Od svog povratka na međunarodnu scenu 1804. godine, Srbija se suočava sa istim ili sličnim problemima – korupcijom, partokratijom, autoritarnim vođstvom i neefikasnom državnom upravom. Uprkos promenama političkih sistema, od ustaničke autonomije, preko kneževine i kraljevine, socijalističkog sistema, pa sve do današnje (na papiru) parlamentarne demokratije, osnovni problemi u političkom odlučivanju i državnom upravljanju ostaju gotovo nepromenjeni.
Već neko vreme me proganja misao, koju sam najzad pokušao da verbalizujem. Obavezni građanski ispit za ostvarivanje biračkog prava. Kao vozačka dozvola. Svako ko napuni 18 godina mora da, osim prakse, savlada i teoriju odnosno nauči sve one saobraćajne znakove. Neki, kao ja, moraju da polažu i po nekoliko puta (ja konkretno 2 puta) dok ne budemo sigurni da zna da vozi i da neće ugrožavati druge. Građanski ispit po istom principu – svi zajedno upravljamo državom i ko nije naučio osnove tog upravljanja ne može da učestvuje u istom dok to ne nauči. Ni govora o elitizmu. Naravno da su obrazovanje i školski sistem ključni, ali su to dugotrajni procesi, pa bi ovaj predlog mogao i da se oroči na neko vreme, dok ne izbacimo prve generacije odgovornih i informisanih glasača. Evo tog predloga i radujem se kritici:
Predlog reforme demokratskog sistema: Uvođenje građanskog ispita za birače i kandidate
I Uvod
Od svog povratka na međunarodnu scenu 1804. godine, Srbija se suočava sa istim ili sličnim problemima – korupcijom, partokratijom, autoritarnim vođstvom i neefikasnom državnom upravom. Uprkos promenama političkih sistema, od ustaničke autonomije, preko kneževine i kraljevine, socijalističkog sistema, pa sve do današnje (na papiru) parlamentarne demokratije, osnovni problemi u političkom odlučivanju i državnom upravljanju ostaju gotovo nepromenjeni.
Demokratski sistemi širom sveta počivaju na principima univerzalnog prava glasa i mogućnosti kandidature za političke funkcije. Međutim, donošenje odluka o sudbini države zahteva odgovornost i osnovno znanje o političkim, ekonomskim i društvenim procesima. Kao što se u profesionalnim oblastima zahteva određeni nivo stručnosti pre nego što se preuzmu odgovorne uloge (lekari, inženjeri, sudije itd.), tako bi i učestvovanje u političkom procesu trebalo da bude zasnovano na osnovnim znanjima o funkcionisanju države.
Ovaj predlog reforme ne ukida opšte pravo glasa, ali uvodi građanski ispit koji mora biti položen da bi se ostvarilo pravo glasanja i kandidovanja na izborima. Svako ima priliku da stekne to pravo u bilo kom trenutku, čime se zadržava osnovna demokratska inkluzivnost, ali se osigurava da samo oni sa osnovnim znanjem o državnim poslovima učestvuju u donošenju političkih odluka.
II Struktura građanskog ispita
Građanski ispit bi bio besplatan i obuhvatao bi sledeće oblasti:
1. Osnove pravnog sistema, državne uprave, ustava i vladavine prava
o Struktura vlasti: zakonodavna, izvršna i sudska vlast
o Nadležnosti i ovlašćenja državnih institucija
o Uloga tužilaštva i nezavisnih regulatornih tela
o Ustavna prava i dužnosti građana
o Ljudska prava i osnovni međunarodni pravni standardi (npr. Evropska konvencija o ljudskim pravima)
o Kako funkcionišu opštine, gradovi i lokalne vlasti?
o Koje nadležnosti imaju lokalni organi u odnosu na centralnu vlast?
o Kako građani mogu direktno učestvovati u lokalnoj politici?
o Kako funkcionišu referendumi i narodne inicijative?
o Uloga protesta i drugih oblika građanskog aktivizma u demokratiji
o Kako obični građani mogu da utiču na donošenje političkih odluka van izbora?
2. Osnovno poznavanje istorije i geopolitike
o Osnove nacionalne istorije i ključni događaji
o Osnovni globalni istorijski procesi
o Osnovna geopolitika i međunarodni odnosi
o Koje su prednosti i mane međunarodnih integracija?
o Kako globalni politički i ekonomski procesi utiču na nacionalne politike?
