Izbegavam da iz dijaspore pametujem ljudima u Srbiji, pošto ni sam nisam voleo kada nam se tokom demonstracija devedesetih mešao bilo ko, uključujući i dijasporu. Niti je moje mišljenje važno.
Međutim, s obzirom da se u Srbiji trenutno dešavaju procesi koji se retko viđaju, moram da izrazim najpre svoju iznenađenost, a zatim i zahvalnost studentskom pokretu, koji mi je iz temelja promenio mišljenje o našem narodu. Unapred se izvinjavam za dužinu teksta, ali ne može kraće.
Od 1804. godine i vasrksnuća moderne Srbije, nikada u toj Srbiji nije bilo ni dobro ni lako za život, ali su se vremenom iskristalisale neke vrednosti od kojih nijedna generacija Srba nije odustajala. Pre i iznad svih – slobodoljubivost. Ne poznajem narod koji je kroz istoriju slobodu ljubio više od Srba, pri čemu je mnogo lakše biti slobodoljubiv ako si veliki narod. Dakle, nije to ono što me je fasciniralo kod studenata.
Većina modernih društava se preispituju koji oblik vladavine je najprimerniji, da li je demokratija odgovarajući oblik i u kojoj formi. Srbija se potencijalno nalazi na raskrsnici na kojoj će možda biti moguće resetovanje sistema bez uticaja spolja, jer ove proteste ne podržava ni Zapad ni Istok, niti se o njima mnogo piše u njihovim medijima. Znači ne dugujemo nikom ništa. Biće naravno pritisaka kasnije, ali dok ih ne bude, mi danas svedočimo činjenici da jedan manji deo društva, koji se još uvek školuje, u potpunosti diktira društveni život jedne zemlje, pri čemu mu veći deo društva (uključujući i one koji su završili školovanje) to sa zadovoljstvom prepušta. Taj manji deo društva – studenti – odluke donosi na svojim plenumima upotrebom direktne demokratije nakon iscrpne rasprave i dijaloga, koji se u Srbiji više nigde ne vodi. Takvi dijalozi i debate se vode na Pravnom, Medicinskom, Građevinskom, Elektrotehničkom, Mašinskom i svim drugim fakultetima, a zatim se usvojene odluke implementiraju u praksi. Nema bolje škole od ove životne koja bi studente kvalitetnije mogla da nauči o izvornoj demokratiji koju trenutno primenjuju. Sutra će upravo ti pravnici, lekari, inženjeri i ostali da zauzmu odgovarajuće položaje u društvu i, nadam se, nastaviti, svako u svojoj struci, da primenjuju životnu filozofiju koju danas usvajaju.
Ovakvi studenti su takođe dokaz da prethodne generacije Srba i drugih naroda koji u Srbiji žive nisu zakazale. Neko je te studente vaspitao i usadio im neke vrednosti, za koje se oni danas bore. Neko je formirao njihove ličnosti, a verujem da vaspitanje najpre dolazi iz kuće. Oni su, dakle, odraz srpskog društva. Zato ih to društvo svesrdno podržava, a pošto je ovo društveni pokret, bez konvencionalnih karakteristika, oblika i mesijanskih vođa, teško će ga bilo ko savladati, sa ili bez podrške stranih sila. Ukoliko studenti istraju ne samo do kraja nego i nakon kraja, pružiće se prilika da se u Srbiji uvede neko novo društveno uređenje. Kakvo? O tome će odlučiti oni, na plenumima.
Za kraj, moj Zomer je Holanđanki pokušao da objasni suštinu srpskog naroda objašnjavajući joj da je kod nas „bez obzira na autoritarnog, nepismenog, lukavog ali i često okrutnog kneza, postojalo društvo koje je suštinski bilo demokratsko društvo slobodnih seljaka. Znam, reći ćeš nepismenih, neprosvećenih seljaka. Međutim, moj naglasak je na reči ’slobodni’. Seljaci su u Evropi tog vremena bili zavisni od veleposednika. U Engleskoj, na koju se Kraljevina Holandija uvek ugledala, tek deset posto porodica imalo je sopstveni dom. Svi su bili pod kirijom! S druge strane, u Srbiji u isto to vreme devedeset posto stanovništva imalo je svoju zemlju. Dok su se seljaci na Zapadu nalazili pod snažnim uticajem klera i plemstva, u Srbiji nije bilo ni plemstva ni klera, niti bilo kakve klasne hijerarhije, već samo slobodan narod da slobodno i samostalno stvara svoju kulturu. To ne čudi jer je moderna Srbija nastala iz seljačkih ustanaka, a nakon postepenog proterivanja Turaka, turske feudalce nisu zamenili srpski, već je seljak postao vlasnik zemlje koju obrađuje. Srbija, naočigled cele nezainteresovane Evrope, postala je zemlja Rusoovog Društvenog ugovora koji je tvrdio da je najsrećniji narod onaj gde gomila seljaka pod hrastom odlučuje o državnim poslovima”.
Danas su seljake zamenili studenti, a hrast amfiteatar.
Res publica res populi est.
Marko Sladojević, Ljubljana, Slovenija, pisac i pravni savetnik iz advokatske kancelarije Drolec Sladojević iz Ljubljane
