Odlikovana dijaspora na Sretenje 2025.

U srpskom rasejanju živi i radi 2,5 miliona naših ljudi u 159 država sveta. Svake godine na Dan državnosti Srbije predsednik Aleksandar Vučić uručuje odlikovanja zaslužnim institucijama i ličnostima. Ove godine na Sretenje odlikovano je petoro zaslužnih ljudi iz srpskog rasejanja.

Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani je Mladen Filipović, predsednik Saveza Srba u Austriji, prvak udruženja koje okuplja Srbe i afirmiše srpski identitet u Austriji. Filipović je ujedno i predsednik Predsedništva Republike Srpske u Austriji, u kojoj živi oko 300.000 Srba. Odlikovan je i za naročite zasluge u promovisanju srpske kulture u Republici Austriji.

Ovom prilikom, Filipović je rekao da je obeležavanje Sretenja, Dana državnosti Republike Srpske i Dana državnosti Republike Srbije, višestruko važno. „Ovo je istorijski događaj koji simbolizuje jedinstvo srpskog naroda i šalje zajedničku poruku sabornosti u očuvanju nacionalnog identiteta. Ovaj događaj je važan i za mnogobrojnu srpsku zajednicu u Austriji, jer se jedinstvo, sloga i zajedništvo neguju i van granica Srbije i Republike Srpske. Raduju nas poruke koje stižu od zvaničnika iz Srbije i Republike Srpske, a koje su usmerene na značaj produbljivanja saradnje između Republike Srpske i Srbije, kao i zaštitu prava i interesa srpskog naroda gde god se on nalazio”, rekao je Filipović.

Doktor Predrag Andrejević je kao i Filipović vođa srpske kolonije na Malti. On je predsednik Malteško-srpske zajednice i glavni pokratač mnogih srpskih aktivnosti u ovoj državi. Predsednik Srbije ga je odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge i postignute rezultate u razvijanju kulturne saradnje između Republike Srbije i Republike Malte.

Vredni Leskovčanin

Andrejević je rođen u Leskovcu1963. Potiče iz ugledne porodice trgovca iz Lebana. Deda mu je bio bio arhimandrit jablanički i paroh bošnjački, a otac prvi pedijatar u regionu Leskovca. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1989. Završio je osnovnu hirurška obuka na RCSI u Irskoj 2000. godine. Diplomu Pasterovog Univerziteta u Strazburu iz laparoskopske hirurgije stiče 2004. godine.

Od 1989. radio je kao lekar pri KBC Zemun. Završio je specijalizaciju pri Univerzitetskoj bolnici za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu i doktorirao je urgerntnu i laparoskopsku hirurgiju. Andrejević odlazi 1992. da radi kao lekar u bolnici „Sveti Luka” na Malti, gde je bio hirurg na specijalizaciji na Odeljenju opšte hirurgije. Od 2008. godine radi kao saradnik na Odeljenju minimalno invazivne hirurgijе pri Univerzitetskoj bolnici „Cisanello”, Piza i do 2012. kao  rezident specijalista opšte hirurgije u „Mater Dei” bolnici na malti. Bio je i supervizor za obrazovanje „Foundation” programa, Malta.

Jedan je od tri direktora za speciajlizaciju iz opšte hirurgije u bolnici „Mater Dei” i glavni je konsultant hitne i laparoskopske hirurgije pri ovoj bolnici. Gostujući je predavač hirurgije pri Univerzitetu na Malti. Naučni saradnik je pri „American College of Surgeons” od 2016. Osnivač je internacionalne hirurške skole za specijalizante na Malti.

Sekretar je inostranih poslova pri Udruženju hirurga Malte (ASM) i bivši podpredsednik. Učesnik je mnogih naučnih konferencija i autor naučnih dela iz hitne i laparoskopske hirurgije.

Doktor Predrag Andrejević je član kraljevske škole „Royal College of Surgeons” (RCSI) u Irskoj i nastavnog kadra fakulteta AIMS Akademije u Milanu. Član je EAES (Evropska asocijacija za endoskopsku i Laparoscopsku Hirurgiju), ESTESE (Evropsko udruženje za traumatsku i urgentnu hirurgiju, Kraljevskog koledž za sportsku medicinu u Irskoj.

Osnivač je i predsednik Malteško srpske zajednice, u kojoj sa Majom Brov Blagojević radi na rešavanju statusnim problemima doseljenih Srba i njihovom kulturnom i društvenom životu. Sarađuje sa SPC na Malti i sa humanitarnim organizacijama (Puttinu Cares ) radi pomoći deci oboleloj od malignih oboljenja. Organizator je dobrotvornog košarkaškog turnira. Doktor Andrejević sa porodicom živi u La Valeti.

Odlikovanje i za porodicu Milićević

Zlatnu medalju za zasluge dobila je i Vesna Milićević, poreklom iz Medveđe, koja danas živi u Vićenci. Ona je majka devetoro dece – osam sinova i nedavno rođene kćerke, koja sa svojim suprugom neguje i prenosi na svoju decu ljubav prema Srbiji, jeziku i kulturi. Odlikovana je  za izuzetne zasluge, iskazanu životnu hrabrost i upornost. 