3. Osnovi političke ekonomije, javnih finansija i budžeta
o Pojmovi kao što su BDP, inflacija, javni dug, budžet države
o Funkcionisanje tržišta i ekonomske politike države
o Kako država prikuplja i troši novac (porezi, carine, akcize, javni dug)?
o Osnovni koncepti fiskalne politike i uticaj javnog duga na ekonomiju
o Koje su posledice prekomernog zaduživanja i neodgovornog trošenja budžeta?
4. Etika i građansko vaspitanje
o Osnove političke etike
o Uloga građana u demokratskom društvu
o Kritičko razmišljanje i zaštita od manipulacije u politici
o Kako funkcionišu korupcija i klijentelizam u državnim institucijama?
o Osnovne metode borbe protiv korupcije
o Kako organizovani kriminal utiče na privredu, politiku i društvo?
5. Medijska pismenost i kritičko razmišljanje
• Kako prepoznati dezinformacije i manipulacije u medijima?
• Razlikovanje između činjenica, mišljenja i propagande
• Uloga medija u demokratskom društvu i kako analizirati izvore informacija
6. Osnovi ekološke, demografske i socijalne politike
• Klimatske promene i održivi razvoj kao deo državne politike
• Kako demografski trendovi (starenje stanovništva, migracije) utiču na ekonomiju i politiku?
• Osnovni principi zdravstvene, obrazovne i socijalne politike
• Kako funkcionišu penzioni sistemi i koje su njihove ekonomske posledice?
III Sprovođenje reforme
• Ispit bi bio besplatan, mogao bi se polagati više puta godišnje
• Građanin koji položi ispit dobija trajno pravo glasa
• Kandidati za političke funkcije morali bi polagati zahtevniju verziju ispita, koja uključuje dublje razumevanje gore navedenih tema
• Oni koji ne polože ispit mogu nastaviti da ga polažu koliko god žele, čime se ne narušava demokratski princip univerzalne dostupnosti prava glasa.
Foto: arhiva M. Sladojević
IV Pozitivne strane reforme
Povećava kvalitet političkog odlučivanja – Osobe koje učestvuju u izborima imale bi osnovno znanje o funkcionisanju države, čime bi se smanjila manipulacija i populizam
Smanjuje uticaj demagogije i političkih prevara – Građani sa osnovnim znanjem o ekonomiji i politici teže bi nasedali na lažna obećanja i političke manipulacije
Podstiče građansku edukaciju – Ljudi bi imali motivaciju da uče o državnim i političkim pitanjima kako bi stekli pravo glasa
Smanjuje mogućnost neinformisanog glasanja – Ljudi bi donosili odluke na osnovu znanja, a ne samo emocija, ideoloških predrasuda ili populističkih narativa
Političke funkcije postaju odgovornije – Kandidati bi morali pokazati osnovno razumevanje političkih, ekonomskih i društvenih procesa pre nego što se kandiduju
V Mogući problemi i slabosti reforme sa mogućim rešenjima
Pitanje demokratskog legitimiteta – Kritičari bi mogli tvrditi da se na ovaj način ograničava pravo glasa i da demokratski sistem treba da bude apsolutno inkluzivan
Moguća rešenja:
Otvorenost i inkluzivnost – Ispit mora biti dostupan svima, besplatan i prilagođen različitim grupama društva (uključujući starije, ruralne zajednice i marginalizovane grupe).
Više prilika za polaganje – Građani bi mogli polagati ispit neograničen broj puta, čime bi se osiguralo da nikome trajno nije uskraćeno pravo glasa.
Niski prag prolaznosti – Cilj ispita nije selekcija, već osnovna politička i društvena edukacija. Postavio bi se realan prag koji osigurava da većina građana može položiti uz pripremu koja ne zahteva previše vremena.
Alternativni formati – Ispit bi mogao biti dostupan onlajn, uživo i putem kurseva u zajednici, uz pomoć lokalnih centara za obrazovanje.
Ko odlučuje o sadržaju ispita? – Postoji rizik da neka vlast oblikuje ispit na način koji favorizuje određene političke opcije ili ideologije
Moguća rešenja:
Nezavisna komisija – Sadržaj ispita bi kreirala nezavisna institucija sastavljena od stručnjaka za političke nauke, ekonomiju, pravo, istoriju, obrazovanje itd.
Javni uvid u pitanja – Svi građani bi imali transparentan uvid u pitanja i materijale za pripremu. Pitanja bi bila standardizovana i nepristrasna.
