„Nakon pune dve godine održavanja nastave na srpskom jeziku na Malti, najpre u okviru projekta „Škola srpskog jezika na Malti” 2021/2022. godine – koji je naša organizacija uz blagoslov malteškog paroha o. Rista sprovela a Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije finansijski podržala – a zatim i u okviru nastave Srpske dopunske škole Sv. Jelena Anžujska pod patronatom Ministarstva prosvete, kao nastavka pomenutog projekta – došli smo do vrlo važnog zapažanja, a to je neophodnost organizacije obrazovno-vaspitnog rada u dijaspori i za mališane od 3 do 5 godina sa istim ciljem koje ima i rad sa školskom decom srpske zajednice širom dijaspore: „Očuvanje nacionalnog identiteta i negovanje kulturnih vrednosti i veza sa maticom”, istakla je Jelena Jablanov Maksimović, inicijator i pokretač Predškolice srpskog jezika na Malti.
Jelena Jablanov Maksimović je profesor nemačkog jezika, koja od 2017. godine živi na Malti. Po dolasku vrlo brzo se uključila u rad i obrazovanje srpske zajednice i organizovala je nastavu, koja je zvanično postala 13. Srpska dopunska škola pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije. Do ove školske godine Jelena je predavala u Srpskoj dopunskoj školi. Prošle godine je pokrenula organizovanu nastavu srpskog jezika za mališane srpskog porekla, starosti od 3 do 5 godina, koji nisu obuhvaćeni Srpskom dopunskom školom. Projekat je nazvala „Predškolica srpskog jezika na Malti”. Cilj ovog projekta je, osim da najmlađi članovi srpske zajednice na Malti neguju svoj jezik, i to da se skrene pažnja na neophodnost organizovane i od Matice podržane nastave srpskog jezika i za decu predškolskog uzrasta u dijaspori.
Foto: J. Jablanov Maksimović
O toj temi razgovaramo sa Jelenom Jablanov Maksimović.
Jelena zašto postoji „Predškolica srpskog jezika na Malti”?
– „Samo ono drvo koje ima zdrave, jake i duboke korene, može odoleti vetrovima i nepogodama, poznato je u prirodi, a to se ogleda i na čoveku. Ko ne poznaje i ne spozna sebe u celosti, ne može upoznati ni spoznati druge, ima problem sa samopouzdanjem, šta se pak ogleda u svakom segmentu života, od ličnog, onog najintimnijeg i najfinijeg, do obrazovnog i profesionalnog. Primera oko nas ima na pretek, ali i međ’ javnim ličnostima. Možda danas nije teško dospeti do toga da čovek postane „poznat” javnosti, ali od njegove kompletne ličnosti i onoga šta nosi u sebi zavisi da li će to biti kratkog ili dugog veka. Primera ima među glumcima, pevačima, sportistima i drugim javnim ličnostima… U dijaspori danas stasava nova generacija Srba, koja je po mom skromnom mišljenju i osećaju nada za obnavljanje našeg naroda, generalno rečeno, ona so, koja može da nas „začini” kao nacionalnu zajednicu i uzdigne do visina gde su mnogi slavni Srbi bili. Nove generacije su rasterećene bremena prošlosti, mada im pomalo još uvek „trnu zubi”, šta možda i nije tako loše, i upravo zato imaju šansu da hladne glave uče istoriju svoje domovine i svog naroda, da čitaju slavne književnike, da izučavaju biografije najbrlijantnih glava svetske nauke, a koja potiču sa našeg tla. Tesla, Pupin, Milanković, Cvijić… ne može ih se nabrojati u dahu.
Da li je „Predškolica srpskog jezika na Malti” izazov?
– Nesumljivo jeste pomenuti problema sa mališanima predškolskog uzrasta izazov na Malti, mada verujem da je slično i u drugim državama. Srpska dopunska škola Ministarstva prosvete Republike Srbije na osnovu svog Pravilnika o radu prima đake uzrasta od 6 i po godina, a kako se po malteškom školskom sistemu u zvaničan prvi razred kreće sa 5, a u predškolsko sa nepune 3 godine, mališani srpskog porekla moraju da sačekaju nekoliko godina da krenu u Srpsku školu kako bi sistematski učili maternji jezik. (Naravno da se u SDŠ mogu primiti i mlađa deca od 6 godina, ali program nije prilagođen njima i onda upadamo u situaciju da je za mlađe neprilagođeno a za starije „bebasto” gradivo i da počinju da gube interesovanje da dolaze na nastavu). Upravo u tom ranom uzrastu razvija se govor i jezik kod dece i gradi odnos prema maternjem jeziku i negovanju istog, jer ako se propusti prilika, strani jezik, koji je prisutan (na Malti je reč o engleskom, ali i malteškom) preuzima primat i dete ga prihvata kao prvi jezik zauvek. Tome u prilog ide i boravak deteta u vrtiću/jaslicama gde sluša dotični strani jezik u proseku 8 sati dnevno, boravak na igralištu – gde sa drugom decom „vežba i unapređuje” dotični strani jezik redovno, zatim nedovoljno druženja sa vršnjacima koji govore isti maternji jezik, a rezultat svega, za samo nekoliko godina, je propuštena dragocena prilika koja se teško može nadoknaditi.
