Šapčanka iz Vašingtona, Biljana Regan, u svojoj etnografskoj kolekciji ima više od 3.000 eksponata i preko 100 kompleta balkanskih nošnji koje je godinama prikupljala. Među muzejskim primercima izdvajaju se originalne nošnje, nakit, kao i predmeti iz 19. veka – kubura i prizrensko džube vredno nekoliko hiljada evra. Svoje višegodišnje negovanje srpske tradicije ovekovečila je u monografiji „Bilo jednom u Merilendu”, predstavljenoj u Ambasadi Srbije u SAD.
Šta se zbivalo u Merilendu od 2012. godine kada je Biljana Regan počela da promoviše srpsku kulturu i tradiciju, opisano je u monografiji Bilo jednom u Merilendu kroz tri poglavlja Koreni, Folklorna bajka i Događaji. U pitku celinu, knjigu je uobličio publicista i novinar Ivan Kalauzović Ivanus.
Koliko je Biljani Regan država u kojoj živi „prirasla srcu” svedoče naziv knjige i zapisi, ali i reči koje je navela za portal RTS-a: „Merilend je moj drugi dom. Srbija me je podigla, a Amerika prigrlila moje snove. Ponosna sam što vraćam Srbiji i Americi ono što su uložile u mene”.
Foto: arhiva B. Regan
Dodaje, iz iskustva, da čim dođemo u drugu sredinu prvo prepoznamo razlike, a onda i ono što je u nama otporno na promenu, naš arhetip, nepromenjivu srž koja spaja Srbe u tuđini.
„Koreni, znatiželja, potraga za smislom, spojili su Srbe, nakon čega smo se zbližili kroz moje ‘Udruženje za očuvanje balkanske tradicije i kulture’ koje sam osnovala 2012. godine. Iskustvo prepoznavanja sopstvenog identiteta je nezamenjivo”, otkriva Biljana Regan.
Ističe da predstavljena knjiga nosi pečat zajedničkog delanja svih saradnika koje je okupila u svom Udruženju. „Obogaćena je velikim brojem umetničkih fotografija predmeta i modela u nošnjama, koje je uglavnom beležio moj suprug Džon, moja velika podrška, kojem sam posvetila monografiju”, kaže vlasnica najveće folklorne kolekcije u Americi.
Monografija koja pripoveda o srpskoj tradiciji našla se čak i na policama Kongresne biblioteke SAD, što je uspeh celog srpskog roda, jer se ne prolazi lako selekcija u jednoj od najvećih biblioteka na svetu, među skoro 30 miliona knjiga.
Recenzent knjige, kostimografkinja i profesor emeritus, Milanka Berberović ističe da je reč o svojevrsnoj monografiji koja zrači radošću i toplinom, jer „govori o Biljaninoj nezaustavljivoj energiji koja duh svoga kraja približava drugima da bi bolje upoznali, razumeli i cenili našu zemlju i sve nas”.
Reganovu najviše raduje kad dobije priliku da Amerikancima i ljudima drugih nacionalnosti predstavi srpske nošnje, jer je „to mnogo lepše od svih vesti koje su o Srbima mogli da čuju iz medija ili usta nekog drugog”.
„Nošnja nije samo tkanina, to je bogata priča i svedočanstvo, moćan prizor. Trudimo se da osećamo to što nosimo, ne samo kao grubu vunu i tešku čoju, već kao deo nas, kao put kroz vreme“, kaže Biljana Regan.
Iako je svaka nošnja lepa na svoj način, kako navodi, mačvanska nošnja joj je najdraža, jer je to nošnja kraja iz kog potiče. Stoga se trudi da često izlaže i nošnju Mačve, kao i prve predmete pronađene u rodnom kraju koji su je motivisali da nastavi sa kolekcionarstvom.
Prvi eksponati u riznici bili su preslica sa motivima đurđevaka i mačvanska pregača ukrašena zlatovezom, koja je dobila svoju drugu šansu da zablista na mnogim revijama. Do predmeta za svoju zbirku ne dolazi lako. Prisetila se anegdote sa kuburom koju je ponela iz Srbije u avionskom prtljagu za Ameriku.
„Skinula sam metalne delove, ali je ostao ram kubure. To se primetilo na rendgenskom snimku, nakon čega se preko razglasa na aerodromu čulo moje ime. U pratnji policije sam dovedena u odeljenje carine, ali sam objasnila o čemu se radi, što se srećom završilo dobro”, priseća se srpska kolekcionarka.
Uz podršku srpske Ambasade u Americi, mnogih organizacija i pojedinaca, predstavljala je svoju kolekciju na mnogim izložbama i revijama u nekoliko gradova SAD. Biljanino negovanje srpske kulture krunisano je Teslinom medaljom, koju je dobila povodom 80 godina od smrti Nikole Tesle.
„Mi koji smo izabrali da život gradimo daleko od matice, koji nismo našli mesto pod suncem tamo odakle potičemo, poneli smo duh Srbije sa sobom da ga čuvamo, negujemo, delimo. Ne vidim bolji način na koji bismo predstavljali Srbiju nego kroz srpsku folkloristiku. Ona je karika koja nas sve povezuje“, dodala je Biljana Regan.
Izvor: RTS Magazin
