Zahvaljujući angažovanju i inicijativi prof. Plamenke Vuletić i organizacije Karom iz Sremskih Karlovaca, biblioteka Mina Karadžić u Beču, postala je bogatija za 500 novih naslova. „Knjige su iz matice u Beč, doneli predstavnici Opštine Sremski Karlovci i prof. Jelena Ratkov sa grupom glumaca iz pozorišta Kozačinski. Povod je bila proslava 200 godina od rođenja Branka Radičevića, najpoznatijeg đaka Karlovačke gimnazije, koja je održana u prostorijama Ambasade Republike Srbije, a na inicijativu ASKD Vilhelmina Mina Karadžić. Gosti iz sremskih Karlovaca predali su pismo prof. Plamenke Vuletić, u kome stoji: „Dana 26. septembra 2024. godine predajemo knjige biblioteci Vilhelmina Mina Karadžić u Beču. Knjige daruju građani i institucije Sremskih Karlovaca, među kojima su: Opština Sremski Karlovci, na čelu sa predsednikom Draženom Đurđićem, koji je uputio tople reči podrške i zahvalnosti u svom pozdravnom pismu, a koje je pročitala Mirjana Jovanović, šefica kabineta predsednika opštine Sremski Karlovci, uz prisustvo Nade Ostojić-Agbabe, načelnice odeljenja za društvene delatnosti opštine Sremski Karlovci”, istakla je Svetlana Matić, predsednica udruženja Vilhelmina Mina Karadžić.
Foto: S. Matić
Karlovačka bogoslovija Sveti Arsenije je uputila više knjiga iz oblasti pravoslavlja, istorije i religije. Karlovačka gimnazija, poznata kao rasadnik talenata, uputila je knjige poznatih srpskih pisaca i školske lektire. Poznate karlovačke porodice: Vuletić, Beretić, Ostojić i Agbaba, takođe su dale svoj doprinos donacijama knjiga iz svojih impozantnih kućnih biblioteka.
Takođe, u darodavce su se upisali i otac Jovan Petković, doktor Jovanović i mnoštvo profesora Karlovačke gimnazije, koji su se odazvali plemenitom pozivu, da se obogati kulturna ponuda zavičajne biblioteke Mina Karadžić, koju je osnovala prof. Svetlana Matić, osnivač i predsednica istoimenog Društva u Beču. Austrijsko-srpsko kulturno društvo Vilhelmina Mina Karadžić iz Austrije, sarađuje sa Ministarstvom kulture, Ministarstvom za dijasporu, Upravom za dijasporu, i kroz saradnju sa državnim institucijama svih nivoa, i u Austriji i u Srbiji, nastoji da očuva, osnaži i promoviše srpsko kulturno nasleđe u Beču i Austriji.
„Sremski Karlovci predstavljaju središte prosvetnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda. To je bilo u prošlosti, a tako je i danas. Primajući donaciju, Dušan Borisavljević i prof. Matić su izrazili zahvalnost koleginici Vuletić, ustanovama i porodicama, koje su donirale knjige. Reč je o različitim književnim žanrovima, među kojima su: pripovetke, đačka lektiramagični realizam, moderna fantazija, naučna fantazija, istorijske knjige, dečje knjige, memoari i autobiografije, umetnost i fotografija, horoskop i ručni radovi, hrana i piće, samopomoć, medicinske knjige, putovanja, humor, eseji, vodiči, religija i duhovnost, porodica i obrazovanje”, rečeno u ASKD Vilhemlina Mina Karadžić.
„Posebna knjiga, na koju su primaoci donacije stavili akcenat, je dramatizovana lirska hronika „Branko Radičević – Jednočinka“, autora Petra S. Petrovića. U njoj autor prikazuje dramatizovan životni period Branka Radičevića, u kome je opisan rastanak i njegovi poslednji trenuci pred smrt, koja ga zatiče u Beču i trenutak kada se oprašta od svojih pesama”, istakla je prof. Svetlana Matić.
U ovoj drami, susrećemo se sa trenucima susreta Mine Karadžić i Branka i razgovore u sanatorijumu sa bolničarkom. Radnja se odvija u Beču, krajem pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Lica su: Branko, Vuk Karadžić, Ana Kraus, Mina Karadžić, Bogoboj Atanacković, Milica Stojadinović Srpkinja, trgovac Mihajlović iz Vukovara, ujak Brankov, student i bolničarka. Brankov ujak posećuje Vuka u Beču i prenosi mu poruke od prijatelja Teodora, Brankovog oca, iz Vukovara, sledećim rečima: “Pozdravi mi mnogo gospodina Vuka i reci mu da sam ga zamolio da se Branku uvek pri ruci nađe. Znate, mlad je, pust je… Čujemo mi dole da se više ludira nego što studira… Na to će Vuk: „Neka se zato moj Tešo ne pašti. Mi imamo mnogo mladih , bogatih Srbalja, koji su škole svršili, pa kakva vajda od njih?… O Branku, kako ja mislim, jednog dana će se pisati kao retko o kome Srbinu… A što se drugog tiče, ja pazim na njega bolje nego na čedo rođeno. Nema dana da ne svrati do mene. Eto ramo u drugoj sobi, za onijem stolom, sjedi on i Daničić-rade po cio bogovjetni dan… A kad se zamore naukom, okrenu brigu na veselje: tuckaju po ovom đavoljem pianinu sa mojom Minom, pjevaju, malaju slike i pjesme pišu..”
U to ime, gosti iz Sremskih Karlovca, zajedno sa domaćinima nakon druženja u Zajednici srpskih klubova, gde se biblioteka nalazi, posetili su Vukov spomenik i spomen-ploču Mini Karadžić, gde su se za uspomenu fotografisali i nastavili druženje, obilaskom srpskih tragova u Beču.
Izvor: Rasejanje.info
