U Novom Sadu otvorena izložba o Milici Stojadinović Srpkinji

U galeriji izdavačke kuće Prometej, u Novom Sadu, u ponedeljak 3. februara 2025. godine, zvanično je otvorena izložba posvećena Milici Stojadinović Srpkinji, po istoimenoj knjizi autorke Svetlane Matić. Izložba je otvorena do kraja februara. Tom prilikom je predstavljena i knjiga Tragovi bečkih Srba Svetlane Matić i dr Marka Lopušine. O knjizi su govorili autori, kao i Zoran Kolundžiji, izdavač kuće Prometej.

Reklama

Obe knjige su štampane u Prometeju, koja je, po rečima, Matićeve jedna od najboljih, ne samo u Srbiji, već i u regionu. Zoran Kolundžija, u ime domaćina, zahvalio se posetiocima na dolasku, koji su ispunili salu Galerije do poslednjeg mesta. Autori su govorili o sadržaju knjige i svim značajnim destinacijama, koje su u njoj zastupljene, a koje bi svaki posetilac trebalo da vidi, kada dođe u Beč.

Svetlana Matić je istakla da u alpskoj prestonici danas živi oko 200 hiljada Srba, koji su zajedno sa domaćinima utkani u sve istorijske i kulturne sadržaje. Sa pravom kažemo da je po veličini, Beč treću po redu srpski grad, nakon Beograda i Novog Sada, po broju stanovnika. Govorimo i o Vukovom Beču, jer je reformator srpskog jezika u njemu živeo pola veka, zasnovao svoju porodicu sa Anom Kraus i štampao svoja najznačajnija dela. U tom plemenitom poduhvatu, podržavali su ga i posećivali, između ostalih: Njegoš, Branko Radičević, Milica Stojadinović Srpkinja, Đura Daničić i mnogi drugi.

„Mina Karadžić je vodila celokupnu očevu korespodenciju sa preko 300 značajnih ličnosti tog vremena, prevodila srpske narodne umotvorine na nemački i time stvarala mostove prijateljstva i kulture. Milica Stojadinović Srpkinja je pomagala Vuku u sakupljanju pesama, poslovica i narodnih običaja u Vojvodini. Mini je posvetila dve pesme, a Vukova mezimica joj je poklonila i naslikala portret. Vrdnička vila je volela svoj zavičaj, napisala Dnevnik, borila se za prava žena, svirala gitaru i bila prva kantautorka na našim prostorima”, istakla je prof Svetlana Matić.

Ona je dodala, da je panele izložbe, dizajnirao Dušan Borisavljević iz Beča. Paneli prate njen životni put od rođenja, školovanja, književnog stvaralaštva, pa sve do smrti.

„Austrijski pesnik August Frankl joj je posvetio knjigu, u kojoj kaže, da je za čuđenje, kako se srpski narod odnosio prema svojoj prvoj pesmotvorki, koja je skončala u bedi, jer se borila sa egzistencijalnim problemima do kraja svog života. Uz konstruktivnu diskusiju i koktel, druženje je potrajalo do kasnih večernjih sati”, dodala je prof. Svetlana Matić.

Izvor: Rasejanje.info