Obeležavanje 90. godina od Pupinove smrti  – ali mesto gde počiva njegova ćerka i dalje bez nadgrobne ploče

U Idvoru, rodnom mestu našeg naučnika, uveliko se radi na rekonstrukciji stare škole, kao jednog od objekata u sastavu Memorijalnog kompleksa Mihajlo Idvorski Pupin, a sa ciljem da se napravi nova interaktivna postavka kako bi se priča o Pupinu prikazala na moderniji način. Vrednost ovih radova je 20 miliona dinara, a sredstva su dobijena na konkursu Ministarstva kulture Srbije.

Reklama

Početkom decembra 2023. vodeći mediji u Srbiji su objavili vest da je konačno otkriveno mesto gde počiva Varvara Pupin, ćerka jedinica čuvenog Idvorca – ali i pored toga, njena večna kuća ni danas nema nikakvo obeležje. Varvara ni u jednom braku nije imala svoje potomstvo, a pre Varvare su umrli i njeni brat i sestra po majci, te na groblju Vudlon (Njujork) nema njene nadgrobne ploče.

Po rečima Suzane Olsen, direktorke za podršku klijentima Vudlon groblja u Bronksu, pored oca Pupina i majke Katarine Sare – tu počiva i ona, pa su otklonjene dugogodišnje sumnje da je Varvara sahranjena na Sirotinjskom groblju u Njujorku.

Kako spomenik iste veličine kakav imaju Pupin (preminuo 12. marta 1935.) i njegova supruga košta oko 10.000 dolara, nejasno je zašto do sada nije reagovala država Srbija ili neka od institucija koju je Pupin zadužio tokom svog života – od Univerzitetske biblioteke, Narodnog muzeja Srbije, Matice srpske, Patrijaršije, SANU-a, pa do Umetničkog pavilјona Cvijeta Zuzorić.

Podsećanja radi, sâmo jedna od brojnih Pupinovih donacija Srbiji odvila se tokom Prvog svetskog rata, kada je u zgradi njujorške Opere on organizovao veliki zbor Južnih Slovena i pozvao da se daju prilozi za postradale u otadžbini. Pupin je tada uputio prilog srpskom Crvenom krstu od 20.000 dolara, što bi danas iznosilo preko 500.000 dolara.

Kako smo doznali od oca Đokana Majstorovića iz Amerike, pomen Pupinu i njegovoj supruzi održava se svakog marta od 2006, ali sveštenici nisu ni slutili, jer nema nikakvog spomen obeležja, da tu počiva i njihova ćerka jedinica. U martu 2024. prvi put je služen pomen i Varvari, tačno 62 godine nakon njene smrti.

Nemeće se pitanje šta bi (danas) na naš nemar rekao srpski i američki naučnik, pronalazač, univerzitetski profesor, akademik i veliki srpski dobrotvor – Pupin.

Dr Dragoljub Cucić, rukovodilac Regionalnog centra za talente Mihajlo Pupin kaže: „Prema poznavaocima Pupinovog života, on je bio najveći lobista Srbije ikada (kako je to uvek isticao akademik Dragoljub Živojinović), i tako postao jedan od svetionika mnogim generacijama posle njega. Ne vidim ni jedan razlog da se Srbija, kao država, ne zahvali Pupinu za sve što je on nekada činio za otadžbinu, i to podizanjem spomenika Varvari. Ako to Srbija ne učini, učiniće to, kao što su ukazivali „određeni” iz njenih institucija, sam narod. Obični ljudi kojima je neprijatno da znaju da ćerki, koja leži pored majke i oca, nije imao kô ime da zapiše. Svakako, to će biti i pitanje prestiža. Ko god da postavi spomenik Varvari, njegovo ime će zanavek ostati upamćeno. Naravno, to ne sme da bude motiv, ali tako će biti”.

Apel svim onima koje je Pupin najviše zadužio uputio je i dr Dragoljub Martinović, profesor i direktor Visoke škole elektrotehnike i računarstva u Beogradu (sada u penziji) i pisac velikog broja knjiga o Pupinu. On poziva da zajedničkim poduhvatom organizujemo postavljanje spomen obeležja Varvari i naglašava da je to „najmanje što možemo da uradimo za našeg Pupina”.

„Pupin – patriota, naučnik i dobročinitelj, nesumnjivo je najveći donator i dobrotvor koji je višestruko zadužio srpski narod. Nebrojeno puta je darivao i pomagao pojedince, svoje selo Idvor, nacionalne verske i državne ustanove. Srbi, nažalost, nisu prema Pupinu pokazali posebnu zahvalnost za vreme njegovog života, a što je još tužnije, nisu uopšte obratili pažnju na njegovu ćerku. Prekršili su osnovni patrijarhalni kodeks da o potomcima preminulog treba voditi brigu, pratiti ih i u slučaju potrebe priteći im u pomoć” – ističe Martinović.

Kada je Pupina uhvatila bolest, Varvara je bila uz oca sve vreme. Sedela je pored bolničke postelje, a o tome su svedočili konzul Radoje Janković i njegova supruga Natalija, Pupinov sekretar Jovan Kajganović i mnogi drugi. Nikola Tesla i Varvara su se videli u bolnici par dana pre Pupinove smrti.

Naročitu radost, Varvara je priredila svom ocu kada mu je rekla da je 4. aprila 1934. prijavila svoj patent. Naziv patenta je bio: Štitnik za usne, a zaveden je pod br. US 2032 672.

Varvara je pronašla rešenje za sprečavanje nastanka mrlja od karmina na odeći. Ovaj proizvod je svoju primenu našao u robnim kućama, radionicama za šivenje, iza kulisa u pozorištima, na setu prilikom snimanja filmova u Holivudu… U oblasti mode i lične nege, večiti izazov sa kojim su se suočavale žene je nenamerno prenošenje mrlja od karmina sa usana na odeću prilikom oblačenja ili svlačenja. Ovaj problem je podstakao Vavu da nađe rešenje u obliku novog dizajna štitnika za usne.

Kasnije je ovaj patent prijavila u Francuskoj i u Britaniji 28. februara 1936. Patent su Francuzi odobrili vrlo brzo, za nekih 7 meseci, dok je Britancima trebalo oko 11 meseci.

Za života, „Varvara, devojka iz visokih krugova” bila je česta meta novinara u Americi. Dva puta se udavala: prvi put se udala za Hjua Vilobija (Hugh Willoughby), svog instruktora jahanja i upravnika ergele u Njujorku; a potom za Louisa Dž. Smita (Louis G. Smith), pravnika i advokata.

Pored Paje Jovanovića, Varvara je pozirala i čuvenom slikaru Karl Bleneru (Carl Blenner) koji je bio tražen portretista bogatih i slavnih – i koji je u Njujorku u 57. ulici imao svoj atelje duže od 50 godina.

Za očekivati je da će vest „o podizanju spomen-obeležja iznad njene večne kuće, šest decenija nakon njene smrti” – izazvati pažnju domaćih medija, kao i onih u ‘Obećanoj zemlji’, ali i studentskih glasila na Kolumbija univerzitetu, gde je Pupin godinama predavao i gde se čuva velika arhivska građa o njemu i njegovoj ćerki.

Naslovna fotografija: Varvara Pupin Smit – portret uradio slikar Karl Blener (1864-1952) – Foto: arhiva J. Prodanović

Za portal Rasejanje.info Marina Bulatović