U Danskoj kraljevskoj biblioteci predstavljena je digitalna verzija Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg sačuvanog srpskog rukopisa iz 12. veka na staroslovenskom jeziku i ćiriličnom pismu. Danska javnost kao i diplomatski predstavnici preko 30 zemalja upoznati su sa posebnim duhovnim i materijalnim značajem tog rukopisa iz 12. veka napisanog na staroslovenskom jeziku i ćiriličnom pismu. U realizaciji ovog kulturnog događaja, pored Ambasade Republike Srbije u Kopenhagenu, učestvovali su predstavnici Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, Srpske akademije nauka i umetnosti i Narodne biblioteke Srbije, kao i predstavnici Danske kraljevske biblioteke i danske kompanije Phase One.
Sve su pozdravili ambasadorka Republike Srbije Mirjana Živković i zamenik direktora Danske kraljevske biblioteke Soren Kristensen. Oni su ukazali na značaj ovog kulturnog događaja kao i uzajamnu saradnju na promociji digitalizacije kulturnog nasleđa dve zemlje.
Foto: Ambasada Republike Srbije u Danskoj
Direktor Kancelarije za kulturnu i javnu diplomatiju Arno Gujon, akademici Nebojša Lalić i Aleksandar Kostić, ukazali su da ovaj dokument iz 12. veka – knjiga identiteta srpskog naroda – predstavlja duhovnu i kulturnu relikviju značajnu za srpski narod, koji se izdvaja kao primer uspešnog očuvanja kroz viševekovni period srpske istorije, prožet brojnim izazovima tokom teškog položaja srpskog naroda pod turskim ropstvom, kroz periode revolucionarnih borbi za slobodu, oba svetska rata, a posebno tokom Prvog svetskog rata, kada je ovaj dokument pratio srpski narod i njegovu vojsku kroz golgotu albanskih planina. Oni su naglasili da je digitalizacijom ovog dokumenta, on sačuvan za buduće generacije, ne samo Srbije i srpskog naroda, već i čovečanstva, s obzirom da je reč o rukopisu koji je 2005.g. uvršten u UNESKO registar Memory of the World.
„Ovaj rukopis predstavlja duhovnu i kulturnu relikviju značajnu za srpski narod, datira iz 12. veka. Izdvaja se i kao primer uspešnog očuvanja kroz viševekovni period srpske istorije, prožet brojnim izazovima“, rekao je Gujon. Naveo je i da je Miroslavljevo jevanđelje sačuvano u srednjovekovnom periodu tokom teškog položaja srpskog naroda pod turskim ropstvom, ali i kroz periode revolucionarnih borbi za slobodu. Preživeo je i burne periode dinastičkih svrgavanja i oba svetska rata. Tokom Prvog svetskog rata, pratio je srpski stradalni narod i njegovu vojsku kroz golgotu Albanskih planina i ostao utkan u samo tkivo i duh srpskog naroda”, rekao je Gujon. On je ocenio da to što predstavljajući Miroslavljevo jevanđelje, jedan od najlepših rukopisa na ćiriličnom pismu, možemo da pokažemo da pismenost kod Srba traje duže od osam vekova.
Ambasadorka Mirjana Živković naglasila je da joj je izuzetno veliko zadovoljstvo što Srbija danas može danskoj javnosti i diplomatskom koru da predstavi projektat digitalizacije najstarijeg dokumentovanog rukopisa na ćiriličnom pismu.
„Danska Kraljevska biblioteka je institucija koja je zadužena za digitalizaciju njihovog kulturnog nasleđa. Ali najstariji dokument na danskom jeziku potiče iz XVIII veka, zato što su se prvenstveno od kraja XII i XIII veka služili latinskim kao svojim pismom. Utoliko je predstavljanje našeg kulturnog nasleđa s autentičnim, ćiriličnim, staroslavenskim pismom, nešto vredno pažnje, divna prilika da predstavimo našu kulturu u zemlji koja o Srbiji malo zna”, navela je ambasadorka.
Zamenik direktora Kraljevske danske biblioteke Soren Kristensen ocenio je predstavljanje Miroslavljevog jevanđelja kao izuzetno važan događaj, ne samo za Srbiju već i za svet. Dodao je da je im je veoma važno što su doprineli digitalizaciji i da je to važan novi korak u saradnji dve zemlje. Specijalno za ovu priliku Biblioteka je izložila dva rukopisa Hansa Kristijana Andersena u kojima pominje Srbiju, kao i rukopise drugih danskih autora koje se odnose na slovensku kulturu.
Akademik Aleksandar Kostić je radio na procesu digitalizacije, i zajedno sa akademikom Nebojšom Lalićem učestvovao u promociji knjige našeg identiteta. „Miroslavljevo jevanđelje je knjiga našeg identiteta i srpsku kulturu i srpsku istoriju teško je zamisliti bez te prve tačke bez tog rukopisa”, rekao je Kostić koji je podsetio da je Jevanđelje došlo u Srbiju krajem 19. veka, i da je prolazilo kroz različite turbulentne događaje i prešlo Albaniju zajedno sa srpskom vojskom”, rekao je Kostić. Naglasio je da je proces digitalizacije bio zahtevniji nego što su mislili da je snimljeno u pet varijanti – kao otvorena knjiga da se vidi kao objekat, a potom svaka strana sa dva svetla kao i svaki inicijal i iluminacija, tako da ima oko 1.600 snimaka.
Zameniku direktora Kraljevske biblioteke uručen je poklon – prepis Miroslavljevog jevanđelja na kaligrafski način, na pergamentu sa minijaturama u 24 karatnom zlatu.
Izvor: Rasejanje.info