Prvu srpsku bolnicu osnovao je Sveti Sava u manastiru Hilandar koja je sazidana krajem 12. veka. U njoj su se nalazile postelje za obolele monahe o kojima su brinuli izabrani bolničari. Savina bolnica je kasnije proširena, a za nju je obezbeđen poseban prihod i pravo na besplatnu opremu poveljama cara Dušana, kao i kneza Lazara Hrebeljanovića. Sava se postarao da se bolesnici u prvoj srpskoj bolnici leče, prema tada, najsavremenijim priručnicima zapadnoevropske medicine, zasnovane na klasičnom nasleđu Hipokrata, Galena i Dioskorida. Ta tradicija se nastavila, pa su u Hilandaru sačuvani znameniti rukopisi sa medicinskim tekstovima iz 14. i 16. veka.
Zalaganje našeg princa i svetitelja tokom njegovog života- od diplomatske delatnosti, preko autokefalnosti srpske crkve do osnivanja škola, bolnica i prosvećivanja naroda, svakako ne smemo ispustiti iz vida. Međutim, možda je najveći Savin značaj ono što se desilo nakon njegovog upokojenja: usrdna vera, poštovanje njegovog primera i sećanje na slavnu prošlost su upravo ono što je održalo naš narod u najmračnijim vekovima stradalništva i izrabljivanja. I ko zna da li bi mnogih junaka o kojima smo pisali bilo, da ne bi Svetosavlja koje nas je (o)držalo na okupu. Ko zna da li bi bilo i nas samih.
Izvor: FB Rojalistički klub
