Miloje Pavlović, omiljeni profesor i direktor Muške gimnazije u Kragujevcu, bio je konjički potpukovnik, učesnik Balkanskog, Prvog i Drugog svetskog rata.
Otišao je u nezaborav kada je 21. oktobra 1941. na strelištu odbio ponudu zločinaca da mu se spase život, on je tom prilikom stao u stroj sa svojim đacima, zagrlio ih sve i zajedno s njima poginuo. Okupator je nastojao da Miloja, kao uglednu ličnost, pridobije za saradnju.
„Pucajte, ja i sada držim čas” bile su njegove poslednje reči. Ovaj događaj opevala je Desanka Maksimović u pesmi Krvava bajka, a na mestu gde je streljana najveća grupa učenika i 15 profesora, podignut je spomenik poznat kao „Slomljena krila” („Peto tri” po razredu u koji su išli učenici). 27. novembra 1953. godine proglašen za narodnog heroja.
