveta; ali i davanje novih podsticaja i priznanja nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima (izvod iz UNESKO izveštaja pri definisanju ovog dana).
Svetski dan poezije obeležava jedan od najdragocenijih oblika kulturnog i jezičkog izražavanja čovečanstva. Tokom obeležavanja dana, poezija okuplja ljude širom kontinenata. Uključuje različite oblike jezika, izraza i značenja. Često je praćena muzikom i izvodi se u posebnim prilikama. Nekada se dan poezije slavio u oktobru. Tradicija očuvanja oktobra kao nacionalnog i svetskog dana poezije, očuvala se još uvek u mnogim državama.
UNESKO je u inicijativi da se proglasi Svetski dan poezije, prepoznao način da se izrazi jedinstvo u kreativnosti ljudskog uma. Kao jedan od glavnih ciljeva obeležavanja dana poezije je da se podrži jezička različitost kroz pesnički izraz. Obeležavanjem ovog dana želi se ohrabriti uspostavljanje dijaloga između poezije i drugih umetnosti (slikarstvo, muzika, pozorište, ples), kao i povratak usmenoj tradiciji recitala i promocija proučavanja poezije.
Proslavljanje svetskog dana poezije u Srbiji
Na ovaj dan se organizuju brojne manifestacije, književne večeri, čitanja poezije, radionice i drugi kulturni događaji kako bi se promovisala poezija, i kako bi podstakao javni interes za nju.
Gospodaru.
Gospodar gospođi
Na krilu zaspao,
Gospođa ga budi,
U oči ga ljubi:
„Ustaj, gospodaru!
„Sablja ti se vadi
„Na tri nova grada;
„U tri nova grada
„Tri sincira roblja”
Gospođi.
Zaspala gospođa
Pod žutom nerandžom,
Gospodar je budi,
U oči je ljubi:
„Ustani, gospođa!
„Kraljice su došle;
„Daj, da darujemo;
„Nećeš mlogo dati:
„Kralju vrana konja,
„A kraljici vence,
„Vence i obode,
„Mladom barjaktaru
„Svilenu košulju,
„A beloj dvorkinji
„Burmu pozlaćenu.“
(Vuk Stef. Karadžić, Srpske narodne pesme, knjiga prva, 1841)
Foto: Pavle Paja Jovanović, Ženidba cara Dušana, detalj, 1901. / Muzej Vuka i Dositeja
Izvor: Vikepedija /Muzej ViD/ Rasejanje.info