Roditelji su zauzeti poslom i svakodnevnicom i nemaju dovoljno vremena da sa decom uče pesmice i igre na maternjem jeziku, o pisanju i čitanju da ne govorimo, a mnogi smatraju olako da je bolje da deca uče prvo engleski, jer će maternji „svakako naučiti”. No, u praksi se ispostavilo upravo suprotno, da se engleski nauči svakako a da maternji večito kaska za njim, tako da imamo veliki broj dece koja engleski govore perfektno a maternji loše ili nikako. Neretko se dešava da u grupi sa vršnjacima iz svoje nacionalne zajednice deca govore engleski ili, šta je najgore od svega, čak i u porodici između sebe govore engleski. Moram da naglasim da sam primetila da ovaj izazov na Malti imaju sve zajednice osim italijanske. Često razgovaram sa roditeljima iz raznih zemalja na ovu temu i slično je kod svih. Međutim, ne čuje da dva italijanska deteta između sebe govore engleski. Italijani uvek međusobno govore svoj jezik, šta je, po meni, za divljenje.
A tu su i deca iz mešovitih brakova?
– Da. Pored pomenutog izazova za decu iz čisto srpskih porodica, imamo i decu iz mešovitih brakova, koju bi roditelji rado podučavali srpskom jeziku, ali to nije jednostavno iz već pomenutih razloga. Ta deca nemaju skoro nikakvu priliku da uče srpski jezik sistematski i institucionalno.
I jedna i druga grupa roditelja uporno upisuje decu u Srpsku dopunsku školu kada napune 5 ili 6 godina, ali se vrlo brzo ispostavi da je postojeći program za njih potpuno neprilagođen, a nema mogućnosti (nastava je jednom sedmično, u trajanju od tri školska časa) da se implementira još jedno gradivo ili učini bilo šta kako bi se promenila situacija.
Dobro ste uradili analizu zašto je potrebno sa decom početi raditi na srpskom jeziku već od treće godine?
– Uzimajući u obzir sve pomenuto, a pošto smo i operativni deo Srpske dopunske škole na Malti, Srpski obrazovno-kulturni centar Sv. Jelena Anžujska došao je na ideju da pokrene Predškolicu srpskog jezika na Malti, kako bi se i deci mlađoj od 5 godina, kao i onoj koja ne zna nijednu reč srpskog, približili srpski jezik, kultura i tradicija i tako ih pripremili za upis u Srpsku dopunsku školu Ministarstva prosvete. Na taj način bi dopunska škola imala redovno priliv novih đaka, pripremljenih za nastavu na maternjem jeziku, šta bi, u konačnici, uticalo i na kvalitet i kvantitet stečenog znanja, a zajednica čvrstim sponama vezivala svoje najmlađe članove za sebe.
Kako ste krenuli sa projektom?
– 31. maja 2023. godine pristupili smo istraživanju na terenu, kako bismo videli koliko bi se dece upisalo u Predškolicu srpskog jezik na Malti, i do septembra se na listi našlo 55 mališana koje su roditelji prijavili za upis. Napominjemo da su sva ta deca potencijalni „prvaci” Srpske dopunske škole za dve ili tri godine i što bolje budu znali srpski jezik, lakše i brže će usvajati gradivo i napredovati u školi na maternjem jeziku. Ovo je preduslov da deca ne gube interesovanje za dolazak u Srpsku školu čak i u periodu puberteta, a poznato je koliko je teško održati interesovanja dece za školsko gradivo u tom uzrastu. To će potvrditi svaki roditelj i svaki nastavnik u dijaspori.
Foto. arhiva J. Jablanov Maksimović
Kako biste opisali projekat?
