U nastojanju da se osnuje ogranak Vukove zadužbine u Nemačkoj, proteklog vikenda u prostorijama Doma sprske pravoslavne crkve u Diseldorfu održan je informativni sastanak inicijativnog odbora i zainteresovanih građana uz veoma interesantna predavanja i dobar kulturno- umetnički program.
Nakon pozdrava poverenika Zadužbine Božidara Škondrića, sveštenik Nebojša Rakić je pred prisutnima naglasio da ovakvi skupovi nedostaju kao i slični kulturni događaji i da su poželjni i potrebni svima nama u sredini u kojoj živimo.
Akademski deo večeri započela je Sofija Rikanović, magistar jezika i književnosti filološkog fakultete u Hamburgu, saradnice u realizaciji izložbe „Vuk i Nemci”. Ona je zajedno sa profesorom univerziteta, Roberta Hodel, prezentacijom predstavila Vuka Karadžića, njegov život i delo, sa posebnim osvrtom na period života i stvaralaštva u Nemačkoj, te susretima tada poznatih imena od značaja za reformu srpskog jezika koju je sproveo u Srbiji.
Foto: V. Veljović
Nova saznanja o naslednici Vuka Karadžića, ćerki Vilhelmini, poznatijoj kao Mini Karadžić, o čuvanju pre svega očevog stvaralaštva i dela, prenela je Juliana Sokola, magistar germanistike i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Mina je predstavljena zajedno sa Terezom Albertine Lujze fon Jakob Robinson, poznatije kao Talfi. Govorilo se o ove dve uspešne žene 19. veka i o zajedničkom radu u književnosti i kulturama toga vremena u Nemačkoj, Austriji i Srbiji, čiji je doprinos veoma vrednovan.
Dositej Obradović, kao preteča Vuka Karadžića, jednom od najznačajnijih prosvetitelja, ne samo u srpskoj, već i u široj evropskoj istoriji, čiji život je bio isprepletan avanturama, putovanjima i neumornim radom na unapređenu društva i kulture, bila je tema kojoj se posvetila Vitomirka Veljović, učiteljica.
Bilo je reči o Dositeju kao Srbinu koji je proputovao u to vreme više nego bilo koji drugi, koji je učio i studirao na prestižnim univerzitetima, pisao, ali ne kao pravi pisac, jer mu to i nije bila namera, već prikupljao mudrosti drugih naroda da bi ponudio svome. Reč je o značajnoj ličnosti koji je ugradio temelje savremene Srbije ondašnjeg vremena i postao prvi ministar prosvete Srbije, te osnivač institucija, Velike škole, današnjeg Univerziteta i Bogoslovije. A on, tako putujući mnogim zemljama, otadžbinu nikad nije ostavljao. Vratio se u nju da joj da sve što je stekao.
Vicekonzul Jelena Rodić, pohvalno je komentarisala predavanja referenata, podržala inicijativu osnivanja i istakla potrebu za ovakve kulturne oblike udruženja u dijaspori, sa osvrtom da u drugim pokrajinama Nemačke, iako je manji broj naših građana, interesovanje je veće i okupljane brojnije, pa je poželjno da toga i ovde bude više i masovnije. Prošlost treba negovati, a budućnost osmisliti. Dobro bi bilo da se ponudi sistematsko učenje srpskog jezika, pandan Gete institutu u Beogradu. Osim toga, kao preporuka razvijanja saradnje sa postojećim udruženjima koja se bave sličnom tematikom.
Nakon akademskog dela, Božidar Škondrić, dugo godina nošen idejom osnivanja jednog ogranka Vukove zadužbine u Nemačkoj, zajedno sa Dositejom, upoznao je skup sa ciljevima i zadacima iste, o podršci Zadužbine gospodina Boška Suvajdžića, Ministarstva prosvete i drugih institucija, kao i podrške Konzulata Srbije u Diseldorfu, žerar konzula Branislave Perić i saradnika. Svi oni koji vole živu i pisanu reč srpskog jezika, učitelji i ostali građani, mladi i strariji, sa namerom očuvanja kulturnog identiteta, pozvani su i poželjni kako bi se ova zamisao ostvarila.
Da kulturno-umetnički program da bi svima bilo ugodno, interesantno i lepo, trudili su i domaćini i gosti. Program je bio raznovrstan. Malo ozbiljan, malo zabavan, ali u svakom slučaju iskren. Publika je mogla da uživa uz Vukove umotvorine sa Jelenom i Kristinom Maleš, dve studentkinje, i mlađe drugarice Tijanom Pendić i Milicom Babić iz Hagena. Zatim tu je bio zapažen i zanimljivo izvođenje orkestra pozorišta Sveti Stefan iz Esena čije su instrumentalne melodije osvajale prostor Doma, velike i ugodne crkvena sale, u sastavu Stefana i Đorđa Božovića, Miloša Ivančević, Natalije Tošić i Sare Stefanović. Solo nastup Daria Maletina, gitara, sa najmlađim asistentom i recitatorom Lazarom Naumovskim, pobrao je veliki aplauz.
Nisu zaobiđeni Aleksa Šantić sa pesmom „O, klasje moje“ recitatorom Aleksandra Rašete, kao ni Jovan Jovanović Zmaj u društvu Luke Arsića, Filipa Srećkovića i Aleksandra Rašete. Neizostavno se mora pomenuti ime Željke Ivančević i Jelene Naumovski rukovoditeljki pozorišne predstave „Dositej”, kao sastavnog dela Svetog Stefana učenika – izvođača Danila i Dunje Naumovski i Sofije Milosavljević u kostimima Dositejevog vremena.
U duhu tema, njihova drugarica simpatična Teodora Spasić uspešno je glumila Minu u „Mininom monologu”, te oduševila publiku. Svemu ovome treba dodati veliku podršku učiteljice Sanje Damnjanović iz Hildena, koja realizuje projekat Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Uprave za saradnju sa dijasporom kao koordinatora pomenutih učesnika programa.
I za kraj, Srđan Jovanović, muzičkim buketom sa svojom harmonikom makar za trenutak je prošetao posetioce krajevima naših zavičaja, stazama našeg detinjstva i odrastanja, a one ovde rođene, predelima njihovih roditelja. Sve u svemu, jedan veoma sadržajan i uspešan dan. Ostaje da se izradi statut Ogranka, koji će oslanjati na statut Zadužbine u Srbiji, a prilagođen domicilnom zakonodavstvu.
Za portal Rasejanje.info Vitomirka Veljović
