Đorđe Jokić, 90-godišnji krojač iz Užica zanat je izučio davne 1949. godine i ispit znanja i veštine položio pred stručnom komisijom.
Odela, kapute, mantile, suknje koje je Đorđe šio nisu nosili samo Užičani koji vole lepu garderobu, već i Parižani. U Francusku je otišao na odmor, ali zanat ga je i tamo pratio. „U Francusku sam išao prvo kao turista pa kažem – što ne bih probao i da malo šijem? Gazda me primi, a ja ne razumem francuski, ali razumem „Žorž”, to je Đorđe. Kaže – Žorž da ostane. Kakvi da ostanem… i tu sam napravio grešku”, priseća se stari užički krojač.
Jedan od razloga što odlazak iz Francuske vidi kao grešku je to što je njegov zanat u Srbiji ubrzo počeo da izumire. „Da vam kažem, niko mi nije doveo dete da ga naučim zanatu. Ni ne čudi me, kad ni moja ćerka nije htela to da uči. Sad deca samo gledaju kompjuter i mobilni telefon, ne interesuje ga zanat. Hvala Bogu, od ovog zanata može solidno da se živi”, kaže Đorđe.
Svoju radnju otvorio je pre tridesetak godina. Posla je bilo mnogo, tražili su se komadi garderobe zahtevni za šivenje. Vremenom, ljudi su garderobu počeli da kupuju na drugim mestima, a Đorđe je morao da se posveti šivenju šajkača.
„Traže šajkače, kačkete, obično malo stariji ljudi sa sela, ali i omladina kad malo popije kupuje redom šajkače i nosi”, kaže kroz smeh užički zanatlija. Đorđe još uvek šije na mašini koju je iz Francuske doneo pre oko četiri decenije. Kaže da stare zanate I zanatlije niko ne podržava, ali da sada više i ne mora jer već izumiru.
On i njegova radnja u Nemanjinoj ulici u Užicu pamte i bolje dane. Na izlogu danas piše: „Lepa kapo moga oca, dede, pradede i čukundede, sa ponosom ja te nosim i sa tobom se šajkačo ponosim. Kupite, da tradiciju obnovite i sačuvate”. Šajkače i suveniri koje šije stari užički krojač našli su svoj put do Francuske, Nemačke, Amerike… a Đorđu koji svoj posao podjednako voli kao pre 70 godina, ni danas nije teško da svoje proizvode iznese iz radnje, na tezgu, kako bi stari zanat približio sugrađanima.
Izvor: https://zoomue.rs
