Protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović iz Ciriha u Miluzu govorio o molitvenom tihovanju

Protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović iz Ciriha, proteklog vikenda, u okviru obeležavanja parohijske slave Sveti arhangel Mihailo u Miluzu održao je predavanje na temu Pravoslavna isihia, tihovanje u vizantijskoj ikonografiji 14-veka. Veliko interesovanje vladalo je za ovo predavanje, jer je salonski prostor hotela Bristol bio premali za sve koji su želeli da se bolje upoznaju sa ovom temom.  Protosinđel Maksim Ilić, starešina hrama u Miluzu se zahvalio ocu Miroslavu na dolasku, kao i vladika pariski i zapadnoevropski Justin, koji je zajedno sa mnogobrojnim sveštenstvom i vernim narodom iz više država a ponajviše sa različitih strana Francuske, prisustvovao ovom predavanju.

Reklama

Isihia znači mir, mirovanje, tišina ali kod pravoslavnih vernika je od davnina značila nešto mnogo više i imala jedan dublji smisao. Ono što karakteriše čoveka i svet u kome živi, je stalni nemir i promenljivost, pa čovek stalno čezne za spokojstvom. Isihia je traženje unutarnjeg mira koji „prevazilazi svaki um”. To nije ono spokojstvo – nalaženje mirnog mesta za život i prebivanje, nego sabiranje ljudskog bića u svoj centar; da bi preko njega se sabrao u Bogu i Bogom, kao jedinim izvorom svakog istinskog mira. Najbolji prevod isihia na srpski dao je o. Justin Popović: MOLITVENO TIHOVANjE. Kako je opisao o. Justin Popović to se sabiranje može postići samo kroz veru, pokajanje, post i molitvu.
„U čoveku je oduvek postojala jedna unutrašnja težnja i čežnja da prirodnim očima gleda, čuje, razgovara, dodiruje svojega Oca nebeskog – Boga, kao što su Adam i Eva imali blagodatni dar pre prvorodnog greha. To je fenomen koji u svakoj ljudskoj duši tinja od postojanja sveta kao predivni dar Božije milosti. Gospod se iz ljubavi prema čoveku, ponovo objavio svetu i umirio čežnju ljudske prirode svojim ovaploćenjem. Gospod Isus Hrist se ne ovaploćuje da bi ljudima samo pokazao sebe kao Bog i čovek. Gospod prima telo koje je od iskoni po Božijem stvaralačkom promislu bilo bogoliko – hristoliko. Svojim ovaploćenjem, Hristos oživljuje u čoveku ikonu – sliku bogolikosti i time pokazuje čoveku ne kako Bog izgleda, već kako je prethodni Adam izgledao i kako bi ljudi trebalo da izgledaju noseći Boga u sebi”, deo je predavanje prote Miroslava.

Kako se isihia takve vrste obično se vezuje za duhovni svetogorski pokret iz XIV veka i protojerej-stavroforom Miroslav Simijonović dao je niz primera. Predavanje završio je snimkom  duhovnog pojanja monaha manastira Dečani.

Pre ovoga predavanje, krajem oktobra o. Miroslav je na ciriškom univerzitetu govorio na teološku temu „Svetske kulture i njihovo shvatanje nauke i religije”. Protojerej-stavrofor je član udruženja Srpskog akademskog udruženja Švajcarske, član Matice srpske i Srpskog instituta Švajcarskoj. Rođen i Gnjilanu, završio je Bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1986, pa Bogoslovski fakultet u Beogradu a potom i studije na Bogoslovskom fakultetu u Čikagu u manastiru Sv. Save u Libertivilu. Takođe je završio Likovnu akademiju – American Academy of Art u Čikagu . Odbranio je doktorat na Univerzitetu u Friburgu u Švajcarskoj 2003, pod pokroviteljstvom prof. +Jozefa Sigvarta, Adriana Šenkera i Barbare Halensleben na temu „Svetlost u vizantijskoj mistici i slikarstvu. Uticaj Simeona Bogoslova i drugih mistika u vizantijskoj ikonografiji”.

Od 2000 je asistent za predmet Liturgika sa crkvenom umetnošću, arhitekturom i arheologijom na Bogoslovskom fakultetu u Libertivilu – Čikago, SAD. Od 2004. je docent na istom fakultetu. Rukopoložen je u čin đakona u hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Feldkirhu (Austrija) 1995. U čin sveštenika je rukopoložen u grčkom hramu Sv. Dimitrija u Cirihu 2005. Od iste godine je paroh i nastojatelj pri Uspenskom hramu u Cirihu.

Izvor: Rasejanje.info