Periodične revizije ispita – Sadržaj bi se ažurirao svakih nekoliko godina, a reviziju bi vršila nezavisna akademska zajednica.
Politička neutralnost – Pitanja bi bila činjenična, a ne ideološka.
Praktična implementacija – Potrebno je osmisliti jasan, fer i objektivan ispit koji ne bi bio prepreka već bi motivisao građane na učenje
Moguća rešenja:
Besplatni kursevi i resursi – Država bi ponudila besplatne onlajn i uživo kurseve za pripremu ispita.
Laka registracija i polaganje – Građani bi mogli polagati putem interneta, u lokalnim centrima, u školama i opštinama itd.
Automatsko polaganje za mlađe generacije – Učenici bi mogli položiti ispit tokom srednje škole, čime bi stekli trajno pravo glasa bez dodatnih procedura kasnije.
Pitanje siromašnih i marginalizovanih grupa – Postoji mogućnost da bi određene socijalno ugrožene grupe imale manje resursa da se pripreme i polože ispit, što bi moglo izazvati društvene tenzije
Moguća rešenja:
Besplatni materijali i besplatno polaganje – Ispit bi bio potpuno besplatan, sa materijalima dostupnim na internetu, u bibliotekama i javnim institucijama.
Posebni edukativni programi – Neformalni edukativni programi kroz centar za socijalni rad, opštine i nevladine organizacije mogli bi pomoći ugroženim grupama da se pripreme.
Ispit prilagođen različitim potrebama – Omogućiti polaganje na više jezika, u audio ili vizuelnim formatima za osobe sa invaliditetom.
Jednostavan format ispita – Umesto klasičnog testa, mogao bi postojati interaktivni kviz ili prilagođena video edukacija sa završnim pitanjima.
Potencijalna zloupotreba sistema – U autoritarnim režimima, ovakav sistem bi mogao biti korišćen kao alat za diskvalifikaciju političkih protivnika ili grupa koje vlast ne želi da vidi na izborima
Moguća rešenja:
Ustavna zaštita – Ustavom bi se garantovalo da se ispit ne može koristiti kao sredstvo političke diskriminacije
Međunarodni nadzor – Moguća saradnja sa nezavisnim telima i međunarodnih organizacija koje prate regularnost izbora
Automatsko obnavljanje prava – Ako neko ne položi ispit, može ga ponovo polagati neograničen broj puta, bez dodatnih birokratskih prepreka.
Žalbeni mehanizmi – Ako neko smatra da mu je pravo na polaganje uskraćeno iz političkih razloga, može uložiti žalbu nezavisnom telu.
VI Zaključak
Uvođenje građanskog ispita za birače i kandidate moglo bi poboljšati kvalitet demokratskog odlučivanja, sprečiti populizam i podstaći obrazovanje građana. Ovim merama obezbeđuje se da građanski ispit ne bude prepreka, već alat za edukaciju i osnaživanje birača. Umesto da služi za ograničavanje prava, on bi povećao političku pismenost građana, smanjio mogućnost manipulacija i podigao kvalitet političkih odluka.
Svi građani bi imali fer i jednaku šansu da steknu pravo glasa
Ispit bi bio besplatan, dostupan i prilagođen različitim grupama
Postojao bi jak sistem zaštite od zloupotreba i diskriminacije
Sadržaj bi bio transparentan, apolitičan i oblikovan od strane nezavisnih eksperata.
Ipak, potrebno je pažljivo osmisliti transparentan, fer i inkluzivan sistem kako bi se izbegle potencijalne zloupotrebe i diskriminacija.
Da bi se obezbedila demokratska legitimnost, proces bi morao biti dostupan svima, jasan i objektivan, uz stroge garancije da se ne koristi kao alat za političke manipulacije.
Ukoliko bi se ovakva reforma sprovela na pravi način, mogla bi postati mehanizam za jačanje odgovornosti i svesti u društvu, omogućavajući građanima da donose bolje odluke o budućnosti svoje države.
Na ovaj način, demokratija ne bi bila ukinuta, već unapređena kroz odgovornije i informisanije biračko telo. Građani bi postali otporniji na političke manipulacije, a država bi dugoročno imala odgovornije i kompetentnije lidere.
Marko Sladojević, Ljubljana, Slovenija, pisac i pravni savetnik iz advokatske kancelarije Drolec Sladojević iz Ljubljane
