Izložba „Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti vaskrsenja” monahinje Marije (Antić) otvorena je danas u Moskvi. U Muzeju pobede u Moskvi na otvaranju izložbe mnogobrojnim posetiocima obratili su se zamenica direktora Muzeja Julija Moskvičeva, zamenik direktora Muzeja pobede Fjodor Smuglin i vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina.
Izložbom su predstavljeni radovi monahinje Marije (Antić), pripadnice monaške obitelji srpskog pravoslavnog manastira Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu (Eparhija pakračko-slavonska).
Foto: Muzej žrtava genocima/manastir Jasenovac
U njima se mešaju ikonopisačke tradicije sa naivom i elementima stripa i grafike Dalekog istoka, te srastaju tragedija svih jasenovačkih žrtava i obnovljeni život današnjeg manastira, brišući granicu između Neba i Zemlje. Inspirisani stvarnim i tragičnim događajima koji su se odigrali u Jasenovcu, radovi monahinje Marije jesu ikonične predstave i savremeni svedok vremena i područja koje je i dalje mesto bola, stradanja, patnje i sećanja.
Nebeska dimenzija radova, citati iz Starog i Novog zaveta, molitve iz službe jasenovačkim novomučenicima, koji su deo publikacije, najpotresnije su svedočanstvo o Jasenovcu kao najvećem gubilištu srpskog naroda sa 115 velikih masovnih grobnica i neznanim mnoštvom rasutih manjih grobnica. Radove izvodi autorka koja je monahinja, a ne školovani likovni umetnik, stoga je u ovom slučaju umetnost iskorišćena kao pojam i svojevrsni kanal za sprovođenje duhovne i univerzalne, skoro pa božanske misli kako bi se ona otelotvorila na radovima mati Marije.
Radovi, iako suptilni u formatu, koloritu, tehnici i pristupu umetnosti jesu univerzalne slike sveta koji i danas strada, scene koje se iznova ponavljaju, reflektuju i budući strah koji opstaje i hrani se patnjom iz nedavne prošlosti naroda, strah od apsolutnog razaranja humanosti, čovečnosti, nemanja svesti o nežnosti i potrebama drugog, zbog čega pozivaju na preispitivanje i razmišljanje o tome šta znači biti čovek.
Izvor: Muzej žrtva genocida
