Pre par godina započela je neverovatna avantura Udruženja Karavan koje su osnovali supružnici Tijana i Dragan Marić, ili bolje rečeno kulturni poduhvat vredan svake pažnje, poduhvat koji čuva sećanje na priču o čuvenom valjevskom naselju Bair i još čuvenijim bairskim muzičarima po kojima je Valjevo nadaleko bilo čuveno, ali i kulturni poduhvat koji prevazilazi granice lokalnog.
Muzej na otvorenom ili galerija murala na zidovima u ovom naselju strpljivo i sa puno posvećenosti gradi se korak po korak, a akademski slikar Dragan Marić četkom i bojom oživljava ljude iz ovog kraja, počev od svoje baka Jele i orkestra sa Baira koji su nastupali na Ciganskom balu u hotelu Narcis“, preko trojice čuvenih muzičara Dragana, Miće i Perice ispred hotela Grand, do najnovijeg sa čuvenom pevačicom Nadom Knežević koja je oslikana na zidu preko puta kuće njenih potomaka, a koji je javnosti predstavljen u subotu.
Foto: portal Valjevska posla
„Dragan i ja smo pre 4 godine došli na Bair, uselili se u staru porodičnu kuću, tu smo naišli na fotografije muzičara sa Baira i shvatili da je to jedan dragocen period Baira i da moramo to da sačuvamo. Ideja je bila da te fotografije prenesemo na fasade kuća naših komšija koji su potomci ljudi sa fotografija! Nas dvoje smo deca sa Baira i kao ovi klinci danas, mi smo se šetali po šumi, ali je to vreme bilo jako dragoceno jer se živi instrument čuo iz skoro svake kuće. Mogao si da čuješ violinu, klarinet, saksofon, klavir, harmoniku i kao za mirisom bakinog kolača da kreneš da pratiš odakle dolazi taj zvuk i otkriješ ko li ga proizvodi. Nama je Bair bio kao začarana muzička kutija, zelena, muzička šuma, imali smo bagrenjak gde je bio stari parking, mesto zajednice gde smo se družili, pevali, čule su se i šerpe i instrumenti i zvuk domina”, prisetila se svog detinjstva i najranijih uspomena tokom odrastanja u ovom valjevskom naselju Tijana Marić.
Njihova ideja je da taj period dragocen za Valjevo, a sasvim je sigurno da se retko koji grad u Srbiji može pohvaliti naseljem sa takvom istorijom i tradicijom, takvim značajem u pogledu muzike i kulture uopšte, očuvaju od zaborava, da podsete mlade generacije odakle dolaze i ko su im preci, a ujedno da čuvenim muzičarima iz ovog kraja naprave spomenik, onako kako najbolje umeju kao likovnjaci.
Mural sa Nadom Knežević je najveći do sada, prostire se na zidu površine 60 kvadratnih metara, a ujedno je i njegova izrada iziskivala najviše vremena, materijala i novca, otkrio je autor, akademski slikar Dragan Marić.
Foto: Valjevska posla
„Na internetu nije bilo mnogo fotografija sa Nadom Knežević, čak sam kopao i po arhivi RTV Beograd, našao i neke fotografe iz tog vremena ne bi li mi pomogli da odaberem dobar portret, ali nisu uspeli. Ovaj portret je u foto šopu zapravo sastavljen od tri, četiri koja su mi bila na raspolaganju, ne postoji originalna fotografija po kojoj sam radio, a najbitnije mi je upravo bilo da verodostojno predstavim njen portret. Ideja je uzeta sa njenog CD-a gde je u studiju RTV Beograd iz emisije „Obraz uz obraz“ koju su vodili Dragan Nikolić i Milena Dravić, a Nada je bila jedan od stalnih gostiju. Oslikavanje je trajalo oko 4 meseca uz veliku pomoć komšija i prijatelja, sam ne bih mogao da uradim ovako veliki projekat”, otkrio je Dragan Marić i dodao da će sa sedam, osam murala ovo naselje zaista zaličiti na galeriju na otvorenom uz adekvatno osvetljenje i table sa natpisima uz dodatna pojašnjenja za neupućene.
„Ja sam odrastao u ovom kraju, moja baka bila poznata pevačica, ja sam ove ljude slušao od malih nogu i onda mi je bilo tužno da sva ta sećanja i fotografije zamru tamo negde po tavinama i ormarima, i ideja je bila da na porodičnim kućama islikamo najviđenije muzičare iz te kuće”, otkrio je motive za ovaj poduhvat autor murala koji je već oslikao i četvrti, na kapiji, koji će premijerno biti prikazan na Oktobarskom salonu u Beogradu na kome će se Udruženje Karavan predstaviti.
Tijana Marić je podsetila da je, prema njenim saznanjima, Ljuba Popović jedini Valjevac koji je učestvovao na prva tri Oktobarska salona, a da od tada ni jednom valjevskom umetniku nije pružena ta prilika.
„Ove godine smo mi pozvani od strane Muzeja afričke umetnosti da učestvujemo sa ovim projektom „Naše priče o Bairu” na izložbi koja će trajati od 20. oktobra do 1. decembra. Mi izlažemo u galeriji ULUS-a u Knez Mihailovoj ulici, a 30. novembra sa Baira idemo na zatvaranje Oktobarskog salona. Mi idemo autobusom, svi ostali mogu kolima, kao pravi karavan da ide u ULUS i da zatvori Salon”, dodala je Tijana.
Foto: Valjevska posla
Kao neko ko je poznavao Nadu Knežević, ko je učio od bairskih muzičara i ko im se divio, poštovao ih i danas sa velikim uvažavanjem o njima govori, čuveni valjevski saksofonista Jovan Maljoković pozvan je da podeli svoje uspomene sa publikom, na šta se rado odazvao. On je Dragana i Tijanu koji su došli na ovu ideju najpre pohvalio nazvavši ih prosvetiteljima koji rade jednu veliku stvar!
„Značaj muzičara sa Baira je ogroman i kada smo bili deca od 15, 16 godina kad su nas mame i tate vodile u baštu Granda, stariji se toga sećaju, tu su svirali najbolji muzičari sa Baira. Pogotovo se sećam Lepog Miće koji je svirao harmoniku i koji me je sa 12 ili 14 godina učio da sviram taj instrument, sa levom rukom na basovima. Na mene je specijalno veliki utisak ostavio saksofonista koji se zove Brana Mingej. Doneo sam CD koji sam snimio pre oko 30 godina, a koji poručuje dane treba nikad zaboraviti važne ljude u životu. Na ovom CD-u piše da je saksofon sviran u maniru Brane Mingeja. Svirao sam kompoziciju „Gipsology” u maniru Brane Mingeja, želeo sam svima da saopštim da mi svi učimo, da ne možemo sami da izmislimo, da je taj Brana imao srce i dušu i meni se svidelo način na koji je on svirao pa sam ja od njega te ideje pokupio i stavio na taj album”, prisetio se Maljoković.
Kada je reč o Nadi Knežević, Maljoković je istakao da je ona bila najbolja od svih najboljih džez pevačica na prostoru bivše Jugoslavije, bez konkurencije!
„Ona je u karijeri pevala puno šlagera, pojavljivala se na festivalima Beogradsko proleće, Opatija festival i drugim, međutim postoji jedna ploča za koju malo ljudi zna „Četiri lica džeza” na kojoj su izabrani najbolji od najboljih po izboru koji je napravio srpski i svetski poznat džez trubač, kompozitor Duško Gojković. Ona je na toj ploči pokazala da je bez konkurencije u pevanju džez muzike”, otkrio je Jovan koji je po završetku Više mešovite gimnazije u Valjevu upisao Filološki fakultet i po završetku prve godine u Beogradu upoznaje džez muzičare, između ostalih i Nadu Knežević na čiji poziv je krenuo u svet, najpre u Skandinaviju, a potom i dalje po Evropi.
„Džez muzika je kao običan život, neko ide ovako, neko se ljulja, svako ima svoj izraz, a Nada je imala veliko srce i veliki „drajv”, a bez toga nema džeza. Nada je to imala prirodno i nikom nije bilo jasno kako ta žena peva”, rekao je Jovan Maljoković uz preporuku prisutnima da poslušaju ploču „Četiri lica džeza” i shvate kakva je Nada bila umetnica.
Tekst i foto: portal Valjevska posla