Sva deca Slobodana i Vesne Milićević su rođena u Italiji. Najstariji sin Luka rođen je 2005. godine, potom Stefan 2006, pa Đorđe 2008, Aleksa 2010, Nikola 2012, Dušan 2016, Petar 2018 i Pavle 2020. To što su rođeni i žive daleko od svoje otadžbine ne sprečava ih da gaje tradicionalne vrednosti, a roditelji se trude da nikada ne zaborave odakle potiču.

Miličevići već 25 godina žive i rade u italijanskom mestu Kastelgomberto i verovatno su najbogatiji bračni par u srpskoj dijaspori. Njihovo bogatstvo je zdrava i srećna porodica koja broji ima ukupno 11 članova. Vesna i Slobodna su dvadeset godina braka proslavili rođenjem devetog deteta, ćerkice Mile.

Srpsko-makedonska priča

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovan je Vladimir Stajić, počasni konzul Republike Srbije u Kumanovu. Stajić je generalni menadžer porodične kompanije „Supertrejd”, osnovane 1991. godine, koja se do 2012. godine bavila maloprodajom nafte i naftnih derivata. Te godine donesena je poslovna odluka o prelasku na veleprodaju i direktan uvoz. Stajić je, 2018. godine, izabran za menadžera godine u Severnoj Makedoniji. Svoju poslovnu poziciju iskoristio je da pomaže mnoge nevladine organizacije, kulturno-umetnička društva i manifestacije koje neguju srpsku tradiciju i, kako ističe, tradiciju i kulturu njegovog, srpskog naroda koji živi u Severnoj Makedoniji.

Republike Srbije ima ukupno 15 počasnih konzula u šest država na Balkanu. Odlukom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije u Severnoj Makedoniji su 2022. godine otvorena još dva Počasna konzulata Srbije. Jedan u Ohridu, drugi u Kumanovu. Za počasne konzule Republike Srbije imenovani su poslovni ljudi i srpski aktivisti Mihajlo Filev (Ohrid) i Vladimir Stajić (Kumanovo). Počasni konzul u Severnoj Makedoniji je i SiljanMicevski u Bitolju.

 Vladimir Stajić je nagrađen za izuzetne zasluge u negovanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa Republike Srbije i Severne Makedonije.Nekoliko godina bio je član Organizacionog odbora Svetosavske akademije, koja se održava povodom nacionalnog praznika Srba – Savindana, pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, vlade RSM premijera Zorana Zaeva.

Odlikovana je i Ljiljana Tanasijević, autorka kapitalne knjige „Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja” o srpskim spomenicima u Severnoj Makedoniji. Dala je važan doprinos kulturi sećanja na Balkanske i Prvi svetski rat i ostvarila izuzetne zasluge u oblasti javnih i kulturnih delatnosti.

Stajić i Tanasijević na svoj način svedoče o makedonskoj priči srpskog naroda. Stajić o srpskom nacionalnom identitetu danas popisanih oko 24.000 Srba u Severnoj Makedoniji. A Tanasijević o 59 srpskih grobalja i na desetine pronađenih pojedinačnih grobnih mesta sa ukupno 648 nadgrobnih spomenika iz Prvog svetskog rata u ovoj zemlji, koju su Srbi tri puta oslobađali.

„U Severnoj Makedoniji imate veliki broj belega koja je iza sebe ostavila srpska vojska posle bitaka u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Mnoga od grobalja više ne postoje, sa nekih su ekshumirani posmrtni ostaci, neke je pokrila zemlja, jedan broj je uništio neprijatelj, a neke nebriga i zaborav. Mali broj natpisa je u potpunosti očuvan”, izjavila je Tanasijević na promociji svog kapitalnog dela.

Prema rečima Ljiljane Tanasijević, stanje velikog broja kosturnica koje se nalaze širom Makedonije: u Prilepu, Udovu, na Zebrnjaku, u Krivoj Palanci, u Karaslarina, Ceri, Manastirecu, u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju – Hram Slave, negde je bolje, a negde lošije. Na primer, spomen-kapela sa kosturnicom u selu Manastirec kod Makedonskog Broda, na jugozapadu Makedonije, koje je poznato kao Mala Šumadija. U njoj počivaju ostaci preko stotinu najuglednijih meštana Poreča, koje su bugarski neprijatelji i bili na Badnji dan 6. januara 1916. godine.

Uz 1.200 fotografija, monografija sadrži i sa spomenika verodostojno preneta 542 imena srpskih vojnika i svi druge podatke koji su sa njima uklesani. Za neke od njih dati su i biografski podaci, fotografije, kao i podaci o dobijenim odlikovanjima. Popisano je 65 odlikovanih ratnika sa 125 odlikovanja. Uz razjašenje na koje se čekalo skoro ceo jedan vek ko je od srpskih vojnika palih na Kajmakčalanu sahranjen kasnije na Zejtinliku, srpskom vojnom groblju u Solunu, u ovoj monografiji obrađeni su i podaci za tridesetak spomenika poginulim srpskim vojnicima u balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine.

Za portal Rasejanje.info dr Marko Lopušina