– Prva godina projekta „Predškolica srpskog jezika na Malti” biće realizovan u periodu od 21. oktobra 2023. godine, do kraja juna 2024. godine kroz obrazovni program nastave srpskog jezika za decu srpskog porekla predškolskog uzrasta od 3 i 4 godine, kao i za decu starijeg uzrasta, koja ne govore srpski. U toku implementacije projekta bio je predviđen je program koji se sastojao iz učenja govornog svakodnevnog jezika, kao i sa upoznavanjem sa delima dečje književnosti na srpskom (Jovan Jovanović Zmaj, Branko Ćopić, Ljubivoje Ršumović, Dragan Laković, Minja Subota…), upoznavanju sveta oko nas (sa akcentom na praznike državne, tradicionalne/verske, porodične), kao i najupečatljivijih sadržaja iz tradicije i kulture bogatog srpskog nasleđa, sve prilagođeno uzrastu kroz radionice (crtanje/bojenje, lutkarsko pozorištance) i praktičnu primenu: kroz igru i pesmu, izradu rukotvorina, spremanje hrane.
Gde se odvija?
– Shodno broju prijavljene dece, raspoređene po adresi prebivališta, nastava se odvija u četiri nastavne jedinice: jedna na severu, dve u centralnom delu i jedna na jugu Malte. Grupe su sa po najviše 20 mališana, a radile su tri vaspitačice, koje su upoznate sa radom Srpske dopunske škole i sa postojećim izazovom o kojem smo prethodno pisali. Sadašnje nastavnice Srpske dopunske škole na Malti su im pomogle oko osmišljavanja programa kako bi se isti uskladio sa programom Mlađe grupe dopunske škole. Time se postiglo da deca, kada dođu u Srpsku dopunsku školu brže usvajaju gradivo i jezik, jer bi imala predznanje iz prethodnog perioda Predškolice. Tako bi se paralelno malteškom obrazovnom sistemu odvijao i naš, srpski, a kod naše dece stvorila navika da neguju svoj maternji jezik i govore ga u svakoj prigodnoj prilici.
U rad Predškolice uključili smo i roditelje, kao i stariju braću i sestre, kao i mlade volontere kojima je potrebna praksa u u nevladinim organizacijama za fakultet koji pohađaju. Predškolce bismo uključujemo u sve vrste priredbi i proslava koje imamo u okviru naše zajednice, kao i kreativnih radionica, koje Srpska dopunska škola organizuje vikendom za svoje đake.
Primarni cilj ovog projekta je da se od najmlađeg uzrasta deca navikavaju sistematskom učenju srpskog jezika kroz predškolsku ustanovu, kako bi u školskom uzrastu lakše usvajala novo gradivo i unapređivala maternji jezik, ali i usmeravanje na učvršćivanje veza sa maticom od najranijeg životnog perioda.
Projekat nesebično podržavaju naš malteški paroh, otac Risto Gorančić, koji nas je podržao i u projektu Škola srpskog jezika na Malti, kao i šef kancelarije Ambasade republike Srbije na Malti, Boško Šukić, koji nam je važan oslonac za održavanje veza sa maticom.
Ovde je važno napomenuti da Srpska pravoslavna crkva na Malti ima posebne zasluge za pokroviteljstvo u očuvanju zajedništva Srba na lokalnom nivou i kao takva u ovoj interakciji predstavlja neizostavnu kariku na nivou porodica-crkva-škola. Shodno tome, planom i programom su obuhvaćene i teme iz veronauke za mlađe uzraste, kako bismo upotpunili cilj projekta i osnažili partnersku saradnju. Saradnja sa predstavnicima Republike Srbije je više nego jasna.
I za kraj?
– Prijave su otvorene. Pozivamo sve roditelje da prijave svoje mališane na projekat „Predškolica srpskog jezika na Malti”. Pružite deci priliku da kroz kreativne aktivnosti i druženje nauče srpski jezik i sačuvaju svoj identitet. Naši edukovani vaspitači spremili su sadržaj prilagođen deci uzrasta 3-5 godina. Početak nastave je 12. oktobar. Nastava će se održavati subotom od 10 do 13h ili od 13 do 16h na lokacijama Birzebudža, Slima i Aura. Uz mnogo zabave, učimo srpski jezik kroz igru i druženje! Roditelji rezervišite mesto pozivom na +356 77 041 716 ili nam pišite na predskolicamalta@gmail.com Pomozite svom detetu da neguje srpski jezik i kulturu, čak i daleko od domovine!
Jelena Jablanov Maksimović je ujedno i predsednica Srpskog obrazovno-kulturnog centra Sv. Jelena Anžujska na Malti, organizator mnogih kulturnih dešavanja i pokretač mnogih obrazovnih programa, koje radi u saradnji sa članovima SOKC Sv. Jelena Anžujska.
Izvor: Rasejanje.